Први ред икона – Циклус Великих празника

У првом реду изнад престоних икона углавном се приказује циклус Великих празника. У ранобарокном периоду сликало се свих 12 празника, а некада се циклус проширивао и тринаестом иконом на којој се сликало Богородичино безгрешно зачеће, Успење Богородичино или Богородичин покров.

У каснобарокном периоду, када долази до смањења броја и повећања димензија икона, циклус великих празника могао је бити приказан у два реда или се сводио на шест икона. У средишњем делу су се обично сликали Христови, а на бочним странама Богородичини празници.

У средишњи део првог реда икона поставља се централна икона на којој се, у ранобарокном периоду, сликају Света Тројица, Крунисање Богородице или Васкрсење Христово, а у каснобарокном периоду ту може бити и Скидање с крста.

У Богородичиној цркви у Земуну, у првом реду икона приказано је 8 сцена из циклуса Великих празника, и то два Богородичина празника, постављена са крајње леве и крајње десне стране и шест Христових празника постављених у средини. На централној икони су приказана Света Тројица.

Прва икона у циклусу Великих празника, када се гледа од северног ка јужном зиду, с лева на десно је Рођење Богородице (слика 18).

Богородичина мајка, света Ана, седи на постељи, а поред ње стоји бабица која држи повијену бебу. Десно од ње још једна жена стоји поред постеље и са благим наклоном гледа у св. Ану. У доњем левом углу приказан је св. Јоаким како седи, погледа подигнутог ка детету, а левом руком листа књигу која стоји на округлом сточићу испред њега. У доњем десном углу се налази ведро, крчаг за воду и преко ведра пребачен убрус, намењен купању новорођенчета. Око глава св. Ане, св. Јоакима и Богородице насликане су светлосне мандорле.

Изнад узглавља постеље св. Ане налази се балдахин са тамно зеленом драперијом. Изнад целе сцене формиран је облак на коме седи Бог Отац, у белој одори, са седом брадом. Десном руком благосиља, а у левој држи владарски скиптар. Око главе, уместо светлосне мандорле, има нимб у облику једнакостраничног троугла. Из облака извирује анђео.

Друга икона из циклуса Великих празника је Рођење Христово (слика 19). Сцена приказује унутрашњост штале у којој новорођени Христос, умотан у пелену, лежи у јаслама напуњеним сламом. Поред њега се, на десној страни, у полуклечећем положају налази Богородица, обучена у белу хаљину и огрнута плавим огртачем, држећи раширене руке изнад новорођенчета. Иза ње стоји Јосиф, држећи у десној руци грану са три расцветала бела крина.

Са леве стране јасала клече три пастира (мудраца или источна краља), који су стигли вођени чудесном витлејемском звездом и који доносе богомладенцу дарове. Изнад њих су приказани во и магарац, а испод њих леже две овце.

Кроз прозор штале види се ноћно небо на коме сија звезда, а на облацима су приказана попрсја три анђела, један са леве и два са десне стране, који гледају у небеса славећи рођење Спаситељево.

Трећа икона у првом реду, из циклуса Великих празника је Крштење Христово (слика 20). Сцена приказује пејзаж са реком Јордан у којој стоји Христос, у раскорачном ставу, загазивши у воду до чланака. Христос је наг и бос, око појаса му је обмотана бела драперија, пребачена преко обе руке. Главу око које је светлосна мандорла погнуо је према Јовану Крститељу која га крштава поливајући га водом из реке.

Јован Крститељ стоји на обали реке Јордан, обучен у хаљину од камиље длаке, обнажених груди. Десном руком полива Исуса, а у левој држи крст око кога је обмотана трака са текстом “Агнец Божији”.

У позадини је дрвеће изнад кога се простире плаво небо. На облаку је допојасни лик Бога Оца, са троуглом иза главе, који десном руком благосиља. Испод њега је бели голуб који симболизује Свети Дух, а иза њега је светлосна мандорла.

Четврта икона у првом реду, из циклуса Великих празника је Преображење Христово (слика 21). На икони је приказан пејзаж на гори Тавор. На земљи, у полулежећем положају приказани су Јаков у црвеној, Петар у плавој и Јован у зеленој одори, заогрнути белом, смеђом и светло сивом драперијом, како заклањају лица рукама.

Изнад њих је плаво небо са облацима на којима лебди Христос, обучен у беле хаљине, са подигнутим и раширеним рукама. Иза његове главе је светлосна мандорла која исијава светлосне зраке. Поред Христа, са леве стране, на облацима је приказана и фугура Мојсија, који држи таблице Закона, а са десне стране је чучећа фигура пророка Илије.

На централној икони је приказана композиција Света Тројица (слика 22). Бог Отац и Син седе на  облацима. Бог Отац је приказан као старац са дугом, седом брадом, обучен у белу хаљину и заогрнут белом драперијом. Иза његове главе је нимб у облику једнакостраничног троугла. Он десном руком благосиља, а у левој држи скиптар и ослања је на небески шар. Са његове десне стране седи Син, приказан као млад човек дуге тамне косе, а иза његове главе је округла светлосна мандорла. Он у десној руци држи велики крст, а леву руку држи на грудима.

