Нови Завет – посланице

Почетна » Хришћанки Живот » Нови Завет – посланице



ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА РИМЉАНИМА

1. Увод. Јеванђеље о Христу је сила Божија на спасење свакоме који вјерује. О истини, слави и правди Божијој и о гњеву на безбожност.

(Зач. 79).
1. Павле, слуга Исуса Христа, позвани апостол, изабран за јеванђеље Божије,
2. Које Бог напријед обећа преко пророка својих у Светим Писмима,
3. О Сину својему, који је по тијелу рођен од сјемена Давидова,
4. Исусу Христу Господу нашем, који је објављен у сили по Духу Светоме за Сина Божијега васкрсењем из мртвих,
5. Кроз којега примисмо благодат и апостолство, да ради Имена његовог приведемо у послушност вјере све незнабошце,
6. Међу којима сте и ви позваници Исуса Христа,
7. Свима који су у Риму љубљенима од Бога, позванима светима, благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
8. Прво, дакле, захваљујем Богу својему кроз Исуса Христа за све вас што се о вјери вашој говори по свему свијету.
9. Јер ми је свједок Бог, којему служим духом својим у јеванђељу Сина његова, да вас се сјећам без престанка,
10. Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми некада вољом Божијом успјело да дођем к вама;
11. Јер жарко желим да вас видим, да вам предам неки духовни дар за ваше утврђење.
12. То јест, да се ту са вама утјешим заједничком вјером, и вашом и мојом.
13. Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута намјеравао да вам дођем, да и међу вама имам неки плод као и међу осталим незнабошцима, па бих до сада спријечен.
14. Дужан сам и Јелинима и Варварима, и мудрима и неразумнима.
15. Отуда моја жеља да и вама који сте у Риму проповиједам јеванђеље.
16. Јер се не стидим јеванђеља Христова, јер је оно сила Божија на спасење свакоме који вјерује, а најприје Јудејцу и Јелину.
17. Јер се у њему открива правда Божија из вјере у вјеру, као што је написано: А праведник ће од вјере живјети.
(Зач. 80).
18. Јер се открива гњев Божији с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.
19. Јер што се може дознати за Бога познато је њима, јер им је Бог објавио.
20. Јер што је на Њему невидљиво, од постања свијета умом се на створењима јасно види, његова вјечна сила и божанство, да немају изговора.
21. Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него залудјеше у својим умовањима, и потамње неразумно срце њихово;
22. Говорећи да су мудри, полудјеше,
23. И замијенише славу бесмртнога Бога подобијем смртнога човјека и птица и четвороножних животиња и гмизаваца.
24. Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се бешчасте тјелеса њихова међу њима самима;
25. Који замијенише истину Божију лажју, и више поштоваше и послужише твари него Творцу, који је благословен у вијекове. Амин.
26. Зато их предаде Бог у срамне страсти. Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно,
27. А исто тако и мушкарци оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам, примајући на себи одговарајућу плату за своју заблуду.
(Зач. 81).
28. И како не марише да познају Бога, предаде их Бог у покварен ум да чине што је неприлично,
29. Њих који су испуњени сваке неправде, блуда, злоће, лакомства, неваљалства, пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности;
30. Дошаптачи, опадачи, богомрсци, насилници, гордељивци, хвалисавци, измишљачи зала, непокорни родитељима,
31. Неразумни, невјере, неосјетљиви, непомирљиви, немилостиви.
32. Они, познавши правду Божију, да који то чине заслужују смрт, не само да чине то, него и одобравају онима који то чине.

2. О суду Божијем; о Јудејцима и Јелинима; о природном закону и обрезању.

1. Зато немаш изговора, о човјече, који год судиш, јер у чему судиш другоме, себе осуђујеш; јер ти који судиш, чиниш то исто.
2. А знамо да је суд Божији истинит над онима који то чине.
3. А помишљаш ли то, о човјече, који судиш онима који то чине, а чиниш исто, да ћеш ти избјећи суд Божији?
4. Или презиреш богатство његове доброте и кротости и дуготрпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?
5. Него својом упорношћу и непокајаним срцем сабираш себи гњев за дан гњева и откривања праведнога суда Бога,
6. Који ће дати свакоме по дјелима његовим:
7. Живот вјечни онима који истрајношћу у добрим дјелима траже славу и част и бесмртност;
8. А јарост и гњев онима који се упорно противе истини а покоравају неправди.
9. Невоља и туга на сваку душу човјека који чини зло, а најприје Јудејца и Јелина;
10. А слава и част и мир свакоме који чини добро, а најприје Јудејцу и Јелину;
11. Јер Бог не гледа ко је ко.
12. Јер који без закона сагријешише, без закона ће и изгинути; а који под законом сагријешише, по закону ће се осудити.
13. Јер нису праведни пред Богом они који слушају закон, него ће се оправдати они који испуњавају закон.
(Зач. 82).
14. Јер кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон;
15. Они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају,
16. На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мојему кроз Исуса Христа.
17. Гле, ти се зовеш Јудејац и ослањаш се на закон, и хвалиш се Богом,
18. И знаш вољу (његову), и умијеш да разликујеш шта је добро, научен од закона;
19. И сматраш да си вођ слијепима, свјетлост онима који су у мраку,
20. Васпитач неразумнима, учитељ дјеци, који има оличење знања и истине у закону.
21. Зар ти, дакле, који учиш друге, себе не учиш?
22. Ти који проповиједаш да се не краде, крадеш? Који говориш да се не чини прељуба, чиниш прељубу? Ти који се гадиш на идоле, крадеш светињу?
23. Зар ти који се хвалиш законом, преступањем закона вријеђаш Бога?
24. Јер се име Божије због вас хули међу незнабошцима, као што је написано.
25. Јер обрезање користи, ако закон испуњаваш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.
26. Ако, дакле, необрезани чува заповијести закона, зар се неће његово необрезање рачунати за обрезање?
27. И онај који је по природи необрезан, а испуњава закон, осудиће тебе који си поред Писма и обрезања преступник закона.
(Зач. 83).
28. Јер није оно Јудејац што је споља, нити је оно обрезање што је споља, на тијелу,
29. Него је оно Јудејац који је то изнутра, и обрезање је обрезање срца духом а не словом; таквоме је похвала не од људи него од Бога.

3. О Божијој праведности. Сви су људи грјешници; оправдаће се не дјелима Закона него вјером у Христу.

1. Какво је, дакле, преимућство Јудејца, или каква је корист обрезања?
2. Много у сваком погледу. Прво, што су им повјерене ријечи Божије.
3. Јер шта ако неки не вјероваше? Зар ће њихово невјеровање вјеру Божију укинути?
4. Никако! Него, нека је Бог истинит, а човјек је сваки лажа, као што је написано: Да се оправдаш у ријечима својим и да побиједиш када ти суде.
5. Ако ли наша неправда објављује Божију праведност, шта ћемо рећи? Зар је Бог неправедан када показује гњев? Као човјек говорим.
6. Никако! Јер како би онда Бог могао судити свијету?
7. Јер ако се истина Божија кроз моју лаж показа обилно на славу Његову, зашто још и ја као грјешник да будем осуђен?
8. И зар ћемо, као што нас грде и као што кажу неки да ми говоримо, чинити зло да дође добро? Њихова је осуда праведна.
9. Шта, дакле? Имамо ли предност? Никако! Јер претходно доказасмо да су и Јудејци и Јелини сви под гријехом.
10. Као што је написано: Нема ниједног праведног,
11. Нема онога који разумије, нема онога који тражи Бога.
12. Сви застранише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема баш ниједнога.
13. Њихово је грло гроб отворен, језицима својим вараху, отров је аспидин под уснама њиховим.
14. Уста су им пуна клетве и горчине.
15. Ноге су им брзе да пролијевају крв.
16. Пустош и биједа је на путевима њиховим;
17. И пута мирног не познаше.
18. Нема страха Божијега пред очима њиховим.
(Зач. 84).
19. А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затворе, и сав свијет да буде крив Богу;
20. Јер дјелима закона ни једно тијело неће се оправдати пред њим; јер кроз закон долази познање гријеха.
21. А сада се без закона јавила правда Божија, посвједочена од Закона и Пророка;
22. И то правда Божија кроз вјеру у Исуса Христа за све и на све који вјерују, јер нема разлике.
23. Јер сви сагријешише и лишени су славе Божије,
24. А оправдавају се даром, благодаћу његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу,
25. Којега одреди Бог да буде крвљу својом жртва помирења кроз вјеру, да покаже правду своју опроштењем пређашњих гријеха,
26. У дуготрпљењу Божијем, да се покаже правда његова у садашње вријеме, да је Он праведан и да оправдава онога који је од вјере Исусове.
27. Гдје је, дакле, хвалисање? Искључено је. Каквим законом? Да ли законом дјела? Не, него законом вјере.
(Зач. 85).
28. Мислимо, дакле, да ће се човјек оправдати вјером без дјела закона.
29. Или је Бог само Јудејаца, а не и незнабожаца? Да, и незнабожаца.
30. Јер један је Бог, који ће оправдати обрезање из вјере и необрезање вјером.
31. Укидамо ли, дакле, закон вјером? Никако! Него закон утврђујемо.

4. Оправдање Авраама вјером. Христос је оправдање наше.

1. Шта ћемо, дакле, рећи за Авраама, оца нашега, да је постигао по тијелу?
2. Јер ако се Авраам дјелима оправда, има хвалу, али не пред Богом.
3. Јер шта каже Писмо? И вјерова Авраам Богу и то му се урачуна у праведност.
(Зач. 86).
4. А ономе који ради, не рачуна се плата по милости него по дугу;
5. Ономе пак који не ради, а вјерује у Онога који оправдава грјешника, рачуна се вјера његова у праведност.
6. Као што и Давид говори да је блажен онај човјек коме Бог урачунава праведност без дјела:
7. Блажени су они којима се опростише безакоња и којима се покрише гријеси.
8. Блажен је човјек коме Господ не урачуна гријех.
9. Ово блаженство, дакле, да ли се односи на обрезање или и на необрезање? Јер говоримо да се Аврааму урачуна вјера у праведност.
10. Како му се, дакле, урачуна? Кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању, него у необрезању.
11. И прими знак обрезања, печат праведности вјере коју имаше у необрезању, да би он био отац свију који вјерују у необрезању, да се и њима урачуна у праведност;
12. И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе по стопама вјере оца нашега Авраама коју имаше у необрезању.
(Зач. 87).
13. Јер обећање Аврааму или сјемену његову да он буде насљедник свијета не би законом него праведношћу вјере.
14. Јер ако су насљедници они који су од закона, узалудна је вјера и пропаде обећање.
15. Јер закон ствара гњев; а гдје нема закона нема ни пријеступа.
16. Зато је од вјере, да буде по благодати, да обећање буде сигурно свему потомству, не само ономе које је од закона, него које је од вјере Авраама, који је отац свима нама.
17. Као што је написано: Јер сам те поставио за оца многим народима пред Богом коме повјерова, који оживљује мртве и зове непостојеће као постојеће.
18. Кад није било никакве наде он с надом повјерова да ће бити отац многим народима, као што је речено: Тако ће бити твоје потомство.
19. И не ослабивши вјером не помисли на своје већ умртвљено тијело, а бјеше му негдје око сто година, ни на умртвљеност Сарине материце.
20. И у обећање Божије не посумња с невјеровањем, него ојача у вјери и даде славу Богу,
21. И бјеше потпуно увјерен да оно што Бог обећа кадар је и учинити.
22. Зато му се и урачуна у праведност.
23. А не би писано само за њега да му је урачунато,
24. Него и за нас којима ће се урачунати, који вјерујемо у Онога који васкрсе Исуса Христа Господа нашега из мртвих,
25. Који би предан за гријехе наше и устаде за оправдање наше.

5. Христос умрије за наше оправдање и помирење са Богом. Гријех и смрт дошли су кроз Адама, праведност и живот кроз Христа.

(Зач. 88).
1. Оправдавши се, дакле, вјером, имамо мир у Богу кроз Господа нашег Исуса Христа, 2. Кроз којега и приступисмо вјером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије.
3. И не само то, него се и хвалимо у невољама, знајући да невоља гради трпљење,
4. А трпљење искуство, а искуство наду;
5. А нада не постиђује, јер се љубав Божија излила у срца наша Духом Светим који је дат нама.
6. Јер Христос, још док бјесмо немоћни, умрије у одређено вријеме за безбожнике.
7. Јер једва ће ко умријети за праведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре.
8. Али Бог показује своју љубав према нама, јер још док бијасмо грјешници, Христос умрије за нас.
9. Много ћемо, дакле, прије бити кроз њега спасени од гњева сада када смо оправдани крвљу његовом.
(Зач. 89).
10. Јер када смо се као непријатељи помирили са Богом кроз смрт Сина његова, много ћемо се прије, већ помирени, спасти животом његовим.
11. А не само то, него се и хвалимо Богом кроз Господа нашега Исуса Христа, кроз којега сада примисмо помирење.
12. Зато као што кроз једнога човјека уђе у свијет гријех, и кроз гријех смрт, и тако смрт уђе у све људе, пошто сви сагријешише.
13. Јер гријех бјеше на свијету до закона, али се гријех не рачуна када нема закона.
14. Али смрт царова од Адама до Мојсеја и над онима који не сагријешише сличним пријеступом као Адам, који је слика Онога који ће доћи.
15. Али благодатни дар није тако као пријеступ, јер ако пријеступом једнога помријеше многи, много се више благодат Божија и дар у благодати једнога човјека Исуса Христа изобилно изли на многе.
16. И не би са даром онако као што би са пријеступом кроз једнога: јер суд због једнога би осуда, а благодатни дар би оправдање од многих пријеступа.
(Зач. 90).
17. Јер ако се пријеступом једнога зацари смрт кроз једнога, тим прије ће они који примају изобиље благодати и дар праведности у животу царовати кроз једнога Исуса Христа.
18. Тако, дакле, као што једним пријеступом дође осуда на све људе, тако и једним оправдањем дође на све људе оправдање живота.
19. Јер као што кроз непослушност једнога човјека посташе многи грјешни. тако ће и кроз послушност једнога постати многи праведни.
20. А закон уз то дође да се умножи пријеступ; а гдје се умножи гријех ондје се још већма умножи благодат,
21. Да би, као што царова гријех у смрти, тако и благодат царовала праведношћу за живот вјечни кроз Исуса Христа, Господа нашега.

6. Крштење као погребење у смрт Христову и саваскрсавање са Њим у нови живот.

1. Шта ћемо, дакле, рећи? Хоћемо ли остати у гријеху да се благодат умножи? Никако!
2. Ми који умријесмо гријеху, како ћемо још живјети у њему?
3. Или зар не знате да сви који се крстимо у Христа Исуса, у смрт његову се крстисмо?
(Зач. 91).
4. Тако се с њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу.
5. Јер ако постадосмо сједињени са обликом смрти његове, онда ћемо и са васкрсењем,
6. Знајући ово, да се стари наш човјек разапе са Њиме. да би се уништило тијело грјеховно, да више не робујемо гријеху.
7. Јер ко умрије ослободи се од гријеха.
8. Ако ли умријесмо са Христом, вјерујемо да ћемо и живјети са њиме,
9. Знајући да Христос уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада њиме.
10. Јер што је умро, гријеху је умро једном за свагда; а што живи, Богу живи.
(Зач. 92).
11. Тако и ви сматрајте себе да сте мртви гријеху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем.
12. Да не царује, дакле, гријех у вашему смртном тијелу, да га слушате у похотама његовим;
13. Нити дајите удове своје гријеху за оружје неправде; него предајте себе Богу, као оживљени из мртвих, и удове своје Богу за оружје правде.
14. Јер гријех неће вама овладати, пошто нисте под законом него под благодаћу.
15. Шта дакле? Хоћемо ли гријешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Никако!
16. Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушност, слуге сте онога кога слушате: или гријеха за смрт, или послушности за праведност.
17. Али Богу хвала што бијасте слуге гријеху па послушасте од срца правило науке којој се предадосте;
(Зач. 93).
18. Ослободивши се пак гријеха, постадосте слуге праведности.
19. Као човјек говорим због немоћи вашега тијела. Јер као што давасте уде своје да робују нечистоти и безакоњу за безакоње, тако сада дајте уде своје да служе правди за освећење.
20. Јер када бијасте робови гријеха, слободни бијасте од праведности.
21. Какав, дакле, плод имадосте тада од онога чега се сада стидите? Јер је крај онога смрт.
22. А сад, ослободивши се од гријеха и поставши слуге Божије, имате плод свој на освећење, а крај живот вјечни.
23. Јер је плата за гријех смрт, а дар Божији је живот вјечни у Христу Исусу, Господу нашем.

7. Ослобођење од Закона и служење Христу. Борба између закона и гријеха у старом човјеку.

(Зач. 94).
1. Или не знате, браћо, јер говорим онима који знају закон, да закон влада над човјеком само докле он живи?
2. Јер је удата жена везана законом за живог мужа; ако ли муж умре, разријеши се од закона мужевљева.
3. Зато, дакле, док јој је муж жив биће прељубница ако пође за другога мужа; ако ли јој умре муж, слободна је од закона, да не буде прељубница ако пође за другога мужа.
4. Тако, браћо моја, и ви умријесте закону тијелом Христовим, да припаднете другоме, Ономе који устаде из мртвих, да плод донесемо Богу.
5. Јер кад бијасмо у тијелу, страсти грјеховне кроз закон дјејствоваху у нашим удима да се смрти плод доноси.
6. А сад се ослободисмо од закона умријевши ономе што нас држаше, да служимо (Богу) у новоме духу а не по староме слову.
7. Шта ћемо, дакле, рећи? Да је закон гријех? Никако! Него ја гријеха не познах осим кроз закон; јер ни за жељу не бих знао да закон не каза: Не пожели!
8. А гријех узевши повод кроз заповијест изазва у мени сваку жељу; јер је гријех без закона мртав.
9. А ја живљах некад без закона; а када дође заповијест, гријех оживље,
10. А ја умријех, и нађе се да ми заповијест дата за живот би на смрт.
11. Јер гријех узевши повод кроз заповијест превари ме и уби ме њоме.
12. Тако, дакле, закон је свет, и заповијест је света и праведна и добра.
13. Зар ми, дакле, добро донесе смрт? Никако! Него гријех, да се покаже као гријех, причини ми смрт кроз добро, да буде гријех до крајности грјешан кроз заповијест.
(Зач. 95).
14. Јер знамо да је закон духован, а ја сам тјелесан, продан у ропство гријеху.
15. Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним.
16. Ако ли чиним оно што нећу, признајем да је закон добар.
17. Тада то не чиним више ја, него гријех који живи у мени.
18. Јер знам да добро не живи у мени, то јест, у тијелу мојему; јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим.
19. Јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним.
20. А кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него гријех који живи у мени.
21. Налазим, дакле, закон: када хоћу добро да чиним, зло ми је присутно.
22. Јер се радујем закону Божијему по унутарњем човјеку;
23. Али видим други закон у удима својим који се бори против закона ума мојега, и поробљава ме законом гријеха који је у удима мојим.
24. Ја јадни човјек! Ко ће ме избавити од тијела смрти ове?
25. Благодарим Богу кроз Исуса Христа Господа нашега. Тако, дакле, ја сам умом служим закону Божијему, а тијелом закону гријеха.

8. Вјерујући, ослобођени у Христу од закона гријеха, живе Духом Светим као синови Божији. Састрадавање све твари. Љубав Божија у Христу.

