О храму
Кратка историја Храма
Пожаревачким (1718), а затим Београдским миром (1739), потиснута је турска власт из југоисточног Срема и Земун се нашао на граници двају царстава – Аустрије и Турске. После више промена установљена је војнограђанска управа, тако је Земун у саставу Аустрије и њене Војне границе постао слободни војни комунитет. Мирне године које су настале, омогућиле су бржи привредни раст и развитак грађанства, трговаца и занатлија. Напредак пограничног града огледао се и у повећању броја становника, изградњи јавних и приватних кућа и ширењу насеља које су настањивали Срби, Немци,
Јевреји, Грци, Цинцари и други народи. На западном делу Старог језгра Земуна развијаном од почетка XVIII века, положен је лета 1776. године камен темељац за нову православну цркву чије je грађење финансирало становништво Земуна, српске, грчке и цинцарске националности. Црква је завршена 1780. године, као једнобродна каснобарокна грађевина са полуобличастом апсидом и плитким певницама, а крајем XVIII века, 1794-1795. добила је високи звоник на западној страни.
1 Испод звоника je укопан раритетни депозиториј намењен за одлагање посмртних остатака, који није био коришћен за ту намену, а конципиран је према правилима која се и данас одржавају првенствено у манастирима Грчке православне цркве.
Извори наводе да је „нова“ црква како је названа у народу, служила верским потребама једноверних Грка, Цинцара и Срба који су давали допринос за њено издржавање. Обреди су се вршили на црквенословенском, а у одређеним данима (до 1914. г.) и на грчком језику.
2 Храм са портом постаје центар на којем се организује црквена, просветна и културна делатност земунских Срба у току 19 .века. Школска слава Св. Сава се обележава први пут у Земуну 1812. године. Гради се српска школа 1822. у којој се 1825. оснива библиотека. Дом Српске православне црквене општине се гради као репрезентативно здање 1909. године, према пројекту анопреминулог земунског архитекте Косте Атанацковића Станишића.
3 У цркви се налази богати барокни иконостас који је 1788. године резао пилтор Аксентије из познате занатске породице Марковић. Иконе су рад Арсенија Теодоровића врсног и продуктивног иконописца и сликара барокно-рокајног стила, који 1815. године на земунском иконостасу примењује постулате класицизма.
4. Исте године постављено је велико црквено звоно. А. Теодоровић је осликао зидне слике на првом своду испод иконостаса и првом луку испред олтара. Осликао је и архијерејски трон са представом Св. Сава над очевим гробом измирује браћу, уводећи ову историјску сцену у нашу новију уметност.
Икона Заштитнице са златном позадином и барокним орнаментима, на Богородичином престолу, је рађена крајем 18. века. Базис Богородичиног престола је украшен иконом „Живоприемни источник“ коју је 1864. године „начерто“ сликар Живко Петровић, син родољубивог земунског ковача Јована, окивача устаничких топова. Уље на платну, Св. Сава благосиља Српчад, рад истог аутора из 1841. године, налази се у Дому српске црквене православне општине. Руски сликар Андреј Биценко је 1937. године осликао у “al seco” техници сцене Христовог живота у припрати, наосу, хору и олтару. У хору на монументалној композицији „Беседа на гори“представио је лик трагично страдалог руског цара Николаја II. Црква поседује богату ризницу и збирку књишкоархивског материјала из којег се издваја московско Јеванђеље из 1782. године, са цртежима архимандрита манастира Боговађе и Вољавче Хаџи Рувима, из 1788. године.
Црква је више пута рестаурисана: 1880, 1944-1947, 1958, 1979-1980 и 2000-2001. године, када је обновљено зидно сликарство, постављен нови под и подно грејање. Радови на обнови надгробних плоча на којима су натписи на грчком и црквенословенском, на јужној и северној фасади, изведени су 2010. године. Црква је проглашена спомеником културе и представља целину са Домом Српске православне црквене општине, са којим се налази на истој парцели. Богородичина црква је највећи храм лоциран у просторној културноисторијској целини Старо језгро Земуна, маркантна вертикла која се помаља из равни земунских кровова и учествује у формирању силуете града с Дунава, Гардоша и Ћуковца. (Одлука о утврђивању “Сл. лист града Београда“ бр. 26/92)
Александра М. Дабижић
Богородичин трон
Копија великореметске чудотворне Богородичине иконе налази се у цркви Рождества Пресвете Богородице ( 1777 – 1780 ) у Земуну , на резбареном престолу (трону), врло сличном троновима новосадских храмова Успенског и Алмашког, које је дело новосадског пилтора Аксентија Марковића.