Изнад њих је насликан бели голуб Светог Духа, који лебди раширених крила, а иза њега је светлосна мандорла која исијава зраке светлости. Међу облацима су приказана и попрсја анђела, један крај босих ногу Бога Оца, а три изнад њих, два са леве и један са десне стране.

Пета икона у првом реду, из циклуса Великих празника је Васкрсење (слика 23). У средишту сцене се делимично види запечаћен Христов гроб, а око њега су гомиле земље. Из њега се подижу облаци белог дима, пружајући се на горе, лево и десно од гроба. У средини, између њех лебди Христос, повијен белом драперијом око појаса, пребаченом преко левог рамена и леве руке, док други крај лепрша за њим. Христос око главе има светлосну мандорлу, десну руку држи подигнуту, дланом окренуту ка посматрачу, а у левој руци држи штап са дугачким црвеним барјаком који вијори на ветру и на коме је насликан грчки крст.

Испред гроба су приказана два, а иза гроба, са леве стране, један војник, са престрављеним изразима на лицу и са покретима који указују на бекство. Обучени су у војничке униформе, а на главама имају шлемове. Војник испред гроба, са леве стране, је пао и у страху гледа иза себе, док десни војник, који стоји, десном руком покушава да извуче мач. Испод његових ногу лежи копље са крстом на врху.

Шеста икона у првом реду, из циклуса Великих празника је Вазнесење(слика 24). Сцена приказује пуст предео, у даљини се виде обриси планина. У предњем плану слике, са десне стране, стоји Богородица обучена у светло ружичасту хаљину, огрнута плавом драперијом. Глава јој је покривена браон тканином, а око ње је светлосна мандорла. Поглед је упрла на горе. Руке држи мало подигнуте и испружене напред, преплетених прстију. Испод десне руке држи је један од апостола. Иза Богородице стоји седам апостола, а преостала петорица су груписана на левој страни слике.

У средишњем и горњем делу слике, на светло плавом небу, ковитлају се бели облаци, дижући се у висину у облику два стуба. Један се простире на десну, а други на леву страну, остављајући у средишту отворен простор, испуњен плаветнилом неба, на коме је приказан вазнесени Христос.

Христос је приказан као лебдећа стојећа фигура, обучена у белу хаљину, огрнута црвеном драперијом која је пребачена преко десног рамена и леве подигнуте ноге, савијене у колену, а слободан крај драперије се вијори на ветру. Око главе му је приказана светлосна мандорла, а руке држи раширене, отворених дланова окренутих према посматрачу. Десна рука је подигнута изнад главе, а лева спуштена, одмакнута од тела. Поглед је упрт у даљину и у висину.

Изнад групе апостола приказаних са леве стране, међу облацима су насликане допојасне фигуре два анђела, који уздугнутим рукама показују на Христа.

Седма икона у првом реду, из циклуса Великих празника је Силазак Светог Духа (слика 25). У доњој половини композиције приказана је Богородица која седи, окружена апостолима. Богородица је обучена у ружичасту хаљину, огрнута плавом драперијом, глава јој је покривена браон тканином, а око ње је светлосна мандорла. У дну композиције је поплочан под и низак степеник на који је постављена  Богородичина столица.

У левом доњем углу седи апостол Павле, држећи десном руком отворену књигу, а леву руку држи подигнуту ка Богородици, а са Богородичине леве стране стоји апостол Петар, раширених руку, окренут према њој, а ка посматрачу окренут бочном страном тела и главом у профилу. Остали апостоли стоје иза Богородице, фронтално окренути према посматрачу, глава подигнутих ка небу.

У горњој половини композиције приказан је бели голуб Светог Духа, раширених крила, са великом светлосном мандорлом и зракама које се од њега пружају на све стране. Окружен је облацима који су у неколико слојева распоређени по кругу. Пламени језици црвене боје падају на апостоле.

Осма икона у првом реду, из циклуса Великих празника је Успење Богородице (слика 26). Богородичин одар постављен је у центар сцене, паралелно са предњим планом, на узвишење од три степеника. Има подигнуто узглавље, а прекривен је белом драперијом. На њему лежи испружена Богородица, главе уздигнуте на узглавље. Очи су склопљене, израз лица потпуно миран, а око главе је светлосна мандорла. Обучена је у белу хаљину, а глава и рамена су јој прекривени црвеном драперијом. Прекри-вена је беж прекривачем, од струка на доле, до чланака, тако да се виде стопала. Руке су јој положене на стомак, једна поред друге.

У доњем делу сцене, испред одра, приказана су тројца апостола, један са леве стране клечи на десном колену и држи кадионицу из које излази ковитлац сивог дима. Са десне стране су две стојеће фигуре апостола. Први од њих је обавијен црвеном драперијом и држи руке пружене испред себе.

Иза Богородичиног одра стоје тројица архијереја у архијерејским одеждама, преостали апостоли и сионски народ. Изнад њих, у горњем делу композиције, са леве стране, појављује се лебдећа фигура Исуса Христа, како седи на усковитланим облацима, обучен у белу хаљину и обмотан плавом драперијом, и како благо раширеним рукама додирује облаке поред себе, посматрајући сцену испод себе. Иза Христовог лика, кроз облаке се види плавичасто зеленкасто небо. На десној страни горњег дела композиције је набрана тамно зелена драперија.