Крст Христовог распећа

На српским барокним иконостасима велики крст са распетим Христом стоји на завршници иконостаса и када га окружују и када га не окружују сцене из циклуса Христових страдања. Поред крста се обично постављају медаљони са представама Богородице и Јована Богослова, а поред њих могу бити приказани и сатник Лонгин и Марија Магдалена, што потиче из средњевековне апокрифне традиције.

Лонгин се приказује како копљем пробада прса распетог Христа. Према апокрифној литератури Лонгин је био слеп и прогледао је када је намазао очи Христовом крвљу. Марија Магдалена се слика као клечећа фигура испод Христових ногу.

На великом крсту којим се завршава иконостас, приказано је Распеће Христово (слика 34). Христос је разапет на крст, полунаг, обавијен перизмом око бедара. Руке и ноге су му ексерима прикуцане за крст, а из рана цури крв. Ноге су благо савијене у коленима. Глава му је савијена према грудима, очи затворене, лице смирено. На глави му је трнов венац, а око ње светлосна мандорла. На врху крста, изнад његове главе, на пергаменту стоји натпис “ИНЦИ”

У подножју крста насликана је мртвачка глава, а испред ње су две укрштене кости.

Са леве стране Великог крста постављена је икона Богородице (слика 34). Богородица је обучена у бледо црвену хаљину, обавијена плавом драперијом. Глава је прекривена браон тканином, а око ње је светлосна мандорла. Окренута је полулево, према Великом крсту, погледа подигнутог ка Христу, руку раширених и пружених испред себе, са длановима окренутим на горе.

Са десне стране Великог крста постављена је икона Јована Богослова (слика 34). Обучен је у тамно зелену хаљину, обавијен црвеном драперијом, а око главе има светлосну мандорлу. Окренут је полудесно, ка Великом крсту, главе подигнуте и погледа усмереног према Христу. Руке, преплетених прстију, испружио је испред себе.