Престо (трон) је са вазама, крупним конзолама у облику дебело наслаганих и увијених волута са мотивом осмичастог преплета, a изнад њега је наднесен балдахин са ламбрекеним висуљцима.
Икона је рађена на дрвеној правоугаоној табли са лучним фронтоном на горњој страни, уоквирена је профилисаним рамом са осмичастим мотивом и астрагалом .
Њена величина је око 110 х 73 цм, а средњег лучног дела око 126,5 цм. На златној основи иконе, као позадина слике, исцртани су рокајни украси са лишћем и цветовима као на чудотворној реметској икони.
Богородица је допојасна, типа Богородице Одигитрије, у мркоцрвеном мафориону и плавој доњој хаљини са црним и златним наборима. Христос је у хаљини боје цинобера са златним шрафурама, десном руком благосиља, а у левој држи свијену пурпурну акакију.
Коса му је тамнокестењаста, а лице светлијег окера са мрким сенкама и руменилом. Hoc пунији, очи крупне и светлијих зеница.
Око главе je нимб ca сигнатуром Q – N, док je горњи део косе и главе под сребреном барокно украшеном круном.
Богородица, такође, има на глави раскошну барокну круну 1) а око главе је златни нимб. Сигнатура је са леве стране ΜΡ – ΘΥ, a са десне ΝИС – ХС.
Њена хаљина има маслинасту поставу, а мафорион код рукава, око врата и главе златну траку у степенастим преломима, украшену наизменично четвртастим смарагдима и овалним рубинима. Лице јој је моделовано фином бојом, а сенке мрким и руменим тоновима. Очи су крупне, смеђе, јасне и светлије. Испод Богородице је на траци голубије боје, на првој половини, исписан грчки текст песме : YΠΟ ΤΗΝ
ΕYΣΠΛΑΓΧΝΙΑΝ ΚΑΤΑΦΕΥΓΟΜΕΝ ΘΕOTOΚΕ TAΣ ΗMΩΝ IΚΕΣΙΑΣ МΗ ΠΑР…
Ὑπὸ τὴν σὴν εὐσπλαγχνίαν, καταφεύγομεν, Θεοτόκε, τὰς
ἡμῶν ἱκεσίας, μὴ παρίδῃς ἐν περιστάσει, ἀλλ’ ἐκ κινδύνων
λύτρωσαι ἡμᾶς, μόνη Ἁγνή, μόνη εὐλογημένη.
( даље изгребан и оштећен ), а на другој половини црквенословенски:
Под Твоју милост прибегавамо, Богородице, не презри
молитве наше у невољама, него нас избави од беда, Једина
Чиста, Једина Благословена.
По оквиру резбарног и позлаћеног огледала испод иконе написан је лепо, чисто и читко натпис, који потврђује чињеницу да је извесни Теодор Апостоловић земунски трговац био приложник ове иконе на трону.
Испод иконе Богородице у резбарији лозе и грожђа, налази се икона „ЖИВОНОСНИ ИСТОЧНИК“ 2), рад Живка Петровића из 1864 године. На дну је запис о дародавцима, а у дубини овала са леве стране је запис сликара „Живко Петровић начертао“.
Morућe је да je ову икону Богородице сликао и копирао Михајло Јевтић , мада се она у многим појединостима разликује и од оригинала и од Јевтићеве копије, о којој ће бити касније речи, мада има и такве детаље који се уочавају на оригиналу, украсни елсменти у позадини и орнаменти на мафорону.
Разлика измсђу копија је у томе што су настале у временском размаку између 1785 и 1791 године.
Зидно сликарство Арсенија Теодоровића
Поред иконостаса Арсеније Теодоровић је у цркви Рођења пресвете Богородице у Земуну урадио и зидне слике на првом своду и потрбушном луку испред олтара (слика 1).
На првом своду испред олтара, у централној зони, приказан је медаљон са сценом Бог Отац. Са леве стране свода, на северној страни, приказани су јеванђелиста Матеј и јеванђелиста Марко са својим атрибутима, а на десној страни свода, са јужне стране, приказани су јеванђелиста Јован и јеванђелиста Лука, такође са својим атрибутима.
У потрбушном луку испред солеје насликане су, на северној половини лука (слика 35), представе светих пророка Јеремије и Језекиља и старозаветна композиција Неопалима купина, а на јужној половини лука (слика 36) представе светих пророка Исаије и Данила и старозаветна композиција Јона под бршљаном (тиквом).