1. Никакве, дакле, сад осуде нема онима који у Христу Исусу не живе по тијелу него по Духу.
(Зач. 96).
2. Јер закон Духа живота у Христу Исусу ослободи ме од закона гријеха и смрти.
3. Јер што закону бјеше немогуће, пошто бјеше ослабљен тијелом, Бог пославши Сина свога у обличју тијела грјеховнога и због гријеха, осуди гријех у тијелу,
4. Да се правда закона испуни у нама који не живимо по тијелу него по Духу.
5. Јер који су по тијелу тјелесно мисле, а који су по Духу духовно.
6. Јер је тјелесно мудровање смрт, а духовно мудровање живот и мир.
7. Јер је тјелесно мудровање непријатељство Богу, пошто се не покорава закону Божијем, нити пак може.
8. А који су по тијелу не могу угодити Богу.
9. А ви нисте по тијелу него по Духу, пошто Дух Божији живи у вама. Ако пак неко нема Духа Христова, он није његов.
10. А ако је Христос у вама, онда је тијело мртво за гријех, а Дух је живот за праведност.
11. Ако ли живи у вама Дух Онога који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживјеће и ваша смртна тјелеса Духом својим који живи у вама.
12. Тако, дакле, браћо, нисмо дужни тијелу да по тијелу живимо;
13. Јер ако живите по тијелу, помријећете; ако ли Духом дјела тјелесна умртвљујете, живјећете.
(Зач. 97).
14. Јер које води Дух Божији они су синови Божији.
15. Јер не примисте духа ропства, да се опет бојите; него примисте Духа усиновљења, којим вичемо: Ава, Оче!
16. Овај Дух свједочи нашему духу да смо дјеца Божија.
17. А кад смо дјеца, и насљедници смо: насљедници, дакле, Божији а сунасљедници Христови; пошто с њим страдамо да се с њим и прославимо.
18. Јер мислим да страдања садашњега времена нису ништа према слави која ће нам се открити.
19. Јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији.
20. Јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом
21. Да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе дјеце Божије.
(Зач. 98).
22. Јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада.
23. А не само она, него и ми који прве дарове Духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тијела нашега.
24. Јер се надом спасосмо. А нада која се види није нада. Јер кад ко види нешто, како и да се нада?
25. Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо са стрпљењем.
26. А такође нам и Дух помаже у нашим немоћима: јер не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух се моли за нас уздисајима неизрецивим.
27. А Онај што испитује срца, зна шта је жеља Духа, јер по вољи Божијој посредује за свете.
(Зач. 99).
28. А знамо да онима који љубе Бога све помаже на добро, њима који су позвани по намјери;
29. Јер које унапријед позна, унапријед и одреди, да буду саобразни лику Сина његова, да он буде Прворођени међу многом браћом.
30. А које унапријед одреди, оне и призва; а које призва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.
31. Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће против нас?
32. Он који свога Сина не поштедје, него га предаде за све нас, како да нам с њиме и све не дарује?
33. Ко ће оптужити изабране Божије? Бог је онај који оправдава.
34. Ко ће осудити? Христос је онај који умрије, па још и васкрсе, који је и с десне стране Богу, који и посредује за нас.
35. Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тјескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?
36. Као што је написано: Ради тебе нас убијају ваздан, сматрају нас овцама за клање.
37. Али у свему овоме побјеђујемо кроз Онога који нас је заволио.
38. Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност,
39. Ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем.

9. Ко су прави Израиљци; призив незнабожаца у народ Божији по милости Божијој.

(Зач. 100).
1. Истину говорим у Христу, не лажем, то ми свједочи савјест моја Духом Светим,
2. Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
3. Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју, сроднике моје по тијелу,
4. Који су Израиљци, чије је усиновљење и слава и завјети и закон и богослужење и обећања,
5. Чији су и оци, и од којих је Христос по тијелу, који је над свима Бог благословени у вијекове. Амин.
(Зач. 101).
6. Али не као да је пропала ријеч Божија. Јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
7. Нити су сви дјеца који су од сјемена Авраамовог, него: У Исаку ће ти се назвати сјеме.
8. То јест, нису оно дјеца Божија што су по тијелу дјеца, него се дјеца обећања рачунају у сјеме.
9. Јер је ово ријеч обећања: У ово вријеме доћи ћу и у Саре ће бити син.
10. А не само она, него и Ревека која заче од једнога, од Исака оца нашега.
11. Јер док још дјеца не бијаху рођена, ни учинила добра ни зла, да остане онако како је Бог по избору одредио,
12. Не због дјела, него због Онога који призива, рече јој се: Већи ће служити мањему.
13. Као што је написано: Јакова завољех, а Исава омрзох.
14. Шта ћемо, дакле, рећи? Зар има неправде код Бога? Никако!
15. Јер Мојсеју вели: Помиловаћу кога помилујем, и сажалићу се на кога се сажалим.
16. Тако, дакле, није ни до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до Бога који милује.
17. Јер Писмо говори Фараону: Баш за то те подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
(Зач. 102).
18. Тако, дакле, кога хоће помилује, а кога хоће отврдоглави.
19. Рећи ћеш ми: Зашто онда укорава? Јер ко се супротставио вољи његовој?
20. А ко си ти, о човјече, да се препиреш са Богом? Зар рукотворина говори мајстору своме: зашто си ме тако начинио?
21. Или зар лончар нема власти над глином, да од исте смесе начини један суд за част, а други за срам?
22. А шта ако Бог, хотећи да покаже гњев свој и да објави моћ своју, поднесе са великим стрпљењем сасуде гњева, који су спремљени за пропаст,
23. Да би објавио богатство славе своје на сасудима милости, које приправи за славу,
24. Нас које и призва, не само од Јудејаца него и од незнабожаца.
25. Као што и говори код Осије: Назваћу народом својим народ који није мој, и немилу милом;
26. И биће да на мјесту гдје им је било речено: Ви нисте мој народ, тамо ће се назвати синови Бога живога.
27. А Исаија виче за Израиљ: Ако буде број синова Израиљевих као пијесак морски, остатак ће се спасти.
28. Јер ће извршити брзо ријеч своју по правди, извршиће Господ брзо ријеч своју на земљи.
29. И као што прорече Исаија: Да нам Господ Саваот није оставио сјеме, постали бисмо као Содом и слични Гомору.
30. Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише праведност постигоше праведност, али праведност од вјере;
31. А Израиљ тражећи закон праведности не постиже закона праведности.
32. Зашто? Зато што не тражаше од вјере, него од Дјела закона. Јер се спотакоше о Камен спотицања
33. Као што је написано: Ево стављам у Сиону Камен спотицања и Стијену саблазни; и сваки који у Њега вјерује неће се постидјети.

10. Оправдава правда Божија вјером у Христа, а не старозавјетна правда Израиља.

(Зач. 103).
1. Браћо, жеља је срца мога и молитва Богу за Израиљ да се спасе.
2. Јер им свједочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
3. Јер не познајући правде Божије и настојећи да своју правду утврде, не покорише се правди Божијој.
4. Јер је Христос завршетак Закона за оправдање сваком који вјерује.
5. Јер Мојсеј пише за праведност која је од закона: Човјек који то чини живјеће у томе.
6. А праведност која је од вјере овако говори: Да не речеш у срцу своме: Ко ће се попети на небо? то јест да сведе Христа;
7. Или: Ко ће сићи у бездан? то јест, да изведе Христа из мртвих.
8. Али шта говори (Писмо)? Близу ти је ријеч у устима твојима и у срцу твоме, то јест ријеч вјере коју проповиједамо.
9. Јер ако исповиједаш устима својим да је Исус Господ, и вјерујеш у срцу својему да га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.
10. Јер се срцем вјерује за праведност, а устима се исповиједа за спасење.
(Зач. 104).
11. Јер Писмо говори: Сваки који вјерује у Њега неће се постидјети.
12. Јер нема разлике између Јудејца и Јелина; јер је исти Господ свију, богат за све који га призивају.
13. Јер сваки који призове Име Господње биће спасен.
14. Како ће, дакле, призвати Онога у кога не повјероваше? Како ли ће поверовати у Онога за кога не чуше? А како ће чути без проповједника?
15. А како ће проповиједати ако не буду послани? Као што је написано: Како су красне ноге оних који благовијесте мир, који благовијесте добро!
16. Али сви не послушаше Јеванђеље; јер Исаија говори: Господе, ко вјерова проповиједи нашој?
17. И тако вјера бива од проповиједи, а проповијед од ријечи Божије.
18. Али велим: Зар не чуше? Свакако: По свој земљи отиде глас њихов, и до крајева васељене ријечи њихове.
19. Него велим: Зар не разумје Израиљ? Први Мојсеј говори: Ја ћу вас на суревњивост покренути кроз оне који нису народ, неразумним народом расрдићу вас.
20. А Исаија говори смјело: Нађоше ме који ме не траже, јавих се онима који не питају за мене.
21. А Израиљу говори: Ваздан пружах руке своје према народу непослушном и бунтовном.

11. Бог није одбацио свој народ. Премудри су путеви Божији.

1. И кажем, дакле: Зар Бог одбаци народ свој? Никако! Јер сам и ја Израиљац, од сјемена Авраамова, од племена Венијаминова.
(Зач. 105).
2. Не одбаци Бог народ свој. који унапријед позна. Или не знате шта говори Писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3. Господе, пророке твоје побише и жртвенике твоје раскопаше, и ја остадох једини и траже живот мој.
4. А шта му вели Божији одговор? Оставих себи седам хиљада људи, који не приклонише кољена пред Ваалом.
5. Тако, дакле, и у садашње вријеме постоји један остатак по избору благодати.
6. Ако ли је по благодати, онда није од дјела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дјела, више није благодат, јер дјело већ не би било дјело.
7. Шта. дакле? Оно што Израиљ тражи не постиже, а изабрани постигоше; остали пак окорјеше,
8. Као што је написано: Даде им Бог дух неосјетљивости, очи да не виде и уши да не чују до дана данашњега.
9. И Давид говори: Нека им буде трпеза њихова замка и клопка и саблазан и одмазда;
10. Нека потамне очи њихове да не виде, и леђа њихова заувијек савиј!
11. Говорим, дакле: Посрнуше ли да отпадну? Никако! Него је њихов пад спасење незнабошцима, да би се и они подстакли на ревност.
12. А ако је пад њихов богатство свијету и пораз њихов богатство незнабошцима, колико ли је више пуноћа њихова?
(Зач. 106).
13. Јер говорим вама незнабошцима; пошто сам ја апостол незнабожаца, хвалим служење своје,
14. Не бих ли како подстакао на ревност свој род и спасао неке од њих.
15. Јер ако је одбацивање њихово помирење свијету, шта би било примање – ако не оживљење из мртвих?
16. Ако је квасац свет, то је и тијесто; и ако је коријен свет, то су и гране.
17. Ако ли се неке гране одломише. и ти, који си дивља маслина, прицијепио си се на њих и постао заједничар коријена и сокова маслинових.
18. Не преузноси се над гранама; ако се пак узносиш. не носиш ти коријен него коријен тебе.
19. Рећи ћеш, дакле: Одломише се гране, да се ја прицијепим.
20. Добро! Невјеровањем се одломише, а ти вјером стојиш. Не поноси се, него се бој.
21. Јер кад Бог природне гране не поштедје, неће можда ни тебе поштедјети.
22. Види, дакле, доброту и строгост Божију: на онима што отпадоше строгост, а на теби доброту, ако останеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсјечен.
23. А и они, ако не остану у невјеровању, биће прицијепљени, јер је Бог моћан да их опет прицијепи.
24. Јер кад си ти одсјечен од маслине, по природи дивље, и прицијепио се, не по природи, на питому маслину, колико ће се прије, ови који су по природи, прицијепити на своју маслину?
(Зач. 107).
25. Јер нећу, браћо, да ви не знате ову тајну, да не мудрујете сами по себи: дио Израиља отврдну, док не уђе пун број незнабожаца.
26. И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
27. И ово им је завјет од мене, када скинем гријехе њихове.
28. По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору, мили су отаца ради.
29. Јер Бог се неће раскајати за своје дарове и призвање.
30. Јер као што и ви некад не покоравасте се Богу, а сад сте помиловани због њихове непокорности,
31. Тако се и они сада не покорише ради вашега помиловања да би и они били помиловани;
32. Јер Бог затвори све у непокорност, да све помилује.
33. О дубино богатства и премудрости и разума Божијега! Како су неиспитиви судови његови и неистраживи путеви његови!
34. Јер ко познаде ум Господњи? Или ко му би савјетник?
35. Или ко њему претходно даде, да му буде враћено?
36. Јер је од њега и кроз њега и ради њега све. Њему слава у вијекове. Амин.

12. Живот хришћана у Цркви као Тијелу Христовом.

(Зач. 108).
1. Молим вас, дакле, браћо, ради милости Божије, да дате тјелеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу, као своје духовно богослужење.
2. И не саображавајте се овоме вијеку, него се преображавајте обновљењем ума свога, да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља Божија.
3. Јер кроз благодат која ми је дата, говорим свакоме који је међу вама: да не мисли о себи више него што ваља мислити, него да мисли смиреноумно, сваки по мјери вјере како му је Бог удијелио.
(Зач. 109).
4. Јер као што у једном тијелу имамо многе уде, а сви уди немају исти посао,
5. Тако смо многи једно тијело у Христу, а појединачно уди смо једни другима.
(Зач. 110).
6. Имамо пак различите дарове по благодати која нам је дата: ако је пророштво, нека је по мјери вјере;
7. Ако је служба, нека је у служењу; учитељство, нека је у учењу;
8. Ако је тјешитељ, нека тјеши; који даје, нека даје искрено; који управља, нека је ревностан; који чини милостињу, нека чини радосно.
9. Љубав да не буде лицемјерна. Мрзећи зло држите се добра.
10. У братољубљу будите једни према другима њежни; чашћу чините једни друге већим од себе.
11. У ревности не будите лијени: будите духом ватрени; Господу служите.
12. Будите у нади радосни У невољи трпељиви, у молитви постојани.
13. Помажите светима у потребама; будите гостољубиви.
14. Благосиљајте оне који вас гоне, благосиљајте а не куните.
15. Радујте се са радоснима, и плачите са онима који плачу.
16. Будите једне мисли међу собом. Немојте гордо мислити, него се дружите са смиренима. Не сматрајте сами себе мудрим.
17. Никоме не узвраћајте зло за зло; настојте добро чинити пред свима људима.
18. Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свима људима.
19. Не чините освету за себе, љубљени, него подајте мјесто гњеву (Божијем), јер је написано: Моја је освета ја ћу вратити, говори Господ.
20. Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер то чинећи згрнућеш живо угљевље на главу његову.
21. Не дај да те зло побједи, него побиједи зло добрим.

13. О покоравању властима. Љубав је пуноћа закона. Облачење у Христа.

(Зач.111).
1. Свака душа да се покорава властима које владају, јер нема власти да није од Бога, а власти што постоје од Бога су установљене.
2. Зато ко се противи власти, противи се уредби Божијој а који се противе примиће осуду на себе.
3. Јер старјешине нису страх за добра дјела него за зла. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти? Чини добро и имаћеш похвалу од ње,
4. Јер је слуга Божији теби за добро. Ако ли зло чиниш бој се, јер не носи мача узалуд, јер је Божији слуга осветник, да излије гњев на онога који зло чини.
5. Зато је потребно покоравати се не само због гњева, него и због савјести
6. Јер због тога и порезе плаћате, јер су службеници божији који се тиме стално баве.
7. Подајте, дакле, свакоме што сте дужни: коме порезу – порезу, коме царину – царину, коме страх – страх, коме част – част.
8. Не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другога; јер који љуби другога испунио је закон.
9. Јер оно: Не чини прељубу, не убиј, не укради, не свједочи лажно, не пожели, и било која друга заповијест, испуњава се у овој ријечи: Љуби ближњега својега као себе самога.
10. Љубав не чини зла ближњему; љубав је, дакле, пуноћа закона.
(Зач. 112).
11. И ово тим прије што знате вријеме, да је већ час да устанемо од сна, јер нам је сада спасење ближе него кад повјеровасмо.
12. Ноћ поодмаче, а дан се приближи. Одбацимо, дакле, дјела таме и обуцимо се у оружје свјетлости.
13. Да ходимо поштено као по дану: не у пировању и пијанству, не у разврату и бестидности, не у свађи и зависти.
14. Него се обуците у Господа Исуса Христа; и старање за тијело не претварајте у похоте.

14. Треба сносити слабе и не саблажњавати браћу. Царство Божије је у Духу Светом. Славослов Богу.

1. А слабога у вјери примајте, без расправљања о мишљењима.
2. Јер један вјерује да смије све јести, а који је слаб једе зеље.
3. Који једе нека не презире онога који не једе; и који не једе нека не осуђује онога који једе, јер га Бог прими.
4. Ко си ти што осуђујеш туђега слугу? Својему господару он стоји или пада. Али ће стајати, јер је Бог моћан да га усправи.
5. Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки. Сваки нека је освједочен у уму своме.
(Зач. 113).
6. Који разликује дане. Господу разликује, а који не разликује дане, Господу не разликује. Који једе Господу једе, јер благодари Богу; и који не једе, Господу не једе и благодари Богу.
7. Јер нико од нас не живи самоме себи, и нико не умире самоме себи:
8. Јер ако живимо, Господу живимо; ако ли умиремо, Господу умиремо. Дакле, и кад живимо и кад умиремо, Господњи смо.
(Зач. 114).
9. Јер зато Христос и умрије и васкрсе и оживи да овлада и мртвима и живима.
10. А ти. зашто осуђујеш брата свога? Или ти, зашто ниподаштаваш брата свога? Јер ћемо сви предстати суду Христовом.
11. Јер је писано: Жив сам ја, говори Господ, поклониће ми се свако кољено, и сваки језик исповиједиће Бога.
12. Дакле, сваки ће од нас дати Богу одговор за себе.
13. Зато да не осуђујемо више један другога, него се више о томе старајте да не постављате брату спотицање или саблазан.
14. Знам и увјерен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто по себи, осим кад ко мисли да је што нечисто, ономе је нечисто.
15. Ако ли се брат твој због јела жалости, већ не поступаш по љубави; не губи јелом својим онога за кога Христос умрије.
16. Нека се, дакле, не хули на ваше добро.
17. Јер Царство Божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у Духу Светоме.
18. Јер који овим служи Христу, угодан је Богу и људима вриједан.
(Зач. 115).
19. Старајмо се, дакле, за оно што доприноси миру, и узајамном напретку.
20. Не руши дјело Божије због јела, јер је све чисто; него је зло за човјека који једе са спотицањем.
21. Добро је не јести меса и не пити вина и не чинити оно на шта се брат твој спотиче или саблажњава или слаби.
22. Ти имаш вјеру? Имај је сам за себе пред Богом. Блажен је онај ко не осуђује себе за оно што нађе за добро.
23. А који сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вјери: а све што није од вјере гријех је.
24. А Ономе који вас може утврдити по јеванђељу мојему и проповиједи Исуса Христа, по откривењу тајне о којој се ћутало од вјечних времена,
25. А сад објављене и кроз списе пророчке, по заповијести вјечнога Бога, обзнањене свима незнабошцима за послушност вјери,
26. Јединоме премудроме Богу, кроз Исуса Христа, њему слава у вјекове. Амин.

15. Не угађати себи него ближњима и живјети у слози. Јеванђеље Божије преко апостола Павла.

(Зач. 116).
1. Дужни смо пак ми јаки слабости слабих носити, и не себи угађати.
2. Сваки од нас нека угађа ближњему на добро ради напретка.
3. Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: Ружења оних који руже тебе падоше на мене.
4. Јер што се раније написа за нашу се поуку написа, да кроз трпљење и утјехом Писма имамо наду.
5. А Бог трпљења и утјехе нека вам да исто да мислите међу собом по Христу Исусу,
6. Да би једнодушно, једним устима славили Бога и Оца Господа нашега Исуса Христа.
(Зач. 117).
7. Зато примајте један другога. као што је и Христос примио вас на славу Божију.
8. Али кажем, да је Исус Христос био слуга обрезања истине ради Божије, да утврди обећања оцима.
9. А незнабошци да прославе Бога због милости. као што је написано: Зато ћу те признати међу незнабошцима, Господе, и пјеваћу имену твојему.
10. И опет говори: Веселите се незнабошци, с народом његовим.
11. И опет: Хвалите Господа сви незнабошци, и славите га сви народи.
12. И опет Исаија говори: Биће коријен Јесејев, и који устаде да влада над незнабошцима, у њега ће се уздати незнабошци.
13. А Бог наде да вас испуни сваком радошћу и миром у вјери, да изобилујете у нади силом Духа Светога.
14. А ја сам, браћо моја, и сaм увјерен у вас, да сте и сами пуни доброте, испуњени сваког знања, да можете и једни друге поучавати.
15. А писах вам, браћо, мало смјелије, као напомињући вам по благодати која ми је дата од Бога,
16. Да будем служитељ Исуса Христа међу незнабошцима свештенослужећи јеванђељу Божијему, да принос незнабожаца буде благоугодан, освећен Духом Светим.
(Зач. 118).
17. Имам, дакле, хвалу у Христу Исусу у ономе што је по Богу;
18. Јер се нећу усудити да говорим нешто што Христос није учинио кроза ме ријечју и дјелом за послушност незнабожаца,
19. У сили знакова и чудеса, у сили Духа Божијега; тако да сам од Јерусалима и наоколо све до Илирика испунио јеванђељем Христовим;
20. И тако се старах да ширим јеванђеље, не тамо гдје име Христово бјеше познато, да не зидам на туђем темељу;
21. Него као што је писано: Којима се не јави за њега, видјеће: и који нијесу чули, разумјеће.
22. Зато и много пута бијах спријечен да дођем к вама;
23. А сад више немајући мјеста у овим крајевима, а имајући жељу од много година да дођем к вама,
24. Кад пођем у Шпанију, доћи ћу вам: јер се надам да ћу вас у пролазу видјети, и ви ћете ме отпратити онамо кад се најприје бар донекле наситим вас.
25. А сад идем у Јерусалим служећи светима.
26. Јер Македонија и Ахаја добровољно одлучише да скупе неки заједнички прилог за сиромахе међу светима у Јерусалиму.
27. Добровољно одлучише, али и дужни су им; јер кад незнабошци постадоше учесници у њиховим духовним добрима. дужни су и они њима у тјелесним потребама послужити.
28. Кад ово, дакле, свршим, и овај им плод предам, поћи ћу у Шпанију преко вас.
29. А знам да кад дођем к вама, доћи ћу у пуноћи благослова јеванђеља Христова.
(Зач. 119).
30. Али вас молим, браћо, ради Господа нашег Исуса Христа, и ради љубави Духа, да ми будете саборци молитвама Богу за мене;
31. Да се избавим од непокорних у Јудеји, и да служење моје за Јерусалим буде по вољи светима;
32. Да с радошћу дођем к вама, по вољи Божијој, и да се успокојим с вама.
33. А Бог мира нека је са свима вама. Амин.

