Иконе на соклу

Сликање композиција на соклу постаје општеприхваћено тек током седме деценије 18. века. У ранијим периодима у сокл су се смештале декоративне парапетне плоче. Тематика икона у соклу обично је везана за престоне иконе, тако да се сликају композиције везане за живот Богородице, Христа и Јована Крститеља. Испод престоне иконе патрона храма обично се слика сцена из његовог житија. Тематика је могла бити везана и за Благовести и Богородицу, па се тада обично сликају старозаветне алегоријске префигурације и маријански амблеми.

На соклу Богородичине цркве у Земуну налазе се четири иконе и тема сваке од њих је везана за престону икону изнад ње.

Испод иконе светог Николе налази се представа Свети Никола враћа Агриковог сина (слика 14). Приказана је сцена у дворишту, испред Агрикове куће. У позадини се види ноћно небо са месецом и два осветљена прозора куће у којој се слави. Са леве стране су Агрик и његова жена, држе бакље, а кроз врата провирују два госта. Са десне стране је приказ св. Николе у архијерејској одори, са круном на глави и светлосном мандорлом око ње, како лебди на облаку. Он испод руку држи Василија, спуштајући га на земљу. Василије је обучен у сраценску одећу и држи послужавник са часом вина.

Испод иконе Богородице са Христом приказано је Ваведење Богородице (слика 15), увођење мале Богородице у храм Божији. Сцена приказује унутрашњост храма у који улази мала Богородица, у пратњи родитеља, Јоакима и Ане, и њених другарица, који носе упаљене бакље.

Дочекује их првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, који са уздигнутог постоља силази и пружа руку према девојчици. Око Богородичине главе је светлосна мандорла, а обучена је у белу хаљину и огрнута пурпурним огртачем.

Иза Захарије су две стојеће мушке фигуре, један од њих чита отворену књигу, а други држи кадионицу из које излази дим.

Икона Христос и Самарјанка (слика 16) налази се на соклу, у пољу испод престоне иконе Исуса Христа. Сцена приказује пејзаж у чијем се средишту налази Јаковљев зденац. Испред зденца, са леве стране седи Христос, у светло смеђој хаљини, огрнут плавом драперијом. Око главе има светлосну мандорлу. Он живо гестикулира, разговарајући са Самарјанком, која стоји са његове леве стране, у белој хаљини, огрнута окер драперијом. Између њих, на камену поред зденца стоји крчаг за воду. Са десне стране зденца и иза њега приказане су још четири особе које су дошле по воду.

У позадини, иза зденца је велико дрво, а иза њега се у даљини види град Сихар, планине и плаво небо.

Последња икона на соклу је Усековање главе св. Јована Крститеља (слика 17), а постављена је испод престоне иконе Св. Јована Крститеља. Сцена је приказана у ентеријеру са стубовима. У позадини се види тамнички прозор са решеткама. У средини је стојећа фигура Саломе, у деколтираној хаљини у којој је плесала, а у рукама држи тањир на који Ирод спушта Јованову одрубљену главу. Ирод је у плавој краткој одори, огрнут драперијом, са белим повезом преко чела. У десној руци држи исукан крвави мач, у левој Јованову главу, а преко левог рамена су обешене корице за мач. Између Саломе и Ирода, на поду у позадини лежи обезглављено Јованово тело.

Лево од Саломе стоји Иродијада, у раскошној хаљини, са пурпурним огртачем и круном на глави. Десну руку држи на Саломином рамену и прстом упире у Јованову главу на тањиру. Иза ње стоји војник, наоружан копљем, а види се до појаса. Испред њега је дечак, мали тамнопути слуга који држи Иродијадин огртач.