Сцена Бог Отац (слика 37) приказује Бога као старца са дугом седом брадом. Обучен је у богату белу одору, обавијен белом драперијом која иза њега лепрша на ветру, седи на ружичастим облацима, у левој руци држи владарски скиптар а десном благосиља. Око главе има светлосни троугао. Међу облацима, испод његових ногу, приказан је космички мундус (шар) у облику велике плаве кугле. Бог Отац држи десну ногу стопалом наслоњену на мундус. Из облака провирују попрсја анђела, три са његове десне, а један са леве стране, представљајући у овој сцени анђеоске хорове.
Јеванђелисти су приказани у пару, по двојца на истој композицији. Сваки од њих седи на по једном облаку, а у позадини су облаци спојени. На северној страни, приказани су јеванђелиста Матеј и јеванђелиста Марко, а на јужној јеванђелиста Јован и јеванђелиста Лука.
На левој страни композиције јеванђелиста Матеј и јеванђелиста Марко (слика 38) приказан је јеванђелиста Матеј, са дугом, тамном косом и брадом, а око главе има светлосну мандорлу. Обучен је у плаву хаљину и огрнут црвеном драперијом. У десној руци, спуштеној поред тела, држи перо, а у левој затворену књигу, спуштену на лево колено. Са његове леве стране је допојасна фигура анђела, раширених крила. Анђео гледа у Матеја и говори му, показујући савијеном десном руком са испруженим прстом, у његову леву страну.
На десној страни композиције је приказан јеванђелиста Марко, са кратком, тамном косом и брадом и светлосном мандорлом око главе, окренуте полудесно. Обучен је у црвену хаљину и обавијен тамно зеленом драперијом. У савијеној десној руци држи перо, а у савијеној левој руци отворену књигу. Испред њега, испод његових ногу, на облаку лежи огроман, склупчани лав.
Иза обе фигуре простире се сивоплаво небо.
На левој страни композиције јеванђелиста Јован и јеванђелиста Лука (слика 39) приказан је јеванђелиста Јован, са седом косом и дугом седом брадом, а око главе окренуте полулево има светлосну мандорлу. Обучен је у белу хаљину и обавијен светлоцрвеном драперијом. Десном руком држи отворену књигу, спуштену на лево колено, а леву руку држи савијену, подигнуту изнад главе. Са његове десне стране стоји орао, раширених крила.
На десној страни композиције приказан је јеванђелиста Лука, са дугом, тамном косом и кратком брадом, а око главе, окренуте полудесно, има светлосну мандорлу. Обучен је у сиву хаљину и обавијен окер драперијом. Леву руку држи савијену испред себе, а у десној држи отворену књигу, окренуту према посматрачу. Са његове десне стране стоји сликарски штафелај на коме стоји насликана икона Богородице са малим Христом. Из облака, крај његове десне ноге, извирује глава вола.
У позадини обе фигуре је плаво небо са светлим облацима.
На северном делу потрбушног лука испред солеје налази се, сасвим у дну лука фигура светог пророка Јеремије (слика 40). Пророк стоји, обучен у сиву хаљину и огрнут смеђом драперијом, а на ногама има папуче. Има седу косу и браду, а око главе светлосну мандорлу. Десну руку држи пружену испред себе, са раширеним прстима, а у левој држи затворену књигу привијену на груди. Окренут је полулево. Изнад њега, са његове леве стране, у облацима се појављује приказ Богородице која у наручју држи малог Христа. Обоје имају око главе светлосну мандорлу. Богородица је обавијена црвеном драперијом, покривене главе, а Христос у лику детета је у жутој хаљини, огрнут плавом драперијом, окренут према мајци, а десну испружену руку држи на њеном рамену. Христова глава је у полупрофилу и гледа у посматрача.
Икона је сигнирана у посебном елипсастом пољу које се налази изнад ње, а украшено је позлаћеном штукатуром. Текст није читљив.
Изнад композиције са светим пророком Јеремијом налази се композиција Неопалима купина (слика 42), која припада старозаветним темама. Сматра се да су новозаветни догађаји предсказани у Старом завету, а читав низ епизода из Старог завета представља префигурације или преобразбе новозаветних догађаја и личности. Композиције са таквим темама су се обично смештале у олтарски простор.
Сцена приказује Мојсија у пустом пределу. Обучен је у белу хаљину и обавијен окер драперијом. Клечи на десном колену, а лева рука му је подигнута и савијена у лакту. Иза њега су овце. Испред Мојсија букти грм и из њега се вије густ сиви дим. При самом врху иконе постоји сигнатура.