16. Препорука Фиве и поздрави у Рим из Коринта.

(Зач. 120).
1. Препоручујем вам пак Фиву сестру нашу, која је служитељица цркве у Кенхреји,
2. Да је примите у Господу као што приличи светима. и да јој будете у помоћи у свакој ствари коју од вас затреба; јер је и она многима помогла, и мени самоме.
3. Поздравите Прискилу и Акилу, сараднике моје у Христу Исусу,
4. Који за мој живот своје вратове положише, којима не захваљујем само ја, него и све Цркве из незнабожаца; поздравите и домаћу цркву њихову.
5. Поздравите милог ми Епенета, који је првенац Ахаје у Христу.
6. Поздравите Марију, која се много трудила за нас.
7. Поздравите Андроника и Јунију, сроднике моје, и сапатнике моје у сужањству, који су знаменити међу апостолима, који и прије мене повјероваше у Христа.
8. Поздравите Амплија, љубљеног ми у Господу.
9. Поздравите Урбана, сарадника нашега у Христу, и мога милога Стахија.
10. Поздравите Апелија, прекаљеног у Христу. Поздравите Аристовулове.
11. Поздравите Иродиона, сродника мојега. Поздравите Наркисове, који су у Господу.
12. Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите драгу Персиду. која се много трудила у Господу.
13. Поздравите Руфа изабраног у Господу, и матер његову и моју.
14. Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ерма, Патрова, Ермија, и браћу која су с њима.
15. Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја и сестру његову, и Олимпа, и све свете који су с њима.
16. Поздравите један другога цјеливом светим. Поздрављају вас Цркве Христове.
(Зач. 121).
17. Молим вас пак, браћо, да пазите на оне који чине раздоре и саблазни против науке коју ви научисте, и клоните их се;
18. Јер такви не служе Господу нашему Исусу Христу него својему трбуху, и благим и ласкавим ријечима варају срца незлобивих.
19. А ваша се послушност разгласи свуда. Зато се радујем због вас: али хоћу да сте ви мудри за добро, а безазлени за зло.
20. А Бог мира брзо ће сатријети сатану под ноге ваше. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама.
21. Поздрављају вас Тимотеј, сарадник мој, и Лукије и Јасон и Сосипатар, сродници моји.
22. Поздрављам вас у Господу и ја Тертије, који написах ову посланицу.
23. Поздравља вас Гај, домаћин мој и цијеле Цркве. Поздравља вас Ераст, благајник градски, и брат Кварт.
24. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.


ПРВА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОРИНЋАНИМА

1. Поздрав. Благодарност Богу за благодат и заједницу у Христу. О диобама у Коринту. Ријеч о крсту: лудост или сила? Христос Божија сила и премудрост.

(Зач. 122).
1. Павле, вољом Божијом позвани апостол Исуса Христа, и брат Состен,
2. Цркви Божијој која је у Коринту, освећенима у Христу Исусу, позванима светима, са свима који на сваком мјесту призивају име Господа нашега Исуса Христа, њиховога и нашега:
(Зач. 123).
3. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
4. Благодарим непрестано Богу мојему за вас, на благодати Божијој која вам је дата у Христу Исусу,
5. Што се у свему обогатисте у њему, у свакој ријечи и сваком знању,
6. Као што се свједочанство Христово утврди у вама;
7. Тако да не оскудијевате ни у једном благодатном дару, ви који чекате откривење Господа нашега Исуса Христа,
8. Који ће вас и утврдити до краја да будете беспрекорни на дан Господа нашега Исуса Христа.
9. Вјеран је Бог који вас позва у заједницу Сина својега Исуса Христа, Господа нашега.
(Зач. 124).
10. Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли.
11. Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојиних, да су међу вама свађе.
12. А ово кажем зато што сваки од вас говори: Ја сам Павлов, а ја Аполов, а ја Кифин, а ја Христов.
13. Зар се Христос раздијели? Да се Павле не разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте?
14. Благодарим Богу што не крстих ни једнога од вас осим Криспа и Гаја,
15. Да не би ко рекао да у име своје крстих.
16. А крстих и дом Стефанинов; даље не знам да ли неког другог крстих.
17. Јер ме Христос не посла да крштавам, него да проповиједам јеванђеље, не мудрим ријечима, да се не обеснажи крст Христов.
(Зач. 125).
18. Јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо.
19. Јер је написано: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу.
20. Гдје је мудрац? Гдје књижевник? Гдје препирач овога вијека? Зар не претвори Бог мудрост овога свијета у лудост?
21. Пошто, дакле, у премудрости Божијој свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују.
22. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост.
23. А ми проповиједамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост;
24. Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.
25. Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи.
26. Јер гледајте, браћо, на вас позване: нема ту ни много мудрих по тијелу, ни много моћних, ни много племенита рода;
27. Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јаке;
28. И што је неплеменито пред свијетом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте,
29. Да се не похвали ни једно тијело пред Богом.
30. Из Њега сте и ви у Христу Исусу, који нам постаде премудрост од Бога и праведност и освећење и избављење.
31. Да буде као што је написано: Ко се хвали нека се Господом хвали.

2. Апостол проповиједа Христа распетога. Тјелесни човјек и човјек у Духу Светом.

1. И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом ријечи или мудрошћу да вам јавим свједочанство Божије.
2. Јер расудих да не знам међу вама ишта сем Исуса Христа, и то распетога.
3. И ја бијах међу вама у слабости и у страху и у великом трепету,
4. И ријеч моја и проповијед моја не би у убједљивим ријечима људске мудрости, него у показивању Духа и силе.
5. Да вјера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.
(Зач. 126).
6. А мудрост говоримо међу савршенима, али не мудрост овога вијека, ни кнезова овога вијека који су пролазни;
7. Него говоримо премудрост Божију у тајни сакривену, коју предодреди Бог прије вијекова за славу нашу,
8. Коју ни један од кнезова овога вијека није познао; јер да су је познали не би Господа славе разапели.
(Зач. 127).
9. Него као што је написано: Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе.
10. А нама Бог откри Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.
11. Јер ко од људи зна шта је у човјеку осим духа човјекова који је у њему? Тако и шта је у Богу нико не зна осим Духа Божијега.
12. А ми не примисмо духа овога свијета, него Духа који је од Бога, да знамо што нам је даровано од Бога;
13. Што и говоримо, не ријечима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа Светог; духовно духовним доказујући.
14. А тјелесни човјек не прима што је од Духа Божијега, јер му је лудост, и не може да разумије, јер се то испитује духовно.
15. Духован пак све испитује, а њега самог нико не испитује.
16. Јер ко познаде ум Господњи да би га поучио? А ми имамо ум Христов.

3. Укоравање због подјела. Темељ Цркве је Христос.

1. И ја, браћо, не могох вам говорити као духовнима него као тјелеснима, као малој дјеци у Христу.
2. Млијеком вас напојих а не јелом, јер још не могосте. Али ни сад још не можете,
3. Пошто сте још тјелесни. Јер све док је међу вама завист и неслога и раздори, зар нисте тјелесни и зар се не владате по човјеку?
4. Јер кад неко говори: Ја сам Павлов, а други ја сам Аполов, зар нисте тјелесни?
5. Ко је, дакле, Павле, а ко Аполос, до служитељи кроз које повјеровасте, и то како Господ свакоме даде?
6. Ја посадих, Аполос зали, али Бог учини да узрасте.
7. Тако нити је што онај који сади, ни онај који залијева, него Бог који чини да расте.
8. А онај који сади и онај који залијева једно су, и сваки ће примити своју плату према своме труду.
(Зач. 128).
9. Јер ми смо Божији сарадници, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.
10. По благодати Божијој која ми је дата, ја сам као мудар неимар поставио темељ, а други зида на њему; али сваки нека гледа како зида.
11. Јер темеља другога нико не може поставити осим постојећег, који је Исус Христос.
12. Ако ли ко зида на овоме темељу злато, сребро, драго камење, дрва, сијено, сламу,
13. Свачије ће дјело изићи на видјело; јер ће Дан показати, јер ће се огњем открити, и свачије ће се дјело огњем испитати какво је.
14. Ако остане чије дјело што је назидао, примиће плату;
15. Ако чије дјело изгори, биће оштећен, а сам ће се спасти, но тако као кроз огањ.
16. Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама?
17. Ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог; јер је храм Божији свет, а то сте ви.
(Зач. 129).
18. Нико нека се не вара: ако неко међу вама мисли да је мудар у овоме вијеку, нека буде луд да би био мудар.
19. Јер је мудрост овога свијета лудост пред Богом; јер је написано: Он хвата мудре у њиховом лукавству.
20. И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништавне.
21. Зато нека се нико не поноси људима, јер све је ваше:
22. Био Павле, или Аполос, или Кифа, или свијет, или живот, или смрт, или садашње, или будуће, све је ваше,
23. А ви сте Христови, а Христос Божији.

4. Апостолско служење и понижење.

(Зач. 130).
1. Тако да нас људи сматрају као слуге Христове и управитеље тајни Божијих.
2. А од управитеља се, дакле, тражи да се сваки нађе вјеран.
3. А ја најмање марим што ме судите ви или човјечији дан; а ни сам себе не судим.
4. Јер не осјећам ништа на својој савјести, али зато нисам оправдан; а онај који ме суди јесте Господ.
5. Зато не судите ништа прије времена, докле не дође Господ, који ће и освијетлити што је сакривено у тами и објавити намјере срца; и тада ће бити свакоме похвала од Бога.
6. А ово, браћо моја, примијених на себе и Апола ради вас, да се од нас научите не мудровати више од онога што је написано, да се не би ради некога надимали један на другога.
7. Јер ко те истиче? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио?
8. Већ сте се наситили; већ се обогатисте; без нас се зацаристе. О, да се заиста зацаристе, да се и ми с вама зацаримо!
(Зач. 131).
9. Јер мислим да Бог нас апостоле показа посљедње, као на смрт осуђене; јер постасмо призор и анђелима и људима.
10. Ми луди Христа ради, а ви мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми презрени.
11. До овога часа подносимо и глад и жеђ и голотињу и ударце, и потуцамо се,
12. И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне,трпимо;
13. Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште свијета, свима смеће до данас.
14. Не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу дјецу.
15. Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем.
16. Молим вас, дакле, угледајте се на мене.
(Зач. 132).
17. Зато вам послах Тимотеја, који ми је чедо љубљено и вјерно у Господу; он ће вас подсјетити на путеве моје који су у Христу Исусу, као што свуда у свакој цркви учим.
18. Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама.
19. Али ћу вам доћи ускоро, ако Господ хоће, и нећу гледати на ријеч оних надмених, него на силу;
20. Јер Царство Божије није у ријечи него у сили.
21. Шта хоћете? Да дођем к вама са прутом или са љубављу и духом кротости?

5. О коринтском блуднику и односу према злима.

1. Свуда се чује да је блуд међу вама, и то такав блуд какав се ни међу незнабошцима не помиње: да неко има жену оца свога.
2. И ви сте надувени, умјесто да плачете, да би се избацио између вас онај који је учинио то дјело.
3. Јер ја, одсутан тијелом но духом присутан, већ сам осудио, као да сам тамо, онога који је то тако учинио,
4. У име Господа нашег Исуса Христа кад се саберете ви и мој дух, са силом Господа нашега Исуса Христа,
5. Да се такав преда сатани на мучење тијела, да би се дух спасао у дан Господа Исуса.
6. Није добро хвалисање ваше.
(Зач. 133).
Не знате ли да мало квасца све тијесто укисели?
7. Одбаците, дакле, стари квасац, да буде ново тијесто, као што сте бесквасни. Јер и Пасха наша, Христос, жртвова се за нас.
8. Зато да празнујемо не у квасцу старом, ни у квасцу злоће и неваљалства, него у бесквасним хљебовима искрености и истине.
(Зач. 134).
9. Писах вам у посланици да се не мијешате са блудницима;
10. Али не уопште са блудницима овога свијета, или с користољупцима, или са отимачима, или са идолопоклоницима; јер бисте морали изићи из овога свијета.
11. А сад вам написах да се не мијешате с неким који се брат зове ако је блудник, или користољубац, или идолопоклоник, или опадач, или пијаница, или отимач; с таквим заједно и да не једете.
12. Јер што да судим и онима који су напољу? Зар не судите ви онима који су унутра?
13. А онима који су напољу судиће Бог. И избаците злога између вас самих.

6. Укор због суђења. О неправедницима. О односу према тијелу.

1. Усуђује ли се неко од вас, имајући жалбу на другога, да се суди код неправедних а не код светих?
2. Не знате ли да ће свети судити свијету? А ако ћете ви судити свијету, зар сте недостојни пресуђивања о ситницама?
3. Не знате ли да ћемо анђелима судити, а камоли у стварима овога свијета?
4. А ви кад имате суђења за ствари овога свијета, узимате за судије оне који у Цркви не значе ништа.
5. На срамоту вама говорим. Зар нема међу вама ни једнога мудра који ће моћи пресудити међу браћом својом?
6. Него се брат са братом суди, и то код невјерних!
7. И то вам је већ сасвим на срамоту што имате парнице међу собом. Зашто радије не претрпите неправду? Зашто радије не поднесете штету?
8. Него ви чините неправду и наносите штету, и то браћи!
9. Или не знате да неправедници неће наслиједити Царства Божијега? Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници,
10. Ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наслиједити Царство Божије.
11. И такви бијасте неки; али се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа Исуса Христа и Духом Бога нашега.
(Зач. 135).
12. Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме.
13. Јела су за стомак и стомак за јела, али ће Бог и једно и друго укинути. А тијело није за блуд него за Господа, и Господ за тијело.
14. А Бог и Господа васкрсе, и нас ће васкрснути силом својом.
15. Не знате ли да су тјелеса ваша удови Христови? Хоћу ли, дакле, узети удове Христове и од њих начинити удове блуднице? Никако!
16. Или не знате, да ко се са блудницом свеже једно је тијело с њом? Јер је речено: Биће двоје једно тијело.
17. А ко се сједини са Господом, један је дух с Њиме.
18. Бјежите од блуда. Сваки гријех који човјек учини ван тијела је, а који блудничи своме тијелу гријеши.
19. Или не знате да је тијело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји?
20. Јер сте купљени скупо.
(Зач. 136)
Прославите. дакле, Бога тијелом својим и духом својим, јер су Божији.

7. О браку и безбрачности.

1. А за оно што ми писасте: добро је човјеку да се не дохвата жене.
2. Али због блуда сваки нека има своју жену, и свака нека има својега мужа.
3. Муж нека указује жени дужну љубав, тако и жена мужу.
4. Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена.
5. Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем.
6. Али ово говорим као мишљење, а не као заповијест.
7. Јер хоћу да сви људи буду као и ја, али сваки има сопствени дар од Бога, овај овако, онај онако.
8. А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
9. Ако не могу да се уздржавају, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати неголи упаљивати се.
10. А ожењеним и удатим заповиједам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја;
11. Ако ли се пак и раздвоји, нека остане неудата, или нека се помири с мужем; и муж да не оставља жену.
12. А осталима говорим ја, а не Господ:
(Зач. 137)
Ако неки брат има жену невјерујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља.
13. И ако нека жена има мужа невјерујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља.
14. Јер се невјерујући муж посвети женом, и жена невјерујућа посвети се мужем; иначе дјеца ваша била би нечиста, а сада су света.
15. Ако ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани; јер на мир нас је позвао Бог.
16. Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену?
17. Само како Бог свакоме додијели, сваки како га је Господ призвао, онако нека живи. И тако заповиједам по свима Црквама.
18. Је ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан. Је ли ко призван као необразан? Нека се не обрезује.
19. Обрезање није ништа, и необрезање није ништа, него држање заповијести Божијих.
20. Сваки нека остане у ономе звању у коме је призван.
21. Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш, него ако и можеш постати слободан, радије се стрпи.
22. Јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Христов.
23. Купљени сте скупо; не будите робови људима.
(Зач. 138).
24. Сваки, браћо, у чему је призван у ономе нека остане пред Богом.
25. А за дјевојке немам заповијести Господње, него дајем савјет, као онај који је стекао милост од Господа да је вјеродостојан.
26. Мислим, дакле, да је то добро због садашње невоље, да је добро човјеку овако бити.
27. Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздријешиш. Јеси ли се одријешио од жене? Не тражи жену.
28. Ако ли се и ожениш, ниси сагријешио; и дјевојка ако се уда, није сагријешила. Али ће такви имати невољу тјелесну, а ја бих да вас поштедим.
29. А ово кажем, браћо, да је остало мало времена; од сада и они који имају жене да буду као да их немају,
30. И који плачу као да не плачу, и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају,
31. И који овај свијет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овога свијета.
32. А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;
33. А ко је ожењен брине се за овосвјетско, како ће угодити жени.
34. Разликује се и жена од дјевојке. Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и тијелом и духом; а која је удата брине се за овосвјетско, како ће угодити мужу.
(Зач. 139).
35. А ово говорим за вашу сопствену корист, не да вам наметнем замку, него за благообразно и истрајно служење Господу, у сабраности.
36. Ако ли пак неко мисли да је ружно за његову дјевојку да буде неудата, и ако тако треба да буде, нека чини шта хоће, не гријеши, нека је уда.
37. А који је постојан у срцу, и није му нужда, а има власт над својом вољом, и ово је одлучио у срцу своме, да задржи своју дјевојку, добро чини.
38. Тако и онај који удаје своју дјевојку добро чини; али који не удаје боље чини.
39. Жена је привезана законом за вријеме док јој живи муж; ако ли јој муж умре, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
40. Али је блаженија ако остане тако, по мојему мишљењу; а мислим да и ја имам Духа Божијега.

8. О несаблажњавању слабе браће јелом.

1. А о жртвама идолским познато нам је да сви имамо знање. Знање надима, а љубав изграђује.
2. Ако ли неко мисли да нешто зна, још ништа није сазнао као што треба знати.
3. А ако неко љуби Бога, тога је Бог познао.
4. Што се пак тиче једења идолских жртава, знамо да идол није ништа на свијету, и да нема ниједнога другога Бога осим једнога.
5. Јер ако и има такозваних богова, било на небу било на земљи, као што је много богова и много господа,
6. Али ми имамо само једнога Бога Оца, од којега је све и за којега смо ми, и једнога Господа Исуса Христа, кроз којега је све и ми кроз њега.
7. Али сви немају то сазнање: јер неки, са савјешћу навиклом на идоле, до сада једу као идолску жртву, и њихова савјест, будући слаба, прља се.
(Зач. 140).
8. А јело нас не поставља пред Бога: јер нити добијамо ако једемо. нити губимо ако не једемо.
9. А чувајте се да како ова ваша слобода не постане спотицање слабима.
10. Јер ако тебе, који имаш знање, види неко гдје сједиш за трпезом у идолском храму, неће ли се савјест његова. зато што је слаб, охрабрити да једе идолске жртве?
11. И због твога знања пропада слаби брат, за којега Христос умрије.
12. А тако, гријешећи се о браћу и рањавајући њихову слабу савјест, о Христа се гријешите.
13. Зато, ако јело саблажњава брата мојега, нећу јести меса до вијека, да не саблазним брата својега.

