Циклус Христових страдања

Христова смрт и његово искупитељско жртвовање налазе се у центру хришћанског веровања. На иконостасима цркава у Карловачкој митрополији овај циклус је почео да се појављује почетком шездесетих година 18. века, а прихвата се посредством украјинских утицаја. Он наглашава жртвени карактер литургије, а обично садржи дванаест сцена чији избор, као ни распоред, није увек исти.

Представе Христових страдања припадају великим темама барокне уметности, а основа иконо-графије води порекло из италијанске уметности 16. века. Током 17. и 18. века она је прихваћена у целој Европи захваљујући низоземским графичким предлошцима, а исте узоре је прихватило и источноевропско барокно православље.

У тематски репертоар иконостаса Богородичине цркве у Земуну укључен је и циклус Христових страдања. Приказан је кроз 12 сцена, смештених у медаљоне, послагане са унутрашње стране лука лунете.

Циклус почиње сценом Молитва на Маслиновој гори (слика 32), смештеном у први, најнижи, медаљон на левој, северној страни иконостаса. Христос је приказан како клечи, погнуте главе око које је светлосна мандорла. Обучен је у црвену хаљину и огрнут плавом драперијом. У рукама, спуштеним у крило, држи белу тканину.

Испред њега је фигура анђела, у белој одори, са раширеним крилима и подигнутим рукама пруже-ним према Христу, а у позадини је приказан ноћни пејзаж, дрвеће у тами.

У другом медаљону је приказана сцена Јудин пољубац (слика 32). У средини сцене стоји Христос, обучен у црвену хаљину, огрнут плавом драперијом, а око главе има светлосну мандорлу. Руке држи полуспуштене, окренуте длановима од себе. Испред њега стоји Јуда Искариотски, обучен у беж хаљину, са торбицом пребаченом преко десног рамена. Окренут је ка Христу, држи га обема рукама за мишице и спрема се да га пољуби у образ.

Иза Јуде стоје легионари од којих онај у предњем плану има исукан мач. Обучен је у војничку одору, огрнут црвеном драперијом, а на глави има шлем. Иза Христа су тројица апостола, Петар, Јаков и Јован. На ноћном небу се види месец.

У трећем медаљону је приказана сцена Христос пред првосвештеником Аном (слика 32). Христос је у црвеној хаљини, везаној око појаса, са рукама на леђима, а око главе има светлосну мандорлу. Првосвештенику Ани га приводи војник који стоји иза Христа, са његове леве стране. Војник на глави има шлем. Са Христове десне стране стоји мушка особа, у окер хаљини, са дугом косом и брадом, окренута према Христу и живо гестикулира. Христова глава је окренута према њему.

Првосвештеник Ана има кратку, седу браду, обучен је у белу хаљину и огрнут белом драперијом, на глави носи црвену капу обмотану белом тканином, седи на трону постављеном на степеник и испитује Христа. Десна рука му је подигнута према Христу, дланом окренутим на горе. Иза њега, са његове десне стране, стоји јеврејски старешина, у сивој хаљини, а на глави има плитки црни шешир широког обода. Пруженом десном руком као да држи Христа на одстојању.

Четврти медаљон приказује сцену Христос пред првосвештеником Кајафом (слика 32). Христос стоји, погнуте главе, у црвеној хаљини, огрнут плавом драперијом, а око главе му је светлосна мандорла. Руке су му завезане на леђима. Иза њега је војник, у униформи, са шлемом, високо подигнуте десне руке, а испред њега је други војник у униформи, у раскорачном ставу, који га левом руком придржава за раме, а десном испруженом руком показује у правцу првосвештеника Кајафе.

Испред Христа, на десној страни композиције, стоји првосвештеник Кајафа, испред богато набране украсне драперије која чини позадину целе сцене. Има седу браду, обучен је у украшену белу хаљину на рскопчавање, а на глави има турбан. Рукама шири кошуљу. Са његове десне стране стоји један од старешина Синедриона, са кратком проседом брадом, у светло браон одори са капуљачом и држи подигнуте обе руке.

На петом медаљону је приказана сцена Прво извођење Христа пред Пилата (слика 32). Христос стоји на десној страни, погнуте главе, у црвеној хаљини, огрнут плавом драперијом, а око главе му је светлосна мандорла. Руке су му завезане са предње стране. Са његове десне стране стоји војник, у униформи, са шлемом, а иза Христа се налазе још два војника у униформама.

Понтије Пилат седи на трону, уздигнутом на степеник, обичен у војничку униформу и огрнут црвеном драперијом. Десну руку држи положену на наслон за руку, а леву, савијену у лакту, држи подигнуту. Иза њега, са његове леве стране стоји свештеник са дугом седом брадом, у светло браон одори са капуљачом, а у позадини је стуб са обмотаном богатом, декоративном, тамно зеленом драперијом, која као да вијори на ветру.

