Дрворезбарија иконостаса

Дрворезбарија иконостаса симболично представља духовни пејзаж, а флорални елементи се везују за идеју раја и ванвременске лепоте у којој обитавају одабрани, па је, самим тим, идеалан оквир за смештање ликова и сцена које се представљају на иконостасу. На иконостасима се појављују различити мотиви од којих сваки има своју симболику.

Цвет руже сматра се симболом небеског и земаљског раја. Барокни амблематичари указују на то да је цвет кореном везан за земљу, а мирисом за небо, и да својим симболизмом указује на сложено значење иконостаса који повезује олтар, као небески и наос, као земаљски свет. Вазна са цвећем указује на Хистову божанску љубав са једне стране, а са друге стране на Богородичино безгрешно зачеће. У најопштијем смислу, вазна са цвећем је слика раја и небеског Јерусалима. Врежа винове лозе са грожђем је представа која подразумева да је лози потребан ослонац да би донела плод. Винова лоза је симбол Христа још од ранохришћанског периода. Чокот лозе је симбол живота у Христу и упућије на везу између бога и људи. Винова лоза даје плод, грожђе, од кога се прави вино, које симболизује Христову крв у светој тајни евхаристије. Класје пшенице се везује за евхаристију.

Дрворезбарију иконостаса Богородичине цркве у Земуну (слика 1) урадио је Аксентије Марко-вић, најугледнији новосадски дрворезбар тог доба. Посветио му је велику пажњу и у њега уложио сву своју мајсторску инвентивност. Угледни и богати земунски трговци и занатлије, који су могли да плате зидање и опремање ове цркве, одужили су му се записом на полеђини централне иконе Св. Тројице.

У дрворезбарији иконостаса преовлађују фитоморфни мотиви; различито лишће (храст, ловор…), вино-ва лоза са грожђем, шишарке, руже, цветови и гирланде. Појављују се и архитектонски мотиви у виду канелираних стубова са капителима, као и волуте, акротерије, вазе изобиља, плисиране траке… Дрворезбарија је позлаћена.

У доњем делу иконостаса постављено је шест белих, канелираних стубова који уоквирују царске и бочне двери. Престоне иконе су постављене у правоугаоне рамове са гирландама које се спуштају преко слике. Површине изнад престоних икона су израђене у богатом дуборезу који иконе и њихове рамове повезује са носећом конструкцијом.

Царске двери уоквирују два стуба (слика 1.1) обмотана виновом лозом са гроздовима (слика 1.2), а бочне двери уоквирују по два стуба обмотана храстовим лишћем (слика 1.3). Постоља за стубове су обојена црном бојом, са богатом позлаћеном декорацијом од храстовог лишћа (слика 1.4). Два мања, бела, канелирана стуба уоквирују икону Св. Тројице, постављену у средиште првог реда икона, изнад престоних.

У лунети иконостаса постављено је осам пехара, израђених у две величине. По један већи пехар налази се са сваке стране иконе Скидање с крста, која се по вертикали налази изнад иконе Св. Тројице, а у апостолском реду икона. Два пехара исте величине налазе се изнад апостолског реда, један лево, а други десно од центра, а сваки од њих уоквирују по два мања пехара (слика 1.5). Сви пехари су позлаћени.

На царским дверима, у горњем делу, изнад икона, налазе се испреплетане гране са ружама, ста-бљике са класјем жита и гране са храстовим лишћем (слика 1.7) . У доњем делу двери су вреже са храсто-вим и ловоровим лишћем, ружама, шишаркама и цветовима са четири латице (слика 1.8).

На бочним дверима (слика 1.6) се, у доњем делу, на левој половини, појављује испреплетана врежа винове лозе са гроздовима, док се на десној страни налазе гране са храстовим лишћем и класје жита. Централни мотив овог дела резбарије је ружа (слика 1.9). У горњем делу су испреплетане гране са ловоровим и храстовим лишћем, шишарке и руже (слика 1.10).

Око медаљона са Христовим страдањима (слика 1.11) увија се врежа са листовима и цветовима ружа, ловоровим лишћем и шишаркама.

Медаљони са апостолима су овалног облика, издуженији од оних у којима су приказане сцене Христових страдања. Груписани су у парове, а резбарија обухвата по два медаљона. У доњем делу резбарије преклопљене су две гране и увезане испресавијаном, дугачком златном траком. По једна грана се пружа дуж медаљона апостола, са обе спољње стране, и садржи ловорово и храстово лишће и шишарке. Грана која се протеже кроз средину, између два медаљона, украшена је храстовим лишћем, цветовима са четири латице и ружама. У горњем делу, изнад медаљона, простире се богата врежа са ружама, ловоровим лишћем, понеком шишарком и понеким храстовим листом (слика 1.12).

Сцене на соклу су смештене у медаљоне облика јабуке, уоквирене са две гране, спојене испресавијаном траком у дну медаљона. Гране са ловоровим лишћем и шишаркама пењу се уз медаљон, а у горњем делу изнад медаљона преплићу се са гранама са храстовим лишћем и ружама (слика 1.13).

Из подножја крста Христовог распећа крећу две гране и свака се пење уз једну страну крста. Са десне стране је врежа винове лозе, са лишчем и гроздовима, док су са леве стране испреплетане  стабљике са зрелим класјем жита. Гране се савијају и уз доњу страну хоризонталне пречке крста, да би у горњем делу прешле у гране са ружама, ловоровим и храстовим лишћем (слика 1.14).