9. Апостолова употреба хришћанске слободе у служби Јеванђеља: свима је био све за спасење.

1. Нисам ли апостол? Нисам ли слободан? Зар нисам видио Исуса Христа, Господа нашега? Нисте ли ви дјело моје у Господу?
2. Ако другима нисам апостол. али вама јесам,
(Зач. 141).
јер сте ви печат мојега апостолства у Господу.
3. То је моја одбрана пред онима који ме осуђују.
4. Зар немамо право јести и пити?
5. Зар немамо право сестру жену са собом водити, као и остали апостоли, и браћа Господња и Кифа?
6. Или само ја и Варнава немамо право ово чинити?
7. Ко икад војује о своме трошку? Ко сади виноград и не једе од рода његова? Или ко чува стадо и од млијека стада не једе?
8. Зар ово говорим по људском? Или не говори ово и Закон?
9. Јер је у Мојсејеву закону написано: Не завезуј уста волу који врше. Брине ли се то Бог за волове?
10. Или говори управо ради нас? Јер се ради нас написа: да који оре, треба у нади да оре, и који врше у нади да ће примити по својему надању.
11. Ако ми вама посијасмо оно што је духовно, зар је много ако ми од вас пожњемо оно што је тјелесно?
12. Ако се други користе вашим правом, како ли не би ми? Али се ми не користисмо овим правом, него све подносимо да не учинимо какве сметње јеванђељу Христову.
(Зач. 142).
13. Не знате ли да они који врше свету службу од светиње се хране, и који жртвенику служе са жртвеником дијеле?
14. Тако и Господ заповједи да они који јеванђеље проповиједају од јеванђеља живе.
15. А ја од тога ништа не користих. И не написах ово да мени тако буде; јер би ми боље било умријети него да ко моју похвалу уништи.
16. Јер ако проповиједам јеванђеље, нема ми похвале, јер ми и обавеза налаже; и тешко мени ако не проповиједам јеванђеље.
17. Јер ако ово чиним од своје воље, плату имам; ако пак без своје воље, служба ми је повјерена.
18. Каква ми је, дакле, плата? Да благовијестећи бесплатно изложим јеванђеље Христово, да се не користим својим правом у јеванђељу.
(Зач. 143).
19. Јер будући слободан од свију, свима себе учиних робом, да их што више придобијем.
20. И постадох Јудејцима као Јудејац, да Јудејце придобијем; онима који су под законом као под законом, да придобијем оне који су под законом;
21. Онима који су без закона постадох као без закона, премда нисам Богу без закона, него сам у закону Христову, да придобијем оне који су без закона.
22. Слабима постадох као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да како год неке спасем.
23. А ово чиним за јеванђеље, да будем његов заједничар.
24. Не знате ли да они што трче на тркалишту, трче сви, а један добија награду? Тако трчите да је добијете.
25. А сваки који се бори од свега се уздржава, они пак да добију распадљив вијенац, а ми нераспадљив.
26. Ја, дакле, тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као онај који бије вјетар;
27. Него изнуравам тијело своје и савлађујем га, да проповиједајући другима не будем сам одбачен.

10. О јелу и пићу старог Израиља и о хришћанској заједници у причешћу Тијела и Крви Христове.

1. А нећу да не знате, браћо, да оци наши сви под облаком бијаху, и сви кроз море прођоше,
2. И сви се у Мојсеја крстише у облаку и мору;
3. И сви исто јело духовно једоше;
4. И сви исто пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стијене која их је слиједила, а стијена бјеше Христос.
(Зач. 144).
5. Али већина од њих не бјеше по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.
6. А ово бише примјери нама, да не желимо зла као што они жељеше.
7. Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што је написано: Сједе народ да једе и пије, и устаде да игра.
8. Нити да блудничимо, као што неки од њих блудничише, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.
9. Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.
10. Нити ропћите као што неки од њих ропташе, и изгибоше од истребитеља.
11. А све ово њима се догађаше за примјер, а написа се за поуку нама, на које дође свршетак вијекова.
(Зач. 145).
12. Зато који мисли да стоји нека пази да не падне.
13. Друго вас искушење није снашло осим човјечијега; вјеран је Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити са искушењем и крај, да можете поднијети.
14. Зато, љубљени моји, бјегајте од идолопоклонства.
15. Као мудрима говорим; судите ви шта кажем.
16. Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хљеб који ломимо није ли заједница тијела Христова?
17. Јер један је хљеб, једно смо тијело многи, пошто се сви од једнога хљеба причешћујемо.
18. Гледајте Израиља по тијелу: који једу жртве нису ли заједничари жртвеника?
19. Шта, дакле, кажем? Да је идол нешто? Или да је идолска жртва нешто?
20. Не, него да оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са демонима.
21. Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској.
22. Зар да разљутимо Господа? Јесмо ли јачи од њега?
(Зач. 146).
23. Све ми је слободно, али све не користи; све ми је слободно, али све не изграђује.
24. Нико нека не тражи што је његово, него сваки оно што је другога.
25. Све што се продаје на тржишту једите, ништа не испитујући савјести ради;
26. Јер је Господња земља и све што је на њој.
27. Ако ли вас неко од невјерника зове, и хоћете ићи, једите све што вам се принесе, ништа не испитујући савјести ради.
(Зач. 147).
28. Ако ли вам неко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради онога који вас извијести и ради савјести; јер је Господња земља и све што је на њој.
29. Али не говорим за савјест твоју, него другога. Јер зашто да моју слободу суди савјест другога?
30. Ако ја с благодарношћу једем, зашто да ме руже за оно за што ја благодарим?
31. Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините.
32. Не будите на спотицање ни Јудејцима, ни Јелинима, ни Цркви Божијој.
33. Као што и ја у свему свима угађам, не тражећи корист своју него многих, да се спасу.

11. О предању, молитви, и односу мужа и жене. О светој Евхаристији и учешћу у њој.

1. Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
2. Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите, и држите предања као што вам предадох.
3. Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос, а муж је глава жени, а Бог је глава Христу.
4. Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
5. И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је једно исто као и ошишана.
6. Јер ако се жена не покрива, нека се и шиша; ако ли је стидно жени шишати се или бријати се, нека се покрива.
7. Али муж не треба да покрива главу, јер је слика и слава Божија; а жена је слава мужевљева.
(Зач. 148).
8. Јер није муж од жене, него жена од мужа,
9. Пошто муж не би саздан ради жене, него жена ради мужа.
10. Зато жена треба да има власт на глави ради анђела.
11. Ипак, у Господу нити је муж без жене ни жена без мужа.
12. Јер као што је жена од мужа, тако је и муж кроз жену а све је од Бога.
13. Сами у себи судите: је ли лијепо да се жена гологлава Богу моли?
14. Зар вас и сама природа не учи да је мужу срамота ако има дугачку косу,
15. А жени је слава ако има дугачку косу? Јер јој је коса дата умјесто покривала.
16. Ако ли неко мисли да се свађа, ми таквога обичаја немамо, нити Цркве Божије.
17. А ово заповиједајући не хвалим вас, јер се не сакупљате на боље него на горе.
18. Јер прије свега, кад се сакупљате у Цркву, чујем да постоје подјеле међу вама, и нешто од тога вјерујем.
19. Јер треба и подвајања да буду међу вама, да се покажу који су постојани међу вама.
20. Кад се, дакле, сакупљате на једно мјесто, не једе се вечера Господња;
21. Јер свако своју вечеру прије других једе, те један гладује а други се опија.
22. Зар немате кућа да једете и пијете? Или презирете Цркву Божију и срамотите оне који немају? Шта да вам кажем? Хоћу ли вас зато похвалити? Не похваљујем.
(Зач. 149).
23. Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи кад бјеше предан, узе хљеб,
24. И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тијело моје, које се за вас ломи; ово чините у мој спомен.
25. Исто тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови Завјет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, у мој спомен.
26. Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође.
27. Тако који једе овај хљеб или пије чашу Господњу недостојно, биће крив тијелу и крви Господњој.
28. Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије.
29. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега.
30. Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их умире.
(Зач. 150).
31. Јер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени.
32. А кад нам суди Господ, кара нас, да не будемо осуђени са свијетом.
33. Стога, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога.
34. Ако ли је неко гладан, нека једе код куће, да се на осуду не састајете. А остало уредићу кад дођем.

12. О духовним даровима и јединству Тијела Христовог – Цркве.

1. А о духовним даровима, браћо, нећу да не знате.
2. Знате да кад бијасте незнабошци идосте безгласним идолима, како вас одвођаху.
3. Зато вам дајем на знање, да нико ко Духом Божијим говори не каже: Анатема на Исуса! И нико не може рећи: Исус је Господ, осим Духом Светим.
4. Различни су дарови, али је Дух исти.
5. И различне су службе, али је Господ исти.
6. И различна су дјејства, али је исти Бог који дјејствује све у свима.
(Зач. 151).
7. Но свакоме се даје пројава Духа на корист.
8. Јер једноме се даје кроз Духа ријеч мудрости; а другоме ријеч знања по истом Духу;
9. А другоме вјера истим Духом; а другоме дарови исцјељивања истим Духом;
10. А другоме чињење чудеса, а другоме пророштво, а другоме разликовање духова, а другоме различни језици, а другоме тумачење језика.
11. А све ово чини један и исти Дух, дијелећи свакоме понаособ како хоће.
(Зач. 152).
12. Јер као што је тијело једно и има удове многе, а сви удови једнога тијела, иако су многи, једно су тијело, тако и Христос.
13. Јер се и једним Духом сви ми крстисмо у једно тијело, били Јудејци, или Јелини, или робови, или слободни; и сви смо једним Духом напојени.
14. Јер и тијело није један уд него многи.
15. Ако рече нога: Пошто нисам рука, нисам од тијела; зар ипак није од тијела?
16. И ако рече ухо: Пошто нисам око, нисам од тијела; зар ипак није од тијела? Ако би све тијело било око, гдје је онда слух?
17. Ако би све било слух, гдје је мирисање?
18. А сада, Бог постави удове у тијелу, сваки поједини од њих како хтједе.
19. А ако би сви били један уд, гдје је тијело?
20. Сада пак, многи су удови, а једно тијело.
21. А око не може рећи руци: Не требаш ми; или опет глава ногама: Не требате ми.
22. Него, шта више, који се удови тијела чине да су слабији, неопходни су;
23. И који нам се чине мање часни на тијелу, њима придајемо већу част;
24. И неугледни наши удови имају већи углед, док оним угледним то не треба. Али Бог тако сложи тијело давши слабом уду већу част,
25. Да не буде раздора у тијелу него да се удови подједнако брину један за другога.
26. И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови.
(Зач. 153).
27. А ви сте тијело Христово, и удови понаособ.
28. И ове постави Бог у Цркви: прво апостоле, Друго пророке, треће учитеље, затим чудотворце, онда дарове исцјељивања, помагања, управљања, различитих језика.
29. Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? Јесу ли сви чудотворци?
30. Имају ли сви дарове исцјељивања? Говоре ли сви језике? Да ли сви тумаче?
31. А ревнујте за веће дарове. И показаћу вам још узвишенији пут.

13. Химна љубави.

1. Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.
2. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.
3. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.
(Зач. 154).
4. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,
5. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,
6. Не радује се неправди, а радује се истини,
7. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.
8. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.
9. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо;
10. А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично.
11. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско.
12. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.
13. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав.

14. О дару језикa и пророштва и о изграђивању Цркве.

1. Држите се љубави, и старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.
2. Јер који говори језик, не говори људима него Богу: јер нико не разумије, пошто он духом говори тајне.
3. А који пророкује говори људима за назидање и бодрење и утјешење.
4. Јер који говори језик себе изграђује, а који пророкује Цркву изграђује.
5. А хтио бих да сви говорите језике, а особито да пророкујете; јер је већи онај који пророкује него онај који говори језике, сем ако и тумачи, да се Црква изграђује.
(Зач. 155).
6. А сад, браћо, ако дођем к вама говорећи језике, шта ћу вам користити ако вам не будем говорио или у откривењу. или у познању, или у пророштву, или у поуци?
7. И бездушне ствари које дају глас, било свирала или гусле, ако не дају разговијетне гласове, како ће се разумјети шта се свира или гуди?
8. Јер, ако труба да нејасан глас, ко ће се припремити за бој?
9. Тако и ви, ако речете језиком неразумљиву ријеч. како ће се знати шта говорите? Јер ћете говорити у вјетар.
10. Ма колико да је на свијету врста гласова, али ниједан од њих није без значења.
11. Ако, дакле, не знам значење гласа, бићу туђин ономе који говори, и онај који говори биће мени туђин.
12. Тако и ви, будући да сте ревнитељи духовних дарова, трудите се да изобилујете у онима који су за изграђивање Цркве.
13. Зато, који говори језик, нека се моли Богу да и тумачи.
14. Јер ако се тим језиком молим Богу, мој дух се моли, а ум је мој без плода.
15. Шта треба, дакле? Молићу се Богу духом: а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.
16. Јер ако благосиљаш духом, како ће онај који заузима мјесто обичног вјерника рећи амин на твоје благодарење, кад не зна шта говориш?
17. Јер ти добро благодариш, али се други не изграђује.
18. Благодарим Богу мојему што говорим језике више од свију вас.
19. Али у Цркви волим рећи пет ријечи умом својим, да и друге поучим, неголи хиљаде ријечи језиком.
(Зач. 156).
20. Браћо, не будите дјеца умом, него злоћом дјетињите, а умом будите савршени.
21. У Закону је написано: Туђим језицима и туђим уснама говорићу народу овоме, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.
22. Тако су језици не знак вјерујућим, него невјерујућим, а пророштво не невјерујућим, него вјерујућим.
23. Ако се, дакле, скупи сва Црква на једно мјесто, па сви узговоре језике, а уђу неупућени или невјерујући, неће ли рећи да лудујете?
24. А ако сви пророкују, и уђе какав невјерујући или неупућени, бива покаран од свију и суђен од свију,
25. И тако тајне срца његова бивају откривене: и тада ће пасти ничице и поклониће се Богу, објављујући да је заиста Бог са вама.
26. Шта, дакле, браћо? Када се сабирате сваки од вас има псалам, има поуку, има језик, има откривење, има тумачење; све нека буде за изграђивање.
(Зач. 157).
27. Ако неко говори језик, онда нека их по двојица, или највише тројица, и то редом, а један нека тумачи.
28. Ако ли не буде тумача. нека ћути у Цркви, а нека говори самоме себи и Богу.
29. А пророци два или три нека говоре, а други нека расуђују.
30. Ако ли се открије другоме који сједи, први нека ућути.
31. Јер можете пророковати сви, један по један. да сви уче. и сви да се тјеше.
32. И духови пророчки покоравају се пророцима.
33. Јер Бог није Бог нереда, него мира.
34. Као по свима Црквама светих, жене ваше у Црквама да ћуте; јер њима није допуштено да говоре, него да се покоравају, као што и Закон говори.
35. Ако ли хоће шта да науче, нека код куће питају своје мужеве; јер је неприлично жени да говори у Цркви.
36. Еда ли од вас ријеч Божија изиђе? Или само до вас дође?
37. Ако ко сматра да је пророк или духован, нека разумије шта вам пишем, јер су ово Господње заповијести.
38. Ако ли ко неће да зна, нека не зна.
39. Тако, браћо моја, ревнујте да пророкујете. И језике говорити не забрањујте.
40. А све нека бива благообразно и уредно.

15. О Васкрсењу Христовом и васкрсењу мртвих.

(Зач. 158).
1. Али вама напомињем, браћо, јеванђеље које вам проповиједах, које и примисте, у коме и стојите,
2. Кроз које се и спасавате, ако држите онако како вам проповиједах, осим ако узалуд не повјеровасте.
3. Јер вам најприје предадох што и примих, да Христос умрије за гријехе наше по Писму,
4. И да би погребен, и да је устао трећи дан, по Писму,
5. И да се јавио Кифи, затим Дванаесторици;
6. Потом се он јавио одједном више од пет стотина браће, од којих су већина и сада живи, а неки се упокојише.
7. Потом се јавио Јакову, затим свима апостолима;
8. А послије свију. као каквом недоношчету, јавио се и мени.
9. Јер сам ја најмањи од апостола, који нисам достојан назвати се апостол, зато што гоних Цркву Божију.
10. Но благодаћу Божијом јесам што јесам, и благодат његова која је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја, него благодат Божија која је са мном.
11. Било, дакле, ја било они, тако проповиједамо, и тако повјеровасте.
(Зач. 159).
12. А ако се Христос проповиједа да је устао из мртвих, како неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих?
13. А ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос није устао.
14. А ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, па празна и вјера ваша.
15. А показујемо се и лажни свједоци Божији што свједочисмо против Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе, ако, дакле, мртви не устају.
16. Јер ако мртви не устају, то ни Христос није устао.
17. А ако Христос није устао, узалуд вјера ваша; још сте у гријесима својим.
18. Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше.
19. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свију људи
(Зач. 160).
20. Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли.
21. Јер пошто је кроз човјека смрт, кроз човјека је и васкрсење мртвих.
22. Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживјети.
23. Но сваки у своме реду: првенац Христос, потом, о његову доласку, они који су Христови;
24. Онда крај, кад преда Царство Богу и Оцу, кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
25. Јер он треба да царује док не положи све непријатеље под ноге своје.
26. Посљедњи непријатељ укинуће се – смрт.
27. Јер све покори под ноге његове. А када каже да му је све покорено, очигледно, осим Онога који му покори све.
28. А кад му све покори, онда ће се и сам Син покорити Ономе који му све покори, да буде Бог све у свему.
(Зач. 161).
29. Иначе, шта ће чинити они који се крштавају за мртве; ако мртви уопште не васкрсавају? Зашто се и крштавају за мртве?
30. Зашто се и ми излажемо опасности сваки час?
31. Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше похвале, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
32. Јер ако се по човјеку борих са звјеровима у Ефесу, каква ми је корист? Ако мртви не устају – да једемо и пијемо, јер сутра ћемо умријети!
33. Не варајте се: Зли разговори кваре добре обичаје.
34. Отријезните се као што треба, и не гријешите; јер неки не познају Бога; на срамоту вама кажем.
35. Али рећи ће неко: Како ће устати мртви? И у каквом ће тијелу доћи?
36. Безумниче, оно што ти сијеш неће оживјети ако не умре.
37. И што сијеш, не сијеш тијело које ће настати, него голо зрно, било пшенично или неко друго.
38. А Бог му даје тијело како хоће, и свакоме сјемену своје тијело.
(Зач. 162).
39. Није свако тијело исто тијело, него је друго тијело човјечије, а друго тијело животињско, а друго рибље, а друго птичије.
40. И постоје тјелеса небеска и тјелеса земаљска; али је друга слава небеских а друга земаљских.
41. Друга је слава сунца, а друга слава мјесеца, и друга слава звијезда, јер се звијезда од звијезде разликује у слави.
42. Тако и васкрсење мртвих: сије се у распадљивости, устаје у нераспадљивости;
43. Сије се у бешчашћу, устаје у слави; сије се у немоћи, устаје у сили;
44. Сије се тијело душевно, устаје тијело духовно. Постоји тијело душевно и постоји тијело духовно.
45. Тако је и написано: Први човјек Адам постаде душа жива, а посљедњи Адам дух који оживљује.
46. Али није прво духовно, него душевно, потом духовно.
(Зач. 163).
47. Први човјек је од земље, земљан; други човјек је Господ са неба.
48. Какав је земљани, такви су и земљани; и какав је небески, такви су и небески.
49. И као што носисмо слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога.
50. А ово кажем, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити Царства Божијега, нити распадљивост насљеђује нераспадљивост.
51. Ево вам казујем тајну: Сви нећемо помријети, а сви ћемо се промијенити,
52. Уједанпут, у трену ока, при посљедњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се промијенити.
53. Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она ријеч што је написана: Побједа прождрије смрт.
55. Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа?
56. А халац је смрти гријех, а сила је гријеха закон.
57. А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа.
(Зач. 164).
58. Зато, браћо моја мила, будите чврсти, непоколебиви, напредујте непрестано у дјелу Господњем, знајући да труд ваш није узалуд у Господу.