Шести медаљон приказује последњу сцену са леве стране Христовог распећа, сцену Извођење Христа пред Ирода (слика 32). Христос стоји на левој страни иконе, испред Ирода. Обучен је у црвену хаљину повезану у струку, без огртача, а око главе има светлосну мандорлу. Благо је повијен унапред и окренут ка Ироду. Иза њега војник држи раширену белу тканину којом заклања Христа од људи који стоје иза.

Ирод седи на трону, уздигнутом на степеник, обучен у зелену хаљину, огрнут црвеном драперијом, а на глави носи круну. Левом руком се ослања на наслон за руку, а десну је испружио према Христу. Са његове десне стране у позадини је богато набрана украсна драперија сиве боје.

У првом медаљону са десне стране Христовог распећа налази се сцена Пилатово прање руку (слика 33). У средини сцене приказан је Христос у црвеној хаљини, руку везаних на леђима, са светлосном мандорлом око главе. Христос је насликан у покрету, окренут полулево, а одводи га војник, држећи га рукама за надлактице. Војник је у униформи, са шлемом на глави, окренут је полудесно ка Пилату и посматра шта он ради. Са Христове леве стране је мушкарац обучен у белу тунику, окренут леђима, приказан како одлази.

Понтије Пилат стоји на левој страни сцене, обучен у тамно зелену војничку униформу, огрнут црвеном драперијом, и пере руке у посуди која стоји на високом сталку. Са његове десне стране је још један војник, а у позадини богата, декоративна, тамно зелена драперија.

Други медаљон приказује сцену Бичевање Христа (слика 33). Христос стоји испред масивног каменог стуба, голих груди и ногу, обмотан белом драперијом око паса, са светлосном мандорлом око главе. Ноге су му савијене у коленима, стоји у получучњу, погнут напред и на леву страну. Руке су му завезане на леђима.

Око њега су три легионара. Један стоји са леве стране, ослоњен на зид, обучен у униформу и огрнут црвеном драперијом, са шлемом на глави. Други војник чучи са десне стране, држи у рукама шлем и узмичући гледа у Христа. Трећи војник стоји са Христове леве стране, иза њега, левом руком придржава Христа за надлактицу, а у десној држи бич и замахује њиме.

На трећем медаљону је приказана сцена Стављање трновог венца (слика 33). Сцена приказује екстеријер у коме су у позадини грађевине, а види се и плаво небо. Христос седи на ниској столици, умотан у белу драперију, а око главе, окренуте у десно, налази се светлосна мандорла. У руци држи трску, а руке се не виде јер су заклоњене драперијом.

Иза њега стоји легионар и ставља му трнов венац на главу. Са Христове десне стране су два војника у униформи, са шлемовима. Један од њих клечи и пружа руке према Христу, а други, испред њега, приказан је у пози клањања. Оба војника се ругају Христу. Са Христове леве стране стоји један легионар, закорачује према њему, са полуподигнутим рукама и широко раширеним прстима. Иза њега провирује глава јеврејског старешине.

Четврти медаљон приказује сцену Ексе хомо (Ево човека!) (слика 33). У средини сцене приказан је Христос, обавијен белом драперијом, обнажених груди и ногу, бос. На глави има трнов венац, а око ње светлосну мандорлу. Руке су му везане, а испод десне надлактице држи га војник, обучен у војничку униформу, са шлемом. Христос стоји у оквиру отворених ниских врата, а са леве и десне стране од њега протеже се низак зид, иза кога су остали учесници догађаја.

У позадини је приказана висока грађевина, са отвореним лучним пролазом, иза ње, у даљини, још једна грађевина, а изнад парче плавог неба.

Са десне стране војника који држи Христа, налази се још један војник. Са леве Христове стране стоји јеврејски старешина у црвеној одори, са црвеним повезом око главе, а лево од њега још једна мушка особа која гледа у Христа.

На петом медаљону приказан је Одлазак на Голготу (слика 33). Христос је приказан у црвеној хаљини, са светлосном мандорлом око главе, како стоји окренут према посматрачу, раширених ногу и руку, благо повијених колена под теретом крста који носи на леђима држећии га десном руком. Иза њега су приказани војници у униформама, са шлемовима, а у позадини гређавине Јерусалима и изнад њих сивоплаво небо.

На десној страни композиције, у дну, приказана је фигура жене која чучи, обавијена окер драперијом која прекрива и главу. Жена рукама придржава дете које стоји, обучено у белу хаљину. Иза ње стоји жена у блузи и сукњи, неповезане главе, и тугујући белим убрусом брише лице.

Шести медаљон приказује сцену Христос пада под теретом крста (слика 33). Христос је приказан на земљи, ослоњен на десни бок, на десно колено, испружене леве ноге и руку испружених испред себе. Обучен је у црвену хаљину, око главе има са светлосну мандорлу, а иза њега је крст. Иза крста су војници и народ, а са десне стране, иза Христових ногу стоји један војник у униформи, са шлемом, док испред њега други замахује бичем.

Иза Христових леђа, и иза крста, праведник Симон Киринејац покушава да помогне Христу. У даљини су обриси голих планина, а изнад њих је плаво небо.