Престоне иконе

Престоне иконе имају највећу важност на иконостасу. Обично се појављују четири иконе и то Богородица са Христом са леве стране, а Христос са десне стране царских двери, десно од северних двери је икона светитеља (патрона храма) или празника коме је храм посвећен, а лево од јужних двери је икона Јована Крститеља. У великим црквама, на развијеним иконостасима, могу се додати још две иконе, једна са леве стране северних, а друга са десне стране јужних двери, и оне представљају најугледније светитеље.

На престоним иконама у храму Рођења пресвете Богородице у Земуну, којих има шест, Теодоровић слика стојеће фигуре, које су у српско барокно сликарство увели Јов Василијевич  и Василиј Романович, средином четрдесетих година 18. века. У традиционалном сликарству скоро увек се Богородица са Христом приказује као седећа фигура, на трону, а само су светитељи на бочним иконама могли да буду стојеће фигуре.

Богородица (слика 2) је приказана како стоји на облацима, левом руком држи Христа у наручју, а у десној држи крин (љиљан).

Обучена је у плаву хаљину и заогрнута пурпурним огртачем. Свуда око ње су анђели. Христос у њеном наручју приказан је као дете које десном руком благосиља, а у левој држи гранчицу. Обучен је у светло смеђу хаљину и обмотан тамно смеђом драперијом. Око Богородичине главе и око главе малог Христа је светлосна мандорла. Икона је читљиво сигнирана.

Исус Христос (слика 3) је приказан на сличан начин као Богородица. То је стојећа фигура, фронтално окренута према посматрачу, у пурпурној хаљини, огрнута плавим огртачем. Он стоји на облацима, свуда около су анђели, један од њих држи отворену књигу, други путир, а трећи крст. Христос десном руком благосиља, а у левој држи куглу, такозвани небески шар или мундус, тиркизноплаве боје са малим крстом на врху. Икона је читљиво сигнирана.

Свети Никола (слика 4) је приказан десно од северних двери. Носи архијерејску одежду, а на глави има круну. Око његове главе је светлосна мандорла. У десној руци држи крст, а у левој владичански штап. Са десне стране његове одоре виси надбедреник на коме је у средини Христов лик, а у угловима симболи јеванђелиста. У левом горњем углу је допојасни Христов лик, а у десном допојасни лик Богородице. Приказани су како враћају светитељу знаке архијерејског достојанства. Иза стојеће фигуре св. Николе је, са његове десне стране, пејзаж који приказује вијугави пут, на чијем крају је брдо са црк-вом и дрветом, а са његове леве стране је приказано море по коме плови брод. Икона је читљиво сигнирана.

Свети Јован Крститељ (слика 5) је приказан са леве стране јужних двери. Око стојеће фигуре је пејзаж, поред воде, обучен у хаљину од камиље длаке[5], преко које је пребачена плава драперија. Око главе је светлосна мандорла. Уздигнутом десном руком благосиља, а у левој држи крст око кога је обмотана трака са текстом “Агнец Божији”. У позадини, преко воде су два људска лика, а са светитељеве леве стране, иза њега, насликано је дрво. На земљи, иза његове леве ноге, лежи секира. Икона је читљиво сигнирана.

Свети великомученик Димитрије (слика 6) стоји са леве стране северних двери. Приказан је као млад светитељ, обучен у ратничку одору, има панцир са тракама, огрнут је плавим плаштом, а на ногама има чизме. Око главе има светлосну мандорлу. У десној руци држи копље, а у левој крст и палмову грану. Иза њега је небо прекривено облацима, а у десном горњем углу приказан је анђео. Иза св. Димитрија, са његове десне стране, лежи убијени војник. Икона је читљиво сигнирана.

Свети великомученик Георгије (слика 7) стоји са десне стране јужних двери. Приказан је као млад светитељ, обучен у ратничку одору, има панцир са тракама, огрнут је црвеним плаштом, а на ногама има чизме. Око главе има светлосну мандорлу. У левој руци држи копље, а у десној крст. Око стојеће фигуре је пејзаж, а крај његове десне ноге лежи мртва аждаја, са неприродно искренутом главом. У горњем левом углу су два анђела од којих један пружа св. Георгију палмову гранчицу (симбол мучеништва). Икона је читљиво сигнирана.

На царске двери смештене су Благовести (слика 8). Богородица је приказана на левом крилу двери, у полуклечећем положају, пред отвореном књигом пророка Исаије, која стоји на постољу. Обучена је у црвену одору, заогрнута плавим плаштом, а око главе има светлосну мандорлу. Руке држи привијене на груди. Изнад ње је небо са кога свети дух у облику голуба баца на њу зрак светлости. Архангел Гаврило приказан је на облаку, у белој одори, заогрнут црвеном драперијом, са анђеоским крилима. Десну руку држи подигнуту на горе, а у левој држи крин који пружа према Богородици.

Тајна вечера (слика 9) смештена је изнад царских двери. Приказан је ентеријер у коме се налази дугачак сто, за којим седе Христос и апостоли и живо гестикулирају. Христос је приказан у средини, у плавој одори, са светлосном мандорлом око главе. У позадини су два стојећа свећњака, а са плафона се, од средине ка левој страни спушта богата тамно зелена драперија. Са десне стране, испред стола, налази се ведро са водом, столица и преко ње пребачен убрус, намењених Христовом прању ногу апостолима.

Архиђакон Стефан (слика 10) насликан је на северним дверима протезиса. Приказан је на окру-глом постољу, у отвореном простору, а иза њега се, у горњем делу, ковитлају облаци. Око главе има светлосну мандорлу. Приказан је као младић, обучен у ђаконску одежду, са ораром пребаченим преко рамена. У десној руци држи кадионицу, којом замахује, а левом придржава орар на грудима. На плавој позадини неба стоји читљива сигнатура.

Изнад северних бочних двери постављена је икона која приказује Светог Симеона, Арсенија и Максима (слика 12). Приказани су како стоје на облакцима. Свети Симеон је у монашкој одежди, у десној руци држи крст и палмину гранчицу. Свети Арсеније је приказан у позлаћеној архијерејској одори, са аплицираним флоралним елементима, са круном на глави. У левој руци држи Јеванђеље, а десном благосиља. Свети Максим је приказан у тамно зеленој архијерејској одори, такође са флоралним елементима и има круну на глави. У десној руци држи крст, а у левој владичански штап. Сва три светитеља имају светлосну мандорлу око главе. У позадини, изнад ње је плаво небо са облацима, а сигнатуре се налазе на позадини, са обе стране сваког светитеља појединачно.

На јужним дверима ђаконикона насликан је Архангел Михајло (слика 11). Он стоји на облаку, одевен је у војнички оклоп, а преко њега је пребачена црвена драперија иза које се виде анђеоска крила. У левој руци држи подигнуте теразије, а у десној огњени мач. Небо изнад облака је наранџасто-ружичасте боје и на њему стоји читљива сигнатура.

Изнад јужних двери насликана је икона Света Три јерарха (Василије Велики, Јован Златоусти и Григорије Богослов)(слика 13). Светитељи су приказани фронтално, у епископској одећи, са крунама на главама и светлосним мандорлама око њих. Стоје на облаку, а иза њих је плаво небо прошарано облаци-ма. Свети василије Велики у десној руци држи крст, а у левој владичански штап, Свети Јован Златоусти десном руком благосиља, а у левој држи развијени свитак (са исписаним литургијским текстом), док Свети Григорије Богослов десном руком благосиља, а у левој држи кодекс. Уз светитеље стоји читљива сигнатура.