16. О милостињи за сиромашне у Јерусалиму. Поуке и поздрави.

1. А што се тиче милостиње за свете, као што уредих по Црквама галатијским, тако чините и ви.
2. Сваког првог дана недјеље, нека сваки од вас оставља код себе сакупљајући колико може, да не бивају прикупљања онда када дођем.
3. А када дођем, оне које изаберете послаћу са писмима у Јерусалим да однесу вашу милостињу.
(Зач. 165).
4. А ако буде вриједно да и ја идем, поћи ће са мном.
5. А вама ћу доћи кад прођем Македонију, јер ћу проћи кроз Македонију.
6. А код вас, можда ћу се задржати или и презимити, да ме ви отпратите куда пођем.
7. Јер нећу да вас видим сада узгредно, него се надам да неко вријеме останем код вас, ако допусти Господ.
8. А у Ефесу ћу остати до Педесетнице;
9. Јер ми се отворише велика врата за рад, и противника је много.
10. А ако дође Тимотеј, гледајте да буде код вас без страха; јер он ради дјело Господње као и ја.
11. Зато нико да га не презре. Испратите га с миром да дође к мени, јер га чекам са браћом.
12. А што се тиче брата Апола, много га молих да дође к вама са браћом; и свакако не бјеше воља да сада дође, али ће доћи кад буде прилика.
(Зач. 166).
13. Бдите, стојте у вјери, мушки се држите, снажите се.
14. Све да вам бива у љубави.
15. Молим вас пак, браћо, знате за дом Стефанинов да је првенац из Ахаје, и да себе посветише служењу светима;
16. Да се и ви покоравате таквима, и свакоме који помаже и труди се.
17. А радујем се доласку Стефанина и Фортуната и Ахајика, јер ми они попунише ваше одсуство;
18. Јер умирише дух мој а ваш. Уважавајте, дакле, такве.
19. Поздрављају вас Цркве азијске. Поздрављају вас много у Господу Акила и Прискила са домаћом својом црквом.
20. Поздрављају вас сва браћа. Поздравите се међусобно цјеливом светим.
21. Поздрав је мојом руком, Павловом.
22. Ако неко не љуби Господа Исуса Христа, нека је анатема. Маран ата.[1]
23. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама.
24. Љубав моја са свима вама у Христу Исусу. Амин.


ДРУГА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОРИНЋАНИМА

1. Поздрав. Захвалност Богу за утјеху у невољама. Христос је Божије Амин и наше утврђење.

(Зач. 167).
1. Павле, апостол Исуса Христа по вољи Божијој, и брат Тимотеј Цркви Божијој која је у Коринту, са свима светима који су у читавој Ахаји:
2. Благодат вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.
3. Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, Отац милосрђа и Бог сваке утјехе,
4. Који нас тјеши у свакој невољи нашој да бисмо ми могли тјешити оне који су у свакој невољи утјехом којом нас саме тјеши Бог;
5. Да као што су страдања Христова обилна у нама тако је кроз Христа обилна и утјеха наша.
6. Ако ли се мучимо за вашу је утјеху и спасење које се постиже подношењем оних истих страдања која и ми трпимо; ако ли се утјешавамо, за вашу је утјеху и спасење;
7. И надање је наше поуздано за вас, знајући да као што сте заједничари страдања тако сте и утјехе.
(Зач. 168).
8. Јер нећемо, браћо, да не знате о невољи нашој која нам се догоди у Азији, да сувише бијасмо оптерећени, преко моћи, тако да смо били у недоумици и за живот;
9. Чак сами у себи осуду на смрт доживјесмо, да се не бисмо уздали у себе него у Бога који подиже мртве,
10. Који нас је од толике смрти избавио, и избавља, у кога се надамо да ће нас и опет избавити,
11. Уз помоћ и ваше молитве за нас, да од многих лица буде узнета за нас изобилна благодарност Богу због нашег благодатног дара.
(Зач. 169).
12. Јер је ово наша хвала. свједочанство савјести наше, да у простоти и искрености Божијој, не по мудрости тјелесној, него по благодати Божијој живјесмо у свијету, а особито према вама.
13. Јер вам друго не пишемо него што читате и што разумијете, а надам се да ћете и до краја разумјети,
14. Као што нас унеколико и разумјесте, да смо ми ваша хвала, као и ви наша, у дан Господа Исуса.
15. И у овом поуздању хтједох доћи прво вама, да другу благодат имате;
16. И послије вас да одем у Македонију, и опет из Македоније да дођем вама, и ви да ме отпратите у Јудеју.
17. Желећи, дакле, ово зар лакомислено поступих? Или ово што се одлучујем. по тијелу се одлучујем, да буде код мене и да да, и не не?
18. Али је Бог вјеран, да ријеч наша вама не постаде да и не.
19. Јер Син Божији Исус Христос. којега ми вама проповиједасмо, ја и Силуан и Тимотеј, не постаде да и не, него у Њему постаде да.
20. Јер колико је обећања Божијих. у Њему су да, и у Њему су амин, Богу на славу кроз нас.
21. А Бог је онај који нас утврђује с вама у Христу, и који нас помаза,
(Зач. 170).
22. Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.
23. А ја призивам Бога за свједока на своју душу, да штедећи вас не дођох више у Коринт.
24. Не као да господаримо над вјером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вјери стојите чврсто.

2. Препорука да се прими грјешник који се каје. Миомир и чистота апостолове проповједи.

1. А ово одлучих у себи да вам опет не дођем у жалости.
2. Јер, ако вас ја жалостим, ко је тај који мене весели, ако не онај кога ја жалостим?
3. И ово вам баш написах, да када дођем не будем ожалошћен од оних од којих би требало да се радујем, уздајући се у све вас, да је радост моја радост свију вас.
(Зач. 171).
4. Јер од многе жалости и с болом срца написах вам са многим сузама, не да се ожалостите него да познате преобилну љубав коју имам према вама.
5. Ако ли је ко ожалостио, није ожалостио мене, него дјелимично – да не претјерам – све вас.
6. Таквоме је довољно ово карање од многих;
7. Тако да је, напротив, боље да опраштате и тјешите, како тај не би био савладан од превелике жалости.
8. Зато вас молим, потврдите љубав према њему.
9. Јер вам зато и писах, да бих познао опробаност вашу, јесте ли у свему послушни.
10. А коме што опростите, опраштам и ја; јер и ја ако сам што коме опростио, опростио сам вас ради пред лицем Исуса Христа,
11. Да нас обманом не савлада сатана, јер нам његове намјере нису непознате.
12. А кад дођох у Троаду ради јеванђеља Христовог, и пошто ми се отворише врата у Господу,
13. Не имадох мира у духу својему не нашавши Тита брата својега, него опростивши се с њима, изиђох у Македонију.
(Зач. 172).
14. А хвала Богу који нам свагда даје побједу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања својега на свакоме мјесту;
15. Јер смо ми Христов миомир Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају:
16. Једнима мирис смрти за смрт, а другима мирис живота за живот. А за ово ко је способан?
17. Јер ми нисмо као они многи који тргују ријечју Божијом, него из искрености, као од Бога, пред Богом, у Христу говоримо.

3. Служба Новог Завјета је служба Духа и живота. Господ Дух Свети је слобода и слава наша.

1. Почињемо ли опет себе препоручивати? Или су нам потребне као некима препоручне посланице за вас или препоруке од вас?
2. Ви сте наша посланица написана у срцима нашим коју знају и читају сви људи,
3. Показујући се да сте посланица Христова, кроз наше служење написана, не мастилом, него Духом Бога живога, не на каменим таблицама, него на тјелесним таблицама срца.
(Зач. 173).
4. А такво поуздање имамо у Бога кроз Христа,
5. Не да смо способни сами од себе што помислити, него је наша способност од Бога,
6. Који нас и учини способним да будемо служитељи Новога Завјета, не слова него Духа: јер слово убија, а Дух оживљује.
7. Ако ли служба смрти изрезана на камену словима бјеше у слави, тако да и синови Израиљеви не могоше гледати у лице Мојсејево од славе лица његова која пролази,
8. Како ли неће служба Духа бити много више у слави?
9. Јер кад је служба осуде слава, много већма изобилује у слави служба праведности.
10. Јер се и не прослави оно што је прослављено том приликом због ове превелике славе.
11. Јер кад је славно оно што престаје, много ће више бити у слави ово што остаје.
(Зач. 174).
12. Имајући, дакле, такву наду са великом смјелошћу се понашамо,
13. А не као што Мојсеј меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.
14. Но заслијепише помисли њихове; јер до данашњег дана то исто покривало у читању Старога Завјета остаје неоткривено, јер се оно у Христу укида;
15. Него до данас, кад се чита Мојсеј, стоји покривало на срцу њиховом;
16. А када би се обратили ка Господу. укинуло би се покривало.
17. А Дух (Свети) је Господ; а гдје је Дух Господњи ондје је слобода.
18. Сви ми пак који откривеним лицем одражавамо славу Господњу, преображавамо се у тај исти лик, из славе у славу, као од Духа Господа.

4. Апостол не проповиједа себе, него Христа; у невољама се пројављује сила и слава Божија.

(Зач. 175).
1. Зато имајући ово служење, као што бисмо помиловани, не малаксавамо,
2. Него се одрекосмо тајних срамотних дјела, не ходећи у лукавству, нити изврћући ријеч Божију, него јављањем истине препоручујемо себе свакој савјести људској пред Богом.
3. Ако ли је и покривено јеванђеље наше, покривено је онима који пропадају;
4. У њима бог овога свијета ослијепи разум невјерника. да им не засвијетли свјетлост јеванђеља славе Христа, који је икона Бога невидљивога.
5. Јер не проповиједамо себе, него Христа Исуса, Господа. а себе као слуге ваше Исуса ради.
(Зач. 176).
6. Јер Бог који рече да из таме засија свјетлост, Он засија у срцима нашим ради просвјетљења знања славе Божије у лицу Исуса Христа.
7. А ово благо имамо у земљаним судовима, да преизобиље силе буде од Бога, а не од нас.
8. Свачим смо угњетавани, али не потиштени; збуњивани. али не очајни;
9. Прогоњени, али нисмо остављени; оборени, али не погубљени;
10. Свагда носећи на тијелу умирање Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашему покаже.
11. Јер ми живи стално се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави у смртноме тијелу нашем.
12. Тако да смрт дјејствује у нама, а живот у вама.
(Зач. 177).
13. Имајући пак исти дух вјере као што је написано: Вјеровах, зато говорих: и ми вјерујемо, зато и говоримо.
14. Знајући да ће Онај који васкрсе Господа Исуса, и нас васкрснути кроз Исуса, и преда се поставити с вама.
15. Јер је све вас ради, да благодат умножена кроз многе преизобилује благодарењем на славу Божију.
16. Због тога ми не малаксавамо, него ако се наш спољашњи човјек и распада, ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан.
17. Јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмјерно вјечно богатство славе,
18. Нама, који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види привремено, а оно што се не види, вјечно.

5. Чежња за вјечном кућом на небесима. Нова твар у Христу и помирење са Богом.

(Зач. 178).
1. Јер знамо, ако се наша земаљска кућа, тјелесни шатор, разруши, имамо здање од Бога, кућу нерукотворену, вјечну на небесима.
2. Јер за тим и уздишемо желећи да се обучемо у свој небески стан,
3. Тако да се и обучени, не нађемо наги.
4. Јер будући у овоме шатору, уздишемо оптерећени зато што нећемо да се свучемо, него да се још обучемо, да би живот прогутао оно што је смртно.
5. А онај који нас је баш за ово и саздао, јесте Бог, који нам је и дао залог Духа.
6. Стога се свагда уздамо и знамо да док боравимо у тијелу, удаљени смо од Господа;
7. Јер вјером ходимо а не гледањем;
8. И постајемо смјели и више волимо отићи из тијела и настанити се код Господа.
9. Зато се и радо трудимо, било да боравимо овдје, било да одлазимо, да будемо Њему угодни.
(Зач. 179).
10. Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у тијелу учини, било добро или зло.
11. Знајући, дакле, страх Господњи увјеравамо људе, а Богу смо познати, а надам се да смо познати и вашим савјестима.
12. Јер не препоручујемо опет себе вама него вам дајемо повод да се са нама поносите, да бисте имали што одговорити онима који се хвале оним што је на лицу а не што је на срцу.
13. Јер, ако смо ван себе, Богу смо; ако смо присебни, вама смо.
14. Јер нас љубав Христова обузима па овако мислимо: да ако један за све умрије, то сви умријеше.
(Зач. 180).
15. И Он за све умрије, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умрије, и васкрсе.
16. Зато ми од сада никога не знамо по тијелу; а ако и познасмо Христа по тијелу, но сада га више не познајемо.
17. Стога, ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође, гле, све ново постаде.
18. А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и који нам даде службу помирења,
19. Јер Бог бјеше у Христу који помири свијет са собом. не урачунавши им гријехе њихове, и метнувши у нас ријеч помирења.
20. Умјесто Христа, дакле, молимо, као да Бог позива кроз нас: Молимо у име Христово – помирите се са Богом.
21. Јер Њега, који није знао гријеха, учини гријехом нас ради, да ми постанемо правда Божија у Њему.

6. Подвизи Павлове апостолске службе. Нема заједнице између правде и безакоња.

(Зач. 181).
1. А сарађујући с Њим, молимо вас да не примите узалуд благодат Божију;
2. Јер говори: У вријеме погодно послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је најпогодније вријеме, ево сад је дан спасења!
3. Никако ни у чему не дајући спотицање, да се служба не куди,
4. Него се у свему показујмо као слуге Божије: у трпљењу многом, у невољама, у биједама, у тјескобама;
5. У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у бдјењима, у постовима,
6. У чистоти, у знању, у дуготрпљењу, у благости, у Духу Светоме, у љубави нелицемјерној,
7. У ријечи истине, у сили Божијој, са оружјем праведности десним и лијевим,
8. У слави и срамоти, у грдњи и похвали, као варалице и истинити,
9. Као незнани и познати, као они који умиру а ево живимо, као кажњавани али не убијани,
10. Као жалошћени а увијек радосни, као сиромашни а многе богатећи, као они који ништа немају а све посједују.
(Зач. 182).
11. Уста наша отворише се према вама, Коринћани, срце наше постаде широко.
12. Вама није тијесно у нама, него вам је тијесно у срцима вашим;
13. А за исто уздарје од вас, као дјеци говорим, будите широка срца и ви.
14. Не упрежите се у исти јарам с невјерницима; јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има свјетлост с тамом?
15. А какву сагласност Христос са Велијаром? Или какав дио има вјерни с невјерником?
16. И какво је слагање храма Божијег са идолима? Јер ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живјећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
17. Зато изиђите из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог, и ја ћу вас примити,
18. И бићу вам отац. и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.

7. Павлова и хришћанска радост од жалости по Богу. Апостол Тит дошао.

(Зач. 183).
1. Имајући, дакле, оваква обећања, о љубљени, очистимо себе од сваке нечистоте тијела и духа, творећи светињу у страху Божијему.
2. Примите нас; никога не увриједисмо, никога не оштетисмо, никога не оглобисмо.
3. Не говорим ради осуде, јер сам раније рекао да сте у срцима нашим. да би заједно умрли и заједно живјели.
4. Много се уздам у вас, много се поносим вама, препун сам утјехе, изобилујем радошћу поред свију невоља наших.
5. Јер и када дођосмо у Македонију, никаква покоја није имало тијело наше, него у свему бијасмо у невољи: споља борбе, изнутра страховања.
6. Али Бог, који тјеши понижене, утјеши нас доласком Титовим;
7. А не само доласком његовим, него и утјехом којом се он утјеши због вас, казујући нам вашу чежњу, ваше јадиковање, ваше ревновање за мене. тако да се још више обрадовах.
8. Јер ако вас и ожалостих посланицом, не кајем се, ако се и кајах; јер видим да она посланица, ако и за мало, ожалости вас.
9. Сада се радујем, не што се ожалостисте, него што се ожалостисте на покајање; јер се ожалостисте по Богу, да ни у чему не будете оштећени од нас.
(Зач. 184).
10. Јер жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, за које се не каје; а жалост овога свијета доноси смрт.
11. Јер гле, баш то што се ви по Богу ожалостисте, какву брижљивост створи у вама. па правдање, па незадовољство, па страх, па жељу, па ревност, па кажњавање! У свему показасте себе чистим у овој ствари.
12. Ако вам. дакле, и писах, то не због онога који је скривио, нити због онога коме је криво учињено, него да се покаже старање ваше међу вама које имате за нас пред Богом.
13. Зато се утјешисмо. А уз нашу утјеху још се више обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов.
14. Јер ако сам му се нешто за вас похвалио, нисам се постидио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша пред Титом би истинита.
15. И срце је његово још пуније љубави према вама кад се сјети послушности свију вас како га са страхом и трепетом примисте.
16. Радујем се, што се у свему смијем ослонити на вас.

8. О милостињи за сиромашне хришћане у Јерусалиму. Апостол Тит долази у Коринт.

(Зач. 185).
1. Извјештавамо вас пак, браћо, о благодати Божијој која је дата у Црквама Македоније,
2. Да је у многоме кушању кроз невоље обиље радости њихове, и пуко сиромаштво њихово, изобиловало у богатству простодушности њихове;
3. Свједочим да по могућству и преко могућства добровољно даваху,
4. Са многим усрђем молећи нас да прихватимо милост и заједницу у служењу светима,
5. И не само колико се надасмо, него они себе најприје предадоше Господу и нама по вољи Божијој,
6. Тако да ми умолисмо Тита, да као што је прије почео, онако и доврши код вас и ову милостињу.
(Зач. 186).
7. Него као што у свему изобилујете: у вјери, и у ријечи, и у знању. и у сваком старању и у љубави вашој према нама. да изобилујете и у овој милостињи.
8. Не говорим ово као заповијест, него да кроз ревност других провјерим искреност љубави ваше.
9. Јер знате благодат Господа нашега Исуса Христа, да богат будући, вас ради осиромаши, да се ви његовим сиромаштвом обогатите.
10. И савјет дајем у овоме. јер ово користи вама, који почесте не само да чините, него и да желите то још од лањске године.
11. А сада довршите то и на дјелу, да као што бјеше добра воља да желите, тако да учините од онога што имате.
12. Јер ако има ко добру вољу, мио је по ономе што има, а не по ономе што нема.
13. Јер не да другима буде олакшање, а вама невоља, него подједнако,
14. У садашње вријеме ваш сувишак да буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак: да буде једнакост.
15. Као што је написано: Ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало.
(Зач. 187).
16. А хвала Богу. који је дао такво старање за вас у срце Титово,
17. Да прими молбу, па будући врло ревностан, да оде к вама драговољно.
18. А посласмо с њим и брата кога хвале по свима Црквама због проповиједања јеванђеља.
19. И не само то. него је и одређен од Цркава да иде с нама на ово доброчинство коме ми служимо у славу самога Господа и по нашој жељи;
20. Чувајући се тога да нас ко не покуди за наше руковање оволиким обиљем прилога,
21. Јер се старамо за добро не само пред Господом него и пред људима.
22. А посласмо с њима и брата својега, којега много пута познасмо у многим стварима да је ревностан, а сад још много ревноснији, због великог уздања у вас.
23. Што се тиче Тита. он је мој друг и сарадник међу вама, а браћа наша, они су посланици Цркава, слава Христова.
24. Покажите им, дакле, пред лицем Цркава, сведочанство ваше љубави и наше похвале за вас.

9. Наставак: о служби доброчинства светима.