Изнад композиције Неопалима купина, у највишем делу потрбушног лука, налази се приказ пророка Језекиља (слика 41). Пророк је приказан као старац, дуге седе браде. Стоји на облаку, обучен је у зелену хаљину, повезан платненим појасом окер боје, са црвеним штрафтама, огрнут белом драперијом чији један крај придржава десном руком у висини бокова. На ногама има папуче, глава му је прекривена смеђом тканином а око ње је светлосна мандорла. Леву руку држи подигнуту и испружену у леву страну, показујући на лик тетраморфа, приказан на небу, са његове леве стране.
Тетраморф је приказан монохроматски, бледо црвеном бојом, окружен светлошћу. У средини је приказана глава лава, лево од ње глава анђела, а десно од ње глава вола. Испод лавље главе су крила анђела, а изнад орао са раширеним крилима.
Икона је сигнирана у посебном пољу које се налази испод ње, украшено позлаћеном штукатуром. Текст није читљив.
На јужној страни потрбушног лука, сасвим у дну приказан је свети пророк Исаија (слика 44). Он стоји на облаку, окренут полудесно, обучен у тамнозелену хаљину, преко које је још једна, краћа, та-мноплава хаљина. Огрнут је црвеном драперијом, а глава му је више пута обмотана смеђом тканином. Има кратку, седу браду, а око главе светлосну мандорлу.
Десну руку држи испружену испред себе, мало одмакнуту од тела, са отвореном шаком према посматрачу и раширеним прстима. Савијеном левом руком држи затворену књигу, испод мишке.
Иза њега су облаци, а у левом горњем делу композиције види се откривено парче плавог неба на коме сија звезда.
Икона је сигнирана у посебном елипсастом пољу које се налази изнад ње, а украшено је позлаћеном штукатуром. Текст није читљив.
Композиција Јона под бршљаном (тиквом) (слика 43) смештена је изнад композиције са приказом светог пророка Исаије. Илуструје догађај из Старог завета, из Пророчких књига. На сцени је приказан Јона како седи на голој земљи. Огрнут светло плавом драперијом. Десном руком држи подигнуту драперију изнад главе, покушавајући да се заштити од сунца. Иза његових леђа је дебело стабло са израслим лишћем, савијено преко његове главе, на леву страну.
У даљини се види град Нинива, представљен као низ белих кућа са црвеним крововима, а иза њих се назиру планински венци.
Изнад композиције Јона под бршљаном, у највишем делу потрбушног лука, налази се приказ светог пророка Данила (слика 45). Он стоји на облаку, има кратку косу и браду, и окренут је полудесно, заротираног горњег дела тела (гледа иза себе). Око главе има светлосну мандорлу. Обучен је у црвену хаљину и огрнут жутом драперијом, пребаченом преко руку, а на ногама носи сандале. На горњем делу тела се види војнички оклоп. Обе руке су му савијене у лакту и подигнуте на висину груди.
Иза светитеља је плаво небо, а на облаку са његове десне стране седи Бог Отац, обучен у белу одору и обавијен белом драперијом. Има седу косу и дугу седу браду, а око главе му је светлосни троугао на коме су уписана слова грчког алфабета, алфа и омега. Руке држи савијене у лакту, подигнуте на висину груди, длановима окренуте ка посматрачу.
Икона је сигнирана у посебном пољу које се налази испод ње, украшено позлаћеном штукатуром. Текст није читљив.
Дрворезбарија иконостаса
Дрворезбарија иконостаса симболично представља духовни пејзаж, а флорални елементи се везују за идеју раја и ванвременске лепоте у којој обитавају одабрани, па је, самим тим, идеалан оквир за смештање ликова и сцена које се представљају на иконостасу. На иконостасима се појављују различити мотиви од којих сваки има своју симболику.
Цвет руже сматра се симболом небеског и земаљског раја. Барокни амблематичари указују на то да је цвет кореном везан за земљу, а мирисом за небо, и да својим симболизмом указује на сложено значење иконостаса који повезује олтар, као небески и наос, као земаљски свет. Вазна са цвећем указује на Хистову божанску љубав са једне стране, а са друге стране на Богородичино безгрешно зачеће. У најопштијем смислу, вазна са цвећем је слика раја и небеског Јерусалима. Врежа винове лозе са грожђем је представа која подразумева да је лози потребан ослонац да би донела плод. Винова лоза је симбол Христа још од ранохришћанског периода. Чокот лозе је симбол живота у Христу и упућије на везу између бога и људи. Винова лоза даје плод, грожђе, од кога се прави вино, које симболизује Христову крв у светој тајни евхаристије. Класје пшенице се везује за евхаристију.