1. Јер за такво служење светима излишно ми је да вам пишем;
2. Јер знам вашу добру вољу, због које се поносим вама пред Македонцима, пошто се Ахаја припреми још од лани, а ваша ревност подстаче многе.
3. А браћу послах да наша хвала због вас у овој ствари не буде узалудна, него да будете припремљени, као што говорих,
4. Да се, ако дођу са мном Македонци и нађу вас неприпремљене, не постидимо ми, да не кажемо ви, због ове хвале.
5. Тако нађох, да је потребно умолити браћу, да прије оду к вама и да припреме раније обећани ваш благослов, да он буде готов као благослов, а не као шкртост.
(Зач. 188).
6. А ово велим: Ко шкрто сије, шкрто ће и жњети; а ко са благословима сије, са благословима ће и жњети.
7. Сваки како одлучи у срцу, не са жалошћу или принудно; јер Бог љуби онога који драговољно даје.
8. А Бог је кадар да вас обогати сваком благодаћу, да у свему свагда имајући довољно свега, изобилујете у сваком добром дјелу.
9. Као што је написано: Просу, даде сиромасима; правда Његова остаје до вијека.
10. А Онај који даје сјеме сијачу и хљеб за јело, даће и умножиће сјеме ваше, и даће да узрасту плодови праведности ваше;
11. Богатећи се у свему за сваку простодушност која кроз нас приноси захвалност Богу;
(Зач. 189).
12. Јер вршење ове службе не попуњава само недостатке светих, него и побуђује многе на обилно захваљивање Богу.
13. Кроз искуство ове службе они хвале Бога због ваше покорности исповиједању јеванђеља Христова и због простодушности у заједничарењу с њима и са свима,
14. И у молитвама својим за вас они чезну за вама због преизобилне благодати Божије на вама.
15. А хвала Богу на његовом неисказаном дару.

10. Павлова одбрана пред непријатељима и похвала у Јеванђељу.

1. А сам ја, Павле, молим вас ради кротости и благости Христове. ја који сам понизан када сам код вас, а одважан према вама када сам одсутан;
2. Молим пак, кад будем код вас, да ми не буде потребе да будем онако слободан као што мислим да смијем против неких који мисле за нас да по тијелу живимо.
3. Јер живећи у тијелу, не војујемо по тијелу;
4. Јер оружје нашега војевања није тјелесно него силно Богом за рушење утврђења, обарајући помисли
5. И сваку охолост, која устаје против познања Божијега, и покоравајући сваку помисао на послушност Христу,
6. Те смо готови казнити сваку непослушност када се испуни ваша послушност.
(Зач. 190).
7. Ви гледате по спољашности. Ако је ко увјерен у себе да је Христов, нека опет помисли у себи да, као што је он Христов, тако смо и ми Христови.
8. Јер ако бих се нешто више похвалио влашћу нашом коју нам даде Господ за назидавање, а не за кварење ваше, нећу се постидјети,
9. Да се не покажем као да вас плашим посланицама.
10. Јер су му посланице, вели, тешке и јаке, а кад је тијелом присутан слаб је, и ријеч му је ништавна.
11. Нека такав помисли ово: какви смо ријечју у посланицама када смо одсутни, такви смо и дјелом кад смо присутни.
12. Јер не смијемо себе убрајати или сравњивати са некима који сами себе хвале: али они кад сами себе собом мјере, и сами себе са собом пореде, неразумни су.
13. А ми се нећемо хвалити преко мјере, него по мери правила чију нам мјеру Бог додијели, да достигнемо и до вас.
14. Јер се ми не простиремо преко мјере, као да не досежемо до вас, него и до вас достигосмо с јеванђељем Христовим;
15. Не хвалимо се преко мјере у туђим трудовима, али имамо наду да ћемо се, кад узрасте вјера ваша, с вама величати по правилу нашему изобилно.
16. Да и у даљим крајевима од вас проповиједамо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђему правилу урађено.
17. А који се хвали, Господом нека се хвали!
18. Јер није ваљан онај који се сам хвали, него којега Господ хвали.

11. Павлова проповијед Јеванђеља и страдања у апостолству.

(Зач. 191).
1. О, да бисте мало потрпјели безумље моје! Но и трпите ме.
2. Јер ревнујем за вас Божијом ревношћу, јер вас обручих мужу јединоме, да дјевојку чисту приведем Христу.
3. Али се бојим да као што Еву превари змија лукавством својим, да се тако и мисли ваше не одврате од простодушности која је у Христу.
4. Јер ако неко дође и проповиједа другога Исуса, којега ми не проповиједасмо, или други дух примате који не примисте, или друго јеванђеље које не добисте – ви то добро подносите!
(Зач. 192).
5. А ја мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
6. Јер ако сам и невјешт у ријечи. али нисам у знању. него се у свему показасмо вама и свима.
7. Или гријех учиних што понизих себе да се ви узвисите. што вам бесплатно проповиједах Божије јеванђеље?
8. Од других Цркава отех, узевши плату за служење вама, па дошавши к вама и будући у оскудици, не досадих никоме;
9. Јер моју оскудицу попунише браћа што дођоше из Македоније; и у свему чувах себе и чуваћу да не будем вама на терету.
10. Као што је истина Христова у мени, тако се хвала ова неће узети од мене у предјелима Ахаје.
11. Зашто? Зато ли што вас не љубим? Бог зна! А што чиним и чинићу,
12. Да уклоним повод онима који траже повода, да би се у ономе чим се хвале, нашли као и ми.
13. Јер су такви лажни апостоли, лукави посленици, који се претварају да су апостоли Христови.
14. И никакво чудо; јер се сам сатана претвара у анђела свјетлости.
15. Није, дакле, ништа велико ако се и слуге његове претварају да су слуге праведности, којима ће свршетак бити по дјелима њиховим.
16. Опет велим, нека ме нико не сматра безумним; уосталом, и као безумног примите ме. да се и ја нешто мало похвалим.
17. А што говорим, не говорим по Господу, него као у безумљу, хвалећи се на овакав начин.
18. Будући да се многи хвале по тијелу, и ја ћу да се хвалим.
19. Јер радо подносите безумне, пошто сте мудри;
20. Јер подносите ако вас неко поробљује, ако вас неко ждере, ако вам одузима, ако се надима. ако вас по образу бије.
21. На срамоту говорим, као да ми постадосмо немоћни. Но на шта се ко осмјељује, по безумљу говорим, и ја се осмјељујем.
(Зач. 193).
22. Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли сјеме Авраамово? И ја сам.
23. Јесу ли слуге Христове? Као безуман говорим, ја сам још више: више сам се трудио, одвише боја поднио, више пута био у тамници, често у смртној опасности;
24. Од Јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац,
25. Три пута сам био шибан, једном каменован. три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини;
26. Често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи. у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом;
27. У труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи;
28. Поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све Цркве.
29. Ко ослаби, а да и ја не ослабим? Ко се саблажњава. а ја да не горим.
30. Ако се треба хвалити, немоћима својим ћу се хвалити.
(Зач. 194).
31. Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који је благословен ва вијек, зна да не лажем.
32. У Дамаску намјесник цара Арете чуваше град Дамаск желећи да ме ухвати,
33. И спустише ме кроз прозор у котарици преко зида те избјегох из његових руку.

12. Апостолова виђења и откривења Господња. Његова страдања и љубав према Коринћанима.

1. Не користи ми да се хвалим, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.
2. Знам човјека у Христу који прије четрнаест година – да ли у тијелу, не знам, да ли изван тијела, не знам, Бог зна – би однесен до трећега неба.
3. И знам да тај човјек – да ли у тијелу, да ли изван тијела, не знам, Бог зна –
4. Би однесен у рај и чу неисказане ријечи које човјеку није допуштено говорити.
5. Таквим ћу се хвалити, а самим собом нећу се хвалити, осим ако немоћима својим.
6. Јер кад бих се и хтио хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али се уздржавам, да не би ко помислио за мене више од онога што види у мени, или чује од мене.
7. И да се не бих погордио због мноштва откривења, даде ми се жалац у тијело, анђео сатанин, да ми пакости, да се не поносим.
8. За њега трипут Господа молих, да одступи од мене;
9. И рече ми: Доста ти је благодат моја; јер се сила моја у немоћи показује савршена. Зато ћу се најрадије хвалити својим немоћима, да се усели у мене сила Христова.
(Зач. 195).
10. Зато сам добре воље у немоћима, у поругама, у невољама, у гоњењима, у тјескобама за Христа; јер када сам слаб онда сам силан.
11. Постадох безуман хвалећи се! Ви ме натјерасте. Јер је требало да ме ви хвалите, пошто ни у чему нисам мањи од превеликих апостола иако сам ништа.
12. Јер знаци апостола учињени су међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.
13. Јер шта је то у чему сте мањи од осталих Цркава, осим што вам ја сам не досадих? Опростите ми ову неправду.
14. Ево готов сам по трећи пут да вам дођем, и нећу вам досадити: јер не тражим ваше него вас. Јер нису дјеца дужна тећи имање родитељима него родитељи дјеци.
15. А ја ћу врло радо трошити и истрошићу се потпуно за душе ваше, иако вас ја одвише љубим, а ви ме мање љубите.
16. Али нека буде, ја вам не бих на терету, него будући лукав, добих вас пријеваром.
17. Еда ли вас што закидох преко некога од оних које сам слао к вама?
18. Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит што закиде? Зар не ходисмо истим духом? Зар не истим стопама?
19. Мислите ли опет да се бранимо пред вама? Пред Богом у Христу говоримо; а све је, љубљени, за ваше изграђивање.
(Зач. 196).
20. Јер се бојим да вас. кад дођем. нећу наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каквог ме нећете; да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, нереди;
21. Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој код вас, те не заплачем за многима који су прије гријешили и нису се покајали за нечистоту и блуд и разврат што починише.

13. Опомена на самопровјеравање пред Христом. Завршни поздрав и благослов.

1. Ово трећи пут долазим к вама; на устима два или три свједока утврђује се свака ријеч.
2. Напријед казах и унапријед говорим, када сам био код вас други пут, и сад кад нисам код вас, пишем онима који су прије сагријешили и свима осталима, да ако дођем опет, нећу штедјети,
(Зач. 197).
3. Јер тражите да искушате Христа који у мени говори, који за вас није слаб, него је силан међу вама.
4. Јер ако и распет би по слабости, али живи по сили Божијој; јер смо и ми слаби у Њему, али ћемо живјети с Њим силом Божијом за вас.
5. Сами себе испитујте, јесте ли у вјери. сами себе испробајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? Сем ако у нечему нисте ваљани.
6. А надам се да ћете познати да ми нисмо неваљани.
7. А молимо се Богу да ви не чините никаква зла. не да се ми ваљани покажемо, него да ви добро чините, а ми као неваљани да будемо.
8. Јер ништа не можемо против истине, него за истину.
9. Јер се радујемо када смо ми слаби, а ви јаки; за то се и молимо Богу, за ваше савршенство.
10. Због тога, одсутан вам пишем ово, да када будем присутан не поступим строго, по власти коју ми је дао Господ за изграђивање а не за рушење.
11. Најзад, браћо, радујте се, усавршавајте се, утјешавајте се, исто мислите, мир имајте, и Бог љубави и мира биће с вама.
12. Поздравите један другога светим цјеливом. Поздрављају вас сви свети.
13. Благодат Господа Исуса Христа и љубав Бога Оца и заједница Светога Духа са свима вама. Амин.


ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ГАЛАТИМА

1. Поздрав. Јеванђеље Христово не може бити друго од богооткривенога.

(Зач. 198).
1. Павле, апостол не од људи ни преко човјека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца који га васкрсе из мртвих,
2. И сва браћа која су са мном. Црквама Галатије:
(Зач. 199).
3. Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашега Исуса Христа.
4. Који даде себе за гријехе наше да избави нас од садашњега вијека злога, по вољи Бога и Оца нашега,
5. Којему слава у вијекове вијекова. Амин.
6. Чудим се да се од Онога који вас позва благодаћу Христовом, тако брзо одвраћате на друго јеванђеље,
7. Које није друго, само што вас неки збуњују и хоће да изврћу јеванђеље Христово.
8. Али ако вам и ми или анђео с неба проповиједа јеванђеље друкчије него што вам проповиједасмо, анатема да буде!
9. Као што смо већ рекли, и сада опет велим: ако вам неко проповиједа јеванђеље друкчије него што примисте, анатема да буде!
10. Зар ја сад настојим да људе придобијем или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов.
(Зач. 200).
11. А дајем вам на знање, браћо, да јеванђеље које сам ја благовијестио, није од човјека;
12. Нити га ја примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.
13. Јер сте чули моје живљење некад у Јудејству, да одвише гоних Цркву Божију и пустоших је.
14. И напредовах у Јудејству више од многих врсника својих у роду своме, будући одвише ревнитељ за своја отачка предања.
15. А када благоволи Бог, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом,
16. Да објави Сина својега у мени, да га благовијестим међу незнабошцима, тога часа не питах тијела и крви,
17. Нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли прије мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск.
18. А потом, након три године, изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох код њега петнаест дана.
19. А другога од апостола не видјех, осим Јакова брата Господњега.
20. А што вам пишем, ево Бог ми је свједок да не лажем.
21. Потом дођох у предјеле Сирије и Киликије.
22. А бијах лично непознат Христовим Црквама Јудеје,
23. Него само бијаху чули да онај који нас је некада гонио сада проповиједа вјеру коју је некада рушио,
24. И слављаху Бога због мене.

2. Павлово сучељавање са Петром у Антиохији. О оправдању вјером а не дјелима Закона.

1. А потом, након четрнаест година, опет изиђох у Јерусалим са Варнавом, узевши са собом и Тита;
2. А изиђох по откривењу, и изложих им јеванђеље које проповиједам незнабошцима, посебно пак изложих угледнима, да како не трчим или не трчах узалуд;
3. Али ни Тит, који бјеше са мном, и бјеше Јелин, не би приморан да се обреже;
4. И то због придошле лажне браће што се увукоше да уходе слободу нашу, коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;
5. Овима се ни за час не дадосмо у покорност, да истина јеванђеља остане код вас.
(Зач. 201).
6. А за оне које су сматрали да су нешто, ма ко они негда били, не марим ништа, јер Бог не гледа ко је ко; јер они који су сматрани угледним мени ништа не додадоше,
7. Него напротив, када увидјеше да је мени повјерено јеванђеље за необрезане, као Петру за обрезане, –
8. Јер онај који поможе Петру у апостолству међу обрезанима поможе и мени међу незнабошцима, –
9. И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који су сматрани да су стубови, дадоше мени и Варнави деснице заједништва, да ми идемо незнабошцима, а они обрезанима;
10. Само да се опомињемо сиромашних, што се и старах да тако чиним.
(Зач. 202).
11. А када дође Петар у Антиохију, супротставих му се у лице, јер бјеше за осуду.
12. Јер прије него што дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима; а када дођоше снебиваше се и одвајаше, бојећи се оних који су из обрезања.
13. И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста на њихово дволичење.
14. Али кад видјех да не иду право истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Када ти који си Јудејац живиш незнабожачки а не јудејски, зашто нагониш незнабошце да живе јудејски?
15. Ми који смо по природи Јудејци, а не грјешници из незнабожаца,
(Зач. 203).
16. Па знајући да се човјек не оправдава дјелима закона него вјером Исуса Христа, и ми повјеровасмо у Христа Исуса, да се оправдамо вјером Христовом а не дјелима закона, јер се дјелима закона ниједно тијело неће оправдати.
17. Ако ли се ми, који тражимо да се оправдамо у Христу, нађосмо и сами грјешници, је ли онда Христос слуга гријеху? Боже сачувај!
18. Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.
19. Јер ја законом закону умријех, да Богу живим. Са Христом се разапех;
20. А живим – не више ја, него живи у мени Христос; а што сад живим у тијелу, живим вјером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.
(Зач. 204).
21. Не одбацујем благодат Божију; јер ако праведност кроз закон бива, онда Христос узалуд умрије.

3. Оправдање вјером Авраама и вјерника. Закон је припремао и водио ка Христу. Крштење у Христу.

1. О неразумни Галати, ко вас је опчинио да се не покоравате истини, ви којима је пред очима Исус Христос насликан разапет међу вама?
2. Ово само хоћу од вас да дознам, да ли Духа примисте кроз дјела закона или кроз проповијед вјере?
3. Зар сте тако неразумни? Почевши Духом, сад тијелом завршавате?
4. Зар толико пострадасте узалуд? Кад би било само узалуд!
5. Онај, дакле, који вам даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли то због дјела закона или због слушања вјере?
6. Као што Авраам повјерова Богу и урачуна му се у праведност.
7. Схватите, дакле, да су они синови Авраамови који су од вјере.
(Зач. 205).
8. А Писмо, предвидјевши да Бог оправдава незнабошце вјером, унапријед објави Аврааму: У теби ће се благословити сви незнабошци.
9. Тако се они који су од вјере благосиљају са вјерним Авраамом.
10. Јер који су год од дјела закона под проклетством су, јер је написано: Проклет сваки који не остане у свему што је написано у Књизи закона да то чини.
11. А да се законом нико не оправдава пред Богом, јасно је; јер: Праведник ће од вјере живјети.
12. А закон није од вјере, него човјек који твори заповијести живјеће кроз њих.
(Зач. 206).
13. Христос нас је искупио од проклетства закона поставши за нас проклетство, јер је написано: Проклет сваки који виси на дрвету;
14. Да на многобошцима буде благослов Авраамов у Христу Исусу, да примимо обећање Духа кроз вјеру.
(Зач. 207).
15. Браћо, као човјек говорим, нико потврђено завјештање човјеково не одбацује нити му што додаје.
16. Аврааму пак и сјемену његову речена бише обећања; не каже: и сјеменима, као за многе, него као за једно: И сјемену твојему, које је Христос.
17. Ово пак велим: Закон, који је постао послије четири стотине и тридесет година, не поништава завјет који је од Бога раније потврђен за Христа, да се не укине обећање.
18. Јер ако је насљедство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму га обећањем дарова Бог.
19. Шта ће, дакле, закон? Због гријеха додаде се, док не дође сјеме коме је дато обећање, и установљен је преко анђела, руком посредника.
20. Посредника пак нема гдје је један; а Бог је један.
21. Зар је, дакле, закон противан обећањима Божијим? Никако! Јер да је дат закон који може оживљавати, заиста би од закона била праведност;
22. Али Писмо затвори све под гријех да би се обећање дало кроз вјеру Исуса Христа онима који вјерују.
(Зач. 208).
23. А прије доласка вјере бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се имала открити.
24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вјером оправдали;
25. А када дође вјера, више нисмо под васпитачем.
26. Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса.
27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.
28. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу.
29. А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово и насљедници по обећању.

4. Долазак Сина Божијег ради нашег искупљења и усиновљења. Сара и Агара и Црква.

1. Али кажем, за вријеме док је насљедник дијете ништа се не разликује од роба, ако и јесте господар свега.
2. Него је под старатељима и управитељима до рока који је отац одредио.
3. Тако и ми, када бијасмо дјеца, бијасмо поробљени стихијама свијета;
(Зач. 209).
4. А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене, који би под законом,
5. Да искупи оне који су под законом, да примимо усиновљење.
6. А пошто сте синови, посла Бог Духа Сина својега у срца ваша, који виче: Ава, Оче!
7. Тако ниси више роб, него син; ако ли си син, и насљедник си Божији кроз Христа.
(Зач. 210).
8. Али тада не знајући Бога, робовасте боговима који то по природи нису.
9. А сада познавши Бога, или боље, будући познати од Бога, како се опет враћате на слабе и биједне стихије, којима опет изнова хоћете да робујете?
10. Гледате на дане и мјесеце, и времена и године!
11. Бојим се за вас, да се нисам узалуд трудио око вас.
12. Будите као ја, јер сам и ја као ви, браћо, молим вас; ништа ми не учинисте нажао.
13. А знате да вам због слабости тијела проповиједах јеванђеље први пут,
14. И искушење моје на тијелу мојему не презресте нити попљувасте, него ме примисте као анђела Божијега, као Христа Исуса.
15. Какво ли тек бијаше онда ваше блаженство? Јер вам свједочим да бисте, када би било могуће, извадили очи своје и дали мени.
16. Зато ли вам постадох непријатељ, што вам истину говорим?
17. Они не ревнују добро за вас, него хоће да вас одвоје, да њима ревнујете.
18. А добро је ревновати свагда у добру, и не само када сам ја код вас.
19. Дјечице моја, коју опет с муком рађам, докле се Христос не уобличи у вама!
20. Хтио бих пак да сам сада код вас, и да измијеним глас свој, јер сам у недоумици због вас.
21. Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, зар не слушате закон?
(Зач. ).
22. Јер је написано да Авраам два сина имаде, једнога од робиње а једнога од слободне.
23. Али онај од робиње, по тијелу се роди: а овај од слободне, по обећању.
24. А то је речено са другим значењем: јер су оне два завјета, један од горе Синаја, који рађа за робовање, а то је Агара.
25. Јер Агара је гора Синај у Арабији, и одговара садашњем Јерусалиму, а он робује са дјецом својом;
26. А горњи Јерусалим слободан је, и мати је свима нама.
27. Јер је написано: Развесели се, нероткињо која не рађаш, кликни и узвикни, ти која немаш муке порођаја; јер остављена има много више дјеце него она која има мужа.
(Зач. 211).
28. А ми смо, браћо, по Исаку дјеца обећања.
29. Но као што тада онај по тијелу рођени гоњаше рођеног по духу, тако и сада.
30. Али шта Писмо говори? Истјерај робињу и сина њезина; јер син робињин неће наслиједити са сином слободне.
31. Тако, браћо, нисмо дјеца робиње него слободне.

5. Благовијест о слободи у Христу. Хођење у Духу и љубави.

1. Стојте, дакле, у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.
2. Ево ја, Павле, кажем вам да ако се обрезујете, Христос вам ништа неће користити.
3. А свједочим опет свакоме човјеку који се обрезује да је дужан сав закон творити.
4. Одвојисте се од Христа, ви који себе законом оправдавате, и од благодати отпадосте;
5. Јер ми Духом, од вјере, чекамо наду праведности.
6. Јер у Христу Исусу нити што вриједи обрезање ни необрезање, него вјера која кроз љубав дјела.
7. Трчасте добро! Ко вас спријечи да се не покоравате истини?
8. Та упорност није од Онога који вас зове.
9. Мало квасца укисели све тијесто.
10. Ја се уздам у вас у Господу да ништа друго нећете мислити; а онај који вас узбуњује сносиће осуду, ма ко био.
(Зач. 212).
11. А ја, браћо, ако још обрезање проповиједам, зашто ме онда гоне? Дакле, укида се саблазан крста.
12. О, па би се и одсјекли они који вас буне!
13. Јер сте ви, браћо, на слободу позвани; само не слободу за угађање тијелу, него да из љубави служите једни другима.
14. Јер се сав Закон испуњава у једној ријечи, у овој: Љуби ближњега својега као себе самога.
15. Али ако један другога уједате и прождирете, гледајте да се међусобно не истријебите.
16. Велим пак: по Духу ходите, и похоту тјелесну нећете чинити.
17. Јер тијело жели против Духа, а Дух против тијела; а ово се противи једно другоме, да чините оно што не бисте хтјели.
18. Ако сте пак Духом вођени, нисте под законом.
19. А позната су дјела тијела, која су: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност,
20. Идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакости, гњев, пркоси, раздори, јереси,
21. Зависти, убиства, пијанства, раскалашности, и слично овима за која вам унапријед казујем, као што сам и раније говорио, да они који тако нешто чине неће наслиједити Царства Божијега.
(Зач. 213).
22. А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вјера,
23. Кротост, уздржање. За такве нема закона.
24. А који су Христови, распеше тијело са страстима и жељама.
25. Ако Духом живимо, по Духу и да ходимо.
26. Не будимо сујетни, изазивајући једни друге, завидећи једни другима.

6. О кротком братољубљу и доброчинству. Хвалимо се крстом Христовим а не обрезањем.

1. Браћо, ако и упадне човјек у какво сагрешење, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.
(Зач. 214).
2. Носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов.
3. Јер ако ко мисли да је нешто, а није ништа, вара самога себе.
4. А сваки нека испита своје дјело, и тада ће сам у себи имати похвалу, а не у другоме;
5. Јер ће сваки своје бреме носити.
6. А који се учи ријечи, нека дијели сва добра са оним који га учи.
7. Не варајте се, Бог се не да обмањивати; јер што човјек посије оно ће и пожњети.
8. Јер који сије у тијело своје, од тијела ће пожњети трулеж, а ко сије у дух, од Духа ће пожњети живот вјечни.
9. А добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје вријеме пожњети ако не малакшемо.
10. Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свима, а особито својима по вјери.
(Зач. 215).
11. Видите како вам великим словима написах својом руком!
12. Који хоће да се допадну по тијелу, они вас приморавају да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов.
13. Јер ни сами обрезани не држе закон, него хоће да се ви обрезујете да би се вашим тијелом хвалили.
14. А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свијет и ја свијету.
15. Јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него нова твар.
16. И који год буду живјели по овоме правилу, мир на њих и милост, и на Израиљ Божији.
17. Убудуће да ми нико не ствара тешкоће, јер ја ране Господа Исуса на тијелу својему носим.
18. Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.


ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ЕФЕСЦИМА

1. Химна захвалности Богу Оцу за благодат у Христу и Духу. Молитва Апостолова. Христос глава тијела Цркве.

(Зач. 216).
1. Павле, апостол Исуса Христа по вољи Божијој, светима који су у Ефесу, и вјернима у Христу Исусу;
2. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
3. Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас је благословио у Христу сваким благословом духовним на небесима,
4. Као што нас и изабра у Њему прије постања свијета да будемо свети и непорочни пред Њим, у љубави,
5. Предодредивши нас себи на усиновљење кроз Исуса Христа, по благонаклоности воље своје,
6. На похвалу славе благодати своје, којом нас облагодати у Љубљеноме,
(Зач. 217).
7. У коме имамо избављење крвљу његовом, опроштење гријехова по богатству благодати његове,
8. Коју је преумножио у нама у свакој мудрости и разборитости,
9. Обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу својему које унапријед одреди у Њему,
10. За остварење пуноће времена, да се све састави у Христу, оно што је на небу и што је на земљи, у Њему,
11. У коме и постасмо насљедници унапријед одређени према намјери Онога који све чини по савјету воље своје,
12. Да будемо на похвалу славе његове, ми који смо се унапријед надали у Христа,
13. У којему и ви, чувши ријеч истине, јеванђеље спасења вашега, и повјеровавши у Њега, бисте запечаћени обећаним Духом Светим,
14. Који је залог насљедства нашега, за искупљење тековине, на похвалу славе његове.
15. Зато и ја, чувши за вашу вјеру у Господа Исуса и љубав према свима светима,
(Зач. 218).
16. Не престајем благодарити за вас спомињући вас у својим молитвама:
17. Да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости и откривења да га познате,
18. И просвијетљене очи срца вашега да бисте знали у чему је нада позива његова, и какво је богатство славе насљеђа његова у светима,
19. И каква је неизмјерна величина силе његове на нама који вјерујемо по дјејству силне моћи његове,
20. Коју учини у Христу васкрсавши га из мртвих, и посади себи с десне стране на небесима,
21. Изнад свакога началства, и власти, и силе, и господства, и изнад свакога имена што се може назвати, не само у овоме вијеку, него и у будућем;
(Зач. 219).
22. И све покори под ноге његове, и Њега постави изнад свега за главу Цркви,
23. Која је тијело његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему.

2. Ранија отуђеност у гријесима и садашње спасење благодаћу у Христу. Помирење са Богом у тијелу Христовом, у дому Божијем.

1. И вас који бијасте мртви због пријеступа и гријехова својих,
2. У којима некада ходисте по духу овога свијета, по кнезу који влада у ваздуху, по духу који сада дјејствује у синовима противљења,
3. Међу којима и ми сви живјесмо некада по жељама тијела свога, чинећи вољу тијела и помисли, и бијасмо по природи дјеца гњева као и остали;
(Зач. 220).
4. А Бог, који је богат у милости, због велике љубави своје којом нас завоље,
5. И нас, који бијасмо мртви због гријехова, оживи са Христом – благодаћу сте спасени –
6. И с Њим заједно васкрсе и заједно посади на небесима у Христу Исусу,
7. Да покаже у вијековима који долазе превелико богатство благодати своје добротом према нама у Христу Исусу.
8. Јер сте благодаћу спасени кроз вјеру; и то није од вас, дар је Божији;
9. Не од дјела, да се не би ко хвалисао.
10. Јер смо његова творевина, саздани у Христу Исусу за дјела добра, која Бог унапријед припреми да у њима ходимо.
(Зач. 220).
11. Зато памтите да ви, који сте некада по тијелу незнабошци били, називани необрезање од оних који су се звали тјелесно обрезање руком вршено,
12. Да бијасте у оно вријеме без Христа, отуђени од заједнице Израиљеве и страни у завјетима обећања, наде немајући, и без Бога на свијету.
13. А сад у Христу Исусу, ви који сте некад били далеко, постадосте близу крвљу Христовом.
(Зач. 221).
14. Јер Он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељство,
15. Укинувши тијелом својим закон са његовим заповијестима и прописима, да оба сазда у самоме себи у једнога новога човјека, стварајући мир;
16. И да помири са Богом и једне и друге у једном тијелу крстом, убивши непријатељство на њему.
17. И Он дошавши благовијести мир вама који сте далеко и онима који су близу.
18. Јер кроз Њега имамо и једни и други приступ ка Оцу у једном Духу.
(Зач. 222).
19. Тако, дакле, нисте више странци ни дошљаци, него сте суграђани светих и домаћи Божији,
20. Назидани на темељу апостола и пророка, гдје је угаони камен сам Исус Христос,
21. На коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу;
22. У кога се и ви заједно уграђујете у обиталиште Божије у Духу.

3. Откривење тајне Христовог домостроја кроз Павла. Молитва Светој Тројици за савршенство свих светих.

1. Ради тога сам ја, Павле, сужањ Христа Исуса за вас незнабошце.
2. Ако сте пак чули за устројство благодати Божије која је мени дана за вас,
3. Да се мени по откривењу обзнани тајна, као што раније писах укратко,
4. Одакле читајући можете схватити моје познавање тајне Христа,
5. Која у другим нараштајима није била обзнањена синовима човјечијим, како се сада Духом откри његовим светим апостолима и пророцима;
6. Да су незнабошци сунасљедници и сутјелесници и судионици обећања његова у Христу Исусу кроз јеванђеље,
7. Којему постадох слуга по дару благодати Божије, која ми је дана по дјејству силе његове.
(Зач. 223).
8. Мени, најмањему од свих светих, даде се ова благодат да благовијестим међу незнабошцима неистраживо богатство Христово,
9. И да расвијетлим свима у чему је устројство тајне од вјечности сакривене у Богу, који је саздао све кроз Исуса Христа,
10. Да се кроз Цркву сада обзнани началствима и властима на небесима многострука мудрост Божија,
11. По вјечној намјери коју изврши у Христу Исусу Господу нашему,
12. У коме имамо слободу и приступ с поуздањем кроз вјеру у Њега.
13. Зато вас молим да не малакшете због невоља мојих за вас, које су слава ваша.
14. Ради тога преклањам кољена своја пред Оцем Господа нашега Исуса Христа,
15. Од кога сваки род на небесима и на земљи има своје име,
16. Да вам по богатству славе своје даде силу, да ојачате Духом његовим у унутарњем човјеку,
17. Да се Христос вјером усели у срца ваша,
18. Да бисте, укорјењени и утемељени у љубави, могли разумјети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина и висина,
19. И познати љубав Христову која превазилази разум, да бисте се испунили сваком пуноћом Божијом.
20. А Ономе који може још и неупоредиво више учинити од онога што ми иштемо или мислимо, по сили која дјејствује у нама,
21. Њему нека је слава у Цркви у Христу Исусу кроз све нараштаје у вијекове вијекова. Амин.

4. Јединство Духа и вјере у Цркви. Служење у изграђивању тијела Цркве. Живот новог човјека.

(Зач. 224).
1. Молим вас, дакле, ја сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани,
2. Са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави,
3. Старајући се да чувате јединство Духа свезом мира:
4. Једно тијело, један Дух, као што сте и позвани у једну наду звања својега;
5. Један Господ, једна вјера, једно крштење,
6. Један Бог и Отац свију, који је над свима, кроза све, и у свима нама.
7. А свакоме се од нас даде благодат по мјери дара Христова.
8. Зато вели: Узишавши на висину заплијени плијен и даде дарове људима.
9. А оно „узиђе“ шта је, осим да прво и сиђе у најдоња мјеста земље?
10. Онај који сиђе то је исти који и узиђе више свију небеса да испуни све.
11. И Он даде једне као апостоле, а друге као пророке, једне као јеванђелисте, а друге као пастире и учитеље,
12. За усавршавање светих у дјелу служења. за сазидање тијела Христова;
13. Док не достигнемо сви у јединство вјере и познања Сина Божијсга, у човјека савршена, у мјеру раста пуноће Христове;
(Зач. 225).
14. Да не будемо више мала дјеца, коју љуља и заноси сваки вјетар учења, обманом људском, и лукавством ради довођења у заблуду;
15. Него да будемо истински у љубави да у свему узрастемо у Онога који је глава – Христос.
16. Од кога све тијело, састављано и повезивано помоћу свих зглавака, тако да један другог потпомаже по мјери сваког појединог члана, чини да тијело расте на изграђивање самога себе у љубави.
(Зач. 226).
17. Ово, дакле, говорим и свједочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу своме,
18. Помрачених мисли, отуђени од живота Божијега због незнања које је у њима, због окамењености срца њиховога.
19. Они отупјевши предадоше себе разузданости, па чине сваку нечистоту с похлепом.
20. А ви тако не упознасте Христа,
21. Ако ли га чусте и у Њему научени бисте, као што и јесте истина у Исусу,
22. Да ви одбаците ранији начин живота старога човјека, који пропада у жељама варљивим,
23. А да се обнављате духом ума својега,
24. И обуците се у новога човјека, сазданога по Богу у праведности и светости истине.
(Зач. 227).
25. Зато одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо удови један другоме.
26. Гњевите се али не гријешите; сунце да не зађе у гњеву вашему;
27. Нити дајите мјеста ђаволу.
28. Крадљивац нека више не краде, него боље нека се труди да ради својим рукама оно што је добро да би имао давати ономе коме је потребно.
29. Никаква рђава ријеч да не излази из уста ваших, него само добра за изграђивање онога што је потребно, да донесе благодат онима који слушају.
30. И не жалостите Светога Духа Божијега, којим сте запечаћени за дан избављења.
31. Свака горчина и гњев и љутина и вика и хула са сваком злобом, нека су далеко од вас.
32. А будите међу собом благи, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама.

5. Живот у хришћанским врлинама. Тајна брака – слика Христа и Цркве.

(Зач. 228).
1. Угледајте се, дакле, на Бога као дјеца вољена.
2. И живите у љубави као што је и Христос нас љубио и предао себе за нас као принос и жртву Богу на пријатни мирис.
3. А блуд и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што и доликује светима;
4. Ни срамотне ни луде ријечи или шале, што год је непристојно, него радије захваљивање.
5. Јер знајте ово, да ниједан блудник, или нечист, или лакомац, који је идолопоклоник, нема насљеђа у Царству Христа и Бога.
6. Нико да вас не заварава празним ријечима; јер због тога долази гњев Божији на синове противљења.
7. Не будите, дакле, саучесници њихови.
8. Јер некада бијасте тама, а сада сте свјетлост у Господу: владајте се као дјеца свјетлости;
(Зач. 229).
9. Јер плод Духа је у свакој доброти и праведности и истини.
10. Истражујте што је угодно Господу.
11. И немојте узимати учешћа у бесплодним дјелима таме, него их још разоткривајте.
12. Јер је срамно и говорити о ономе што они тајно чине.
13. А све што се разоткрива свјетлошћу се објелодањује; јер све што је објелодањено излази на свјетлост.
14. Зато вели: Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос.
15. Дакле, пазите добро како живите, не као немудри. него као мудри,
16. Користећи вријеме, јер су дани зли.
17. Због тога не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња.
18. И не опијајте се вином, у чему је разврат, него се испуњавајте Духом,
19. Говорећи међу собом у псалмима и химнама и пјесмама духовним, пјевајући и појући Господу у срцу своме;
(Зач. 230).
20. Захваљујући свагда за све Богу и Оцу у име Господа нашега Исуса Христа,
21. Покоравајући се један другоме у страху Божијем.
22. Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу.
23. Јер муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви, и Он је спаситељ тијела.
24. Но као што се Црква покорава Христу, тако и жене у свему својим мужевима.
(Зач. 231).
25. Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу,
26. Да је освети, очистивши је крштењем у води ријечју,
27. Да је стави преда се, славну Цркву, која нема мрље ни боре, или што томе слично, него да буде света и непорочна.
28. Тако су дужни и мужеви да воле своје жене као своја тијела; јер који воли своју жену, самога себе воли.
29. Јер нико никад не омрзну на своје тијело, него га храни и његује, као и Господ Цркву.
30. Јер смо удови тијела његова, од меса његова, и од костију његових.
31. Тога ради оставиће човјек оца својега и матер и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело.
32. Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви.
(Зач. 232).
33. Тако и ви. сваки да воли онако своју жену као и себе самога; а жена да се боји својега мужа.

6. Живот хршићана у дому. Облачење у свеоружје Божије. Молитвени поздрави.

1. Дјецо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово праведно.
2. Поштуј оца својега и матер: ово је прва заповијест с обећањем:
3. Да ти добро буде, и да дуго поживиш на земљи.
4. И ви оцеви, не раздражујте дјецу своју, него их подижите у васпитању и науци Господњој.
5. Робови, будите послушни својим господарима по тијелу, као Христу, са страхом и трепетом, у простоти срца својега.
6. Не радећи само привидно као да угађате људима, него као слуге Христове, творећи вољу Божију од срца,
7. Служећи драговољно као Господу, а не као људима.
8. Знајући да ће сваки ако што добро учини, то примити од Господа, био роб или слободњак.
9. И ви господари, чините то исто њима, без пријетње, знајући да је и њихов и ваш Господар на небесима, а Он не гледа ко је ко.
(Зач. 233).
10. А даље, браћо моја. јачајте у Господу, и у сили моћи његове.
11. Обуците се у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога.
12. Јер не ратујемо против крви и тијела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју.
13. Зато узмите свеоружје Божије, да бисте се могли одупријети у зли дан, и одољевши свему, одржати се.
14. Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде,
15. И обувши ноге у приправност за јеванђеље мира;
16. А изнад свега узмите штит вјере, о који ћете моћи погасити све огњене стријеле нечастивога;
17. И кацигу спасења узмите, и мач Духа, који је ријеч Божија.
(Зач. 234).
18. И сваком молитвом и прозбом молите се у Духу у свако доба, и уз то, бдите са сваком истрајношћу и мољењем за све свете,
19. И за мене, да ми се даде ријеч кад отворим уста своја, да смјело обзнаним тајну јеванђеља,
20. За које служим у оковима, да о њему говорим смјело, као што сам дужан говорити.
21. А да бисте и ви знали како сам ја и шта радим, све ће вам казати Тихик, љубљени брат и вјерни служитељ у Господу,
22. Којега управо за то и послах к вама, да знате како смо и да утјеши срца ваша.
23. Мир браћи и љубав са вјером од Бога Оца и Господа Исуса Христа!
24. Благодат са свима који постојано љубе Господа нашега Исуса Христа. Амин.


ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ФИЛИПЉАНИМА

1. Павле у оковима захваљује Богу и моли се за вјерне. Радост живљења и умирања за Христа. Живјети достојно Јеванђеља.