Дрворезбарију иконостаса Богородичине цркве у Земуну (слика 1) урадио је Аксентије Марко-вић, најугледнији новосадски дрворезбар тог доба. Посветио му је велику пажњу и у њега уложио сву своју мајсторску инвентивност. Угледни и богати земунски трговци и занатлије, који су могли да плате зидање и опремање ове цркве, одужили су му се записом на полеђини централне иконе Св. Тројице.
У дрворезбарији иконостаса преовлађују фитоморфни мотиви; различито лишће (храст, ловор…), вино-ва лоза са грожђем, шишарке, руже, цветови и гирланде. Појављују се и архитектонски мотиви у виду канелираних стубова са капителима, као и волуте, акротерије, вазе изобиља, плисиране траке… Дрворезбарија је позлаћена.
У доњем делу иконостаса постављено је шест белих, канелираних стубова који уоквирују царске и бочне двери. Престоне иконе су постављене у правоугаоне рамове са гирландама које се спуштају преко слике. Површине изнад престоних икона су израђене у богатом дуборезу који иконе и њихове рамове повезује са носећом конструкцијом.
Царске двери уоквирују два стуба (слика 1.1) обмотана виновом лозом са гроздовима (слика 1.2), а бочне двери уоквирују по два стуба обмотана храстовим лишћем (слика 1.3). Постоља за стубове су обојена црном бојом, са богатом позлаћеном декорацијом од храстовог лишћа (слика 1.4). Два мања, бела, канелирана стуба уоквирују икону Св. Тројице, постављену у средиште првог реда икона, изнад престоних.
У лунети иконостаса постављено је осам пехара, израђених у две величине. По један већи пехар налази се са сваке стране иконе Скидање с крста, која се по вертикали налази изнад иконе Св. Тројице, а у апостолском реду икона. Два пехара исте величине налазе се изнад апостолског реда, један лево, а други десно од центра, а сваки од њих уоквирују по два мања пехара (слика 1.5). Сви пехари су позлаћени.
На царским дверима, у горњем делу, изнад икона, налазе се испреплетане гране са ружама, ста-бљике са класјем жита и гране са храстовим лишћем (слика 1.7) . У доњем делу двери су вреже са храсто-вим и ловоровим лишћем, ружама, шишаркама и цветовима са четири латице (слика 1.8).
На бочним дверима (слика 1.6) се, у доњем делу, на левој половини, појављује испреплетана врежа винове лозе са гроздовима, док се на десној страни налазе гране са храстовим лишћем и класје жита. Централни мотив овог дела резбарије је ружа (слика 1.9). У горњем делу су испреплетане гране са ловоровим и храстовим лишћем, шишарке и руже (слика 1.10).
Око медаљона са Христовим страдањима (слика 1.11) увија се врежа са листовима и цветовима ружа, ловоровим лишћем и шишаркама.
Медаљони са апостолима су овалног облика, издуженији од оних у којима су приказане сцене Христових страдања. Груписани су у парове, а резбарија обухвата по два медаљона. У доњем делу резбарије преклопљене су две гране и увезане испресавијаном, дугачком златном траком. По једна грана се пружа дуж медаљона апостола, са обе спољње стране, и садржи ловорово и храстово лишће и шишарке. Грана која се протеже кроз средину, између два медаљона, украшена је храстовим лишћем, цветовима са четири латице и ружама. У горњем делу, изнад медаљона, простире се богата врежа са ружама, ловоровим лишћем, понеком шишарком и понеким храстовим листом (слика 1.12).
Сцене на соклу су смештене у медаљоне облика јабуке, уоквирене са две гране, спојене испресавијаном траком у дну медаљона. Гране са ловоровим лишћем и шишаркама пењу се уз медаљон, а у горњем делу изнад медаљона преплићу се са гранама са храстовим лишћем и ружама (слика 1.13).
Из подножја крста Христовог распећа крећу две гране и свака се пење уз једну страну крста. Са десне стране је врежа винове лозе, са лишчем и гроздовима, док су са леве стране испреплетане стабљике са зрелим класјем жита. Гране се савијају и уз доњу страну хоризонталне пречке крста, да би у горњем делу прешле у гране са ружама, ловоровим и храстовим лишћем (слика 1.14).
Црквени хорови
Наша црква, Црква рођења Пресвете Богородице може се похвалити са два хора; мешовити хор и дечији хор.
Уколико желите да се прикључите нашем хору, будите слободни да контактирате наше диригенте.
Милица Андрејевић – диригент мешовитог хора
064 50 85 789
Сањана Николић – диригент дечијег хора
065 24 11 277