(Зач. 235).
1. Павле и Тимотеј, слуге Исуса Христа, свима светима у Исусу Христу који су у Филипима, са епископима и ђаконима:
2. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
3. Захваљујем Богу мојему кад год се сјетим вас,
4. Свагда у свакој молитви мојој са радошћу молећи се за све вас,
5. Што ви постадосте заједничари у јеванђељу, од првога дана па до сада;
6. Убијеђен у то, да ће Онај који је отпочео добро дјело у вама довршити га све до дана Исуса Христа.
7. Као што је и право да ја ово за све вас мислим; јер вас имам у срцу, и у оковима мојима, и у одбрани, и потврђивању јеванђеља, све вас који сте заједничари моји у благодати.
(Зач. 236).
8. Јер Бог ми је свједок, колико чезнем за свима вама у љубави Исуса Христа;
9. И за то се молим Богу да љубав ваша све више и више изобилује у познању и сваком расуђивању,
10. Да процијените шта је најбоље, да будете чисти и беспрекорни на дан Христов,
11. Пуни плодова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију.
(Зач. 237).
12. Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринијело напретку јеванђеља,
13. Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа.
14. И многа браћа у Господу, ободрена оковима мојима, још више су се осмјелили да без страха говоре ријеч Божију.
15. Једни, додуше, из зависти и свађе проповиједају Христа, а други од добре воље;
16. Тако да једни из пркоса објављују Христа с нечистом намјером, мислећи да ће нанијети жалост мојим оковима;
17. А други из љубави, знајући да сам овдје за одбрану јеванђеља.
18. Шта онда? Било како му драго, притворно или истински, Христос се проповиједа; и томе се радујем, а и радоваћу се;
19. Јер знам да ће се ово окренути на моје спасење по вашој молитви и помоћу Духа Исуса Христа,
(Зач. 238).
20. Као што поуздано чекам и надам се да се ни у чему нећу постидјети, него да ће се Христос као свагда и сада свом смјелошћу величати у тијелу мојему, било животом било смрћу.
21. Јер је мени живот Христос и смрт добитак.
22. Али ако је живљење у тијелу плодоносно за моје дјело, онда не знам шта да изаберем.
23. А обузима ме обоје:
имам жељу умријети и са Христом бити, што је много боље;
24. Али остати у тијелу потребније је вас ради.
25. И ово поуздано знам, да ћу остати и боравити са свима вама за ваш напредак и радост вјере,
26. Да би се похвала ваша у Христу Исусу умножила преко мене када вам опет дођем.
(Зач. 239).
27. Само живите достојно јеванђеља Христова, да вас када дођем видим, или ако вам не дођем, да чујем за вас да стојите у једноме духу, једнодушно борећи се за вјеру јеванђеља,
28. И ни у чему да се не плашите противника; то је њима знак погибли, а вама спасења, и то од Бога.
29. Јер је вама даровано за Христа, не само да вјерујете у Њега, него и да страдате за Њега,
30. Имајући ону исту борбу какву код мене видјесте и сад чујете о мени.

2. О једнодушности и смирењу. Христово понижење и прослављење. Препорука за Тимотеја и Епафродита.

1. Ако, дакле, имате неку утјеху у Христу, ако ли топлину љубави, ако ли заједницу Духа, ако ли саосјећање и самилост,
2. Употпуните моју радост, да исто мислите, да исту љубав имате, једнодушни, једномислени:
3. Ништа не чините из пркоса, нити за празну славу, него смирењем сматрајте један другога већим од себе.
4. Не старајте се свако за своје, него свако и за оно што је других.
(Зач. 240).
5. Зато нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу,
6. Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом,
7. Него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек;
8. Унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту,
9. Зато и Њега Бог високо уздиже, и дарова му Име које је изнад свакога имена.
10. Да се у Име Исусово поклони свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом;
11. И, да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца.
(Зач. 241).
12. Тако, љубљени моји, као што сте свагда били послушни, не само у мојем присуству, него много више сада у одсуству мојем, градите спасење своје са страхом и трепетом.
13. Јер Бог је онај који чини у вама и да хоћете и да творите по његовом благовољењу.
14. Све чините без гунђања и двоумљења,
15. Да будете беспрекорни и честити, дјеца Божија непорочна усред рода неваљалога и покваренога, у којему сијате као свјетила у васиони,
16. Држећи ријеч живота на моју похвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање, нити труд узалуд.
(Зач. 242).
17. Али ако се и приносим на жртву и службу вјере ваше, радујем се, и са свима вама се радујем.
18. Исто тако се и ви радујте, и будите радосни са мном.
19. А надам се у Господа Исуса, да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим дознавши како сте ви.
20. Јер немам никога тако сродне душе који би се толико искрено бринуо за вас.
21. Јер сви траже своје, а не оно што је Христа Исуса.
22. А његову освједочену вјерност знате, јер је као дијете оцу са мном служио јеванђељу.
23. Надам се, дакле, да ћу њега послати одмах чим видим шта ће са мном бити.
(Зач. 243).
24. А уздам се у Господа да ћу и сам убрзо доћи.
25. Сматрао сам пак за неопходно да пошаљем к вама Епафродита. брата и сатрудника и саборца мојега, а кога сте ви послали да ми се нађе за моје потребе.
26. Јер је силно чезнуо за свима вама, и било му је жао што сте чули да се разбољео.
27. И заиста бјеше болестан готово на смрт. али га Бог помилова, и не само њега, него и мене да ми не дође жалост на жалост.
28. Зато га хитно послах да се обрадујете када га опет видите, а ја да будем мање жалостан.
29. Примите га, дакле, у Господу са пуном радошћу, и такве поштујте,
30. Јер се за дјело Христово изложи до смрти, не марећи за свој живот, да надокнади оно у чему не стигосте ви да ме услужите.

3. Не уздати се у тијело, већ у познање Христа васкрслога. Стремљење ка небеском живљењу.

(Зач. 244).
1. А даље, браћо моја, радујте се у Господу. Јер мени није досадно писати вам једно исто, а вама је укрепљење.
2. Чувајте се паса, чувајте се злих посленика, чувајте се „подрезаних“!
3. Јер обрезани, то смо ми, који Духом Божијим служимо и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тијело,
4. Премда бих се и ја могао уздати у тијело. Ако неко други мисли да се може уздати у тијело, ја још више:
5. Обрезан сам у осми дан, од рода сам Израиљева, племена Венијаминова, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј,
6. По ревности гонитељ Цркве Божије, по правди закона беспријекоран.
7. Али све што ми бјеше добитак, сматрах за штету Христа ради.
(Зач. 245).
8. Но шта више, ја и сматрам све за штету према превасходноме познању Христа Исуса, Господа мојега, ради којега сам све оставио. и сматрам све за трице, да бих Христа добио
9. И да се нађем у Њему не са својом праведношћу која је од закона, него оном која је по вјери у Христа, праведношћу од Бога на основу вјере;
10. Да познам Њега и силу васкрсења његова и удио у његовим страдањима, саображавајући се смрти његовој,
11. Да бих како достигао у васкрсење мртвих.
12. Не као да то већ постигох или се већ усаврших, него стремим не бих ли то достигао, као што мене достиже Христос Исус.
13. Браћо, ја за себе не мислим још да сам то достигао; једно пак чиним: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном,
14. И трчим према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу.
15. Ми, дакле, који смо савршени, овако да мислимо; ако ли што другачије мислите, и ово ће вам Бог открити.
16. Уосталом, оно што смо достигли, тога правила да се држимо и исто да мислимо.
17. Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за примјер.
18. Јер многи, за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, владају се као непријатељи крста Христова;
19. Њихов је крај погибао, њихов бог је трбух, и слава у срамоти њиховој, они мисле оно што је земаљско.
(Зач. 246).
20. Међутим, наше живљење је на небесима, откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа,
21. Који ће преобразити наше понижено тијело, тако да буде саобразно тијелу славе његове, по сили којом Он може све учинити и себи покорити.

4. Молба за радост и мир у Господу и за сваку врлину. Захвалност за доброчинство. Поздрави.

1. Зато, браћо моја љубљена и најжељенија, радости моја и вијенче мој тако стојте у Господу, љубљени!
2. Еводију молим, и Синтихију молим, да исто мисле у Господу.
3. Да, молим и тебе, сатрудниче вјерни, помажи њима које се потрудише са мном у проповиједању јеванђеља заједно и са Климентом и осталим помоћницима мојим, чија су имена у Књизи живота.
(Зач. 247).
4. Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се!
5. Благост ваша нека буде позната свима људима. Господ је близу.
6. Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше.
7. И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу.
8. А даље, браћо, што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно. што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било која врлина, било што похвале достојно. то мислите;
9. Што и научисте, и примисте и чусте и видјесте на мени, оно чините, и Бог мира биће с вама.
(Зач. 248).
10. А обрадовах се врло у Господу што се најзад опет сјетисте да се старате за мене, као што се и старасте, али немадосте прилике.
11. Говорим то не због оскудице, јер ја сам се научио да будем задовољан оним што имам.
12. Знам и понизити се, знам и изобиловати; у свему и свачему навикох; и сит бити и гладовати, и изобиловати и оскудијевати.
13. Све могу у Христу који ми даје моћ.
14. Ипак, добро учинисте што узесте учешћа у мојој невољи.
15. А знате и ви, Филипљани, да у почетку проповиједања јеванђеља, кад изиђох из Македоније, ни једна ми Црква није учествовала у давању и примању осим ви једини;
16. Јер ми и у Солун посласте и први и други пут за моју потребу.
17. Не као да тражим дара, него тражим плода који се множи на корист вашу.
18. А ја сам примио све и имам изобилно. Подмирен сам примивши од Епафродита што сте ми послали, слатки миомир, жртву пријатну. угодну Богу.
19. А Бог мој испуниће сваку потребу вашу по богатству својем у слави, у Христу Исусу.
20. А Богу и Оцу нашему слава у вијекове вијекова. Амин.
21. Поздравите свакога светога у Христу Исусу. Поздрављају вас браћа што су са мном.
22. Поздрављају вас сви свети, а особито они из царева дома.
23. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.


ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОЛОШАНИМА

1. Захвалност Богу за вјеру, љубав и наду. Слава Христа као Творца и Главе тијела Цркве.

(Зач. 249).
1. Павле, по вољи Божијој апостол Исуса Христа, и брат Тимотеј,
2. Светој и вјерној браћи у Христу Исусу која су у Колоси: Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
3. Захваљујемо свагда Богу и Оцу Господа нашега Исуса Христа кад се молимо за вас,
4. Пошто смо чули за вјеру вашу у Христа Исуса и за љубав коју имате према свима светима,
5. Због наде која вам је припремљена на небесима, о којој раније чусте у истинитој ријечи јеванђеља.
6. Које је у вама као и у свему свијету, и плодоносно је и расте као и у вама, од онога дана како чусте и познасте благодат Божију у истини.
7. Као што и научисте од Епафраса, љубљенога нашега сарадника, који је за вас вјерни служитељ Христов,
8. Који нам и јави о вашој љубави у Духу.
9. Тога ради и ми, од онога дана како чусмо, не престајемо молити се Богу за вас и искати да се испуните познањем воље његове у свакој мудрости и разуму духовноме,
10. Да се владате достојно Господа угађајући му у свему, и да будете плодни у сваком добром дјелу, и да растете у познању Бога,
11. Јачајући сваком снагом, по сили славе његове, за сваку постојаност и дуготрпељивост с радошћу,
(Зач. 250).
12. Захваљујући Богу и Оцу који нас оспособи за удио у насљедству светих у свјетлости;
13. Који нас избави од власти таме и пренесе у Царство Сина љубави своје,
14. У коме имамо искупљење, опроштење гријехова;
15. Који је икона Бога невидљивога, Прворођени прије сваке твари,
16. Јер Њиме би саздано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били пријестоли или господства, или началства или власти: све је Њиме и за Њега саздано.
17. И Он је прије свега, и све у њему постоји.
(Зач. 251).
18. И Он је глава тијела, Цркве, који је почетак, Прворођени из мртвих, да у свему Он буде први.
19. Јер (Отац) благоизволи да се у Њему настани сва пуноћа.
20. И да кроз Њега измири све са собом, учинивши мир његовом крвљу на крсту, (помиривши) кроз Њега и оно што је на земљи и оно што је на небесима.
21. И вас који сте некада били отуђени и свјесно непријатељи у злим дјелима,
22. Сада вас измири смрћу његовог људског тијела да вас изведе преда се свете, непорочне и невине,
23. Ако само останете у вјери утемељени и постојани, и не одвајајући се од наде Јеванђеља, које чусте, које је проповиједано свој твари под небом, којему ја, Павле, постадох служитељ.
(Зач. 252).
24. Сада се радујем у својим страдањима за вас, и у своме тијелу допуњавам што недостаје Христовим патњама, за тијело његово, које је Црква,
25. Којој ја постадох служитељ по устројству Божијем које ми је дано за вас, да у потпуности објавим ријеч Божију,
26. Тајну сакривену од вијекова и покољења, која се сада јави светима његовим;
27. Њима Бог хтједе показати колико је богатство славе тајне ове међу незнабошцима, која је Христос у вама, нада славе;
28. Којега ми проповиједамо уразумљујући свакога човјека и учећи свакога човјека свакој мудрости, да бисмо показали свакога човјека савршена у Христу Исусу.
29. За ово се и трудим, борећи се по његовој моћи која у мени силно дјејствује.

2. Укоријењеност у тајни Христа; умирање и оживљење са Њиме. Избјегавање лажних учења.

(Зач. 253).
1. Хоћу, дакле, да знате колику борбу имам за вас и за оне у Лаодикији и у Јерапољу, и за све који не видјеше лица мојега у тијелу,
2. Да се утјеше срца њихова, да се сједине у љубави и у свакоме богатству пунога разумијевања за познање тајне Бога и Оца и Христа,
3. У коме су сакривена сва блага премудрости и знања.
4. А ово говорим, да вас неко не превари заводљивим ријечима.
5. Јер ако сам тијелом и одсутан, али сам духом са вама, радујући се и видећи ваш ред и чврстину ваше вјере у Христа.
6. Како, дакле, примисте Христа Исуса Господа, тако у Њему и живите,
7. Укоријењени и назидани у Њему, и утврђени у вјери као што сте научени, изобилујући у њој са захвалношћу.
(Зач. 254).
8. Пазите да вас ко не обмане философијом и празном пријеваром, по предању људском, по науци свијета, а не по Христу.
9. Јер у Њему обитава сва пуноћа Божанства тјелесно,
10. И ви сте испуњени у Њему, који је глава свакога началства и власти;
11. У Њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тијела грјеховности обрезањем Христовим,
12. Пошто се с Њим погребосте крштењем, у Њему сте и саваскрсли кроз вјеру у моћ Бога који га васкрсе из мртвих.
(Зач. 255).
13. И вас који сте били мртви у гријесима и у необрезању тијела вашега, оживи вас са Њим, опростивши нам све гријехе;
14. Избриса обвезницу која нас својим прописима оптуживаше и бјеше против нас, и уклони је приковавши је на крст;
15. Разоружавши началства и власти, жигоса их јавно, побједивши на њему.
16. Да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе,
17. Што је сјенка онога што ће доћи, а тијело је Христово.
18. Нико да вас не обмањује тобожњом понизношћу и служењем анђелима, упуштајући се у оно што није видјео, и узалуд надимајући се тјелесним умом својим,
19. А не држећи се главе из које је све тијело помоћу зглавака и свеза састављено да расте растом Божијим.
(Зач. 256).
20. Ако, дакле, умријесте са Христом за стихије свијета, зашто се држите прописа као да живите у свијету?
21. Не додирни, не окуси, не опипај!
22. По заповијестима и наукама људским; а то све пропада употребом.
23. Ово је само на изглед мудрост у самовољном служењу и понизности и мучењу тијела, а није од неког значаја за задовољење тијела.

3. Мислити и живјети са васкрслим Христом. Свлачење старог човјека и облачење у новог. Живот хришћана у дому.

1. Ако сте, дакле, васкрсли са Христом, тражите оно што је горе гдје Христос сједи с десне стране Бога.
2. Мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи.
3. Јер умријесте и ваш је живот сакривен са Христом у Богу.
(Зач. 257).
4. А када се јави Христос, живот наш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави.
5. Умртвите, дакле, удове своје који су на земљи: блуд, нечистоту, страст, злу похоту и лакомство, што је идолопоклонство,
6. Због којих долази гњев Божији на синове противљења,
7. У којима и ви негда ходисте, када живљасте у њима.
8. А сад одбаците и ви то све: гњев, љутину, пакост, хуљење, срамотне ријечи из уста својих.
9. Не лажите један другога, јер свукосте старога човјека са дјелима његовим,
10. И обукосте се у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога који га је саздао,
11. Гдје нема Јелина ни Јудејца, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него је све и у свему Христос.
(Зач. 258).
12. Обуците се, дакле, као изабраници Божији, свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпељивост,
13. Подносећи један другога, и опраштајући један другоме ако ко има тужбу на кога; као што Христос опрости вама, тако и ви.
14. А поврх свега тога, обуците се у љубав, која је свеза савршенства.
15. И мир Божији нека влада у срцима вашим, на који сте и позвани у једноме тијелу, и будите захвални.
16. Ријеч Христова нека обитава у вама богато, у свакој мудрости учите и уразумљујте себе: псалмима и славопојима и пјесмама духовним, у благодати пјевајући Господу у срцима својим.
(Зач. 259).
17. И све што год чините ријечју или дјелом, све чините у име Господа Исуса Христа, захваљујући Богу Оцу кроз Њега.
18. Жене, покоравајте се својим мужевима, као што доликује у Господу.
19. Мужеви, љубите жене ваше и не срдите се на њих.
20. Дјецо, слушајте родитеље своје у свему, јер је ово угодно Господу.
21. Оцеви, не раздражујте дјеце ваше, да не клону духом.
22. Робови, будите послушни у свему вашим господарима по тијелу, не радећи само притворно као да људима угађате, него у простоти срца, бојећи се Бога.
23. И све што год чините, од срца чините, као Господу, а не као људима,
24. Знајући да ћете од Господа примити као награду насљедство, јер Господу Христу служите.
25. А који чини неправду, примиће што је скривио, и не гледа се ко је ко.

4. О молитви и понашању. Слање Тихика и Онисима. Поздрави.

1. Господари, правду и једнакост указујте робовима, знајући да и ви имате Господа на небесима.
(Зач. 260).
2. У молитви будите истрајни; бдите у њој са захваљивањем,
3. Молећи се уједно и за нас, да нам Бог отвори врата ријечи, да казујемо тајну Христову, због које сам и свезан,
4. Да је објавим као што треба да говорим.
5. Мудро се владајте према онима који су изван, користећи вријеме.
6. Ријеч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како треба свакоме одговорити.
7. За мене казаће вам све Тихик, љубљени брат и вјерни служитељ и сарадник у Господу,
8. Којега послах к вама за то исто, да сазна како сте ви, и да утјеши срца ваша,
9. С Онисимом, вјерним и љубљеним братом, који је од вас. Они ће вам казати све како је овдје.
(Зач. 261).
10. Поздравља вас Аристарх, који је сужањ са мном, и Марко, нећак Варнавин, за којега примисте заповјести, ако дође к вама, примите га,
11. И Исус, прозвани Јуст, који су из обрезања: они су једини моји сарадници за Царство Божије који ми бише утјеха.
12. Поздравља вас Епафрас, који је од вас, слуга Исуса Христа; он се једнако труди за вас у молитвама да будете савршени и испуњени сваком вољом Божијом.
13. Јер ја свједочим за њега да има велику ревност за вас и за оне који су у Лаодикији и за оне у Јерапољу.
14. Поздравља вас Лука, љекар љубљени, и Димас.
15. Поздравите браћу у Лаодикији, и Нимфана и домаћу цркву његову.
16. И када се ова посланица прочита код вас, настојте да се прочита и у Лаодикијској Цркви, а ону из Лаодикије да и ви прочитате.
17. И кажите Архипу: гледај службу коју си примио у Господу, да је испуњаваш.
18. Поздрав мојом руком, Павловом. Опомињите се мојих окова. Благодат са вама! Амин.


ПРВА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА СОЛУЊАНИМА

1. Поздрав. Захвалност Богу за примјерну вјеру Солуњана у Јеванђеље.

(Зач. 262).
1. Павле и Силван и Тимотеј Цркви Солунској која је у Богу Оцу и Господу Исусу Христу: Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
2. Захваљујемо Богу свагда за све вас помињући вас у молитвама својим,
3. Сјећајући се непрестано вашег дјела вјере, и труда љубави, и постојане наде у Господа нашега Исуса Христа пред Богом и Оцем нашим,
4. Знајући, браћо љубљена од Бога, да сте изабрани.
5. Јер јеванђеље наше није проповиједано вама само ријечју, него и у сили и у Духу Светоме, и са пуним убјеђењем, као што знате какви смо били међу вама ради вас.
(Зач. 263).
6. И ви се угледасте на нас и на Господа, примивши ријеч у големој невољи са радошћу Духа Светога,
7. Тако да постадосте образац свима вјерујућима у Македонији и у Ахаји.
8. Јер је од вас одјекнула ријеч Господња не само у Македонији и у Ахаји, него се и у сваком мјесту разгласи вјера ваша у Бога, тако да нам није потребно што говорити.
9. Јер они сами причају о нама како нас ви дочекасте, и како се од идола обратисте Богу, да служите Богу живом и истинитом,
10. И да очекујете Сина његова с небеса, којега подиже из мртвих, Исуса, који нас избавља од гњева који долази.

2. Апостолово богоугодно владање у Јеванђељу. Подстицај на владање достојно Бога.

(Зач. 264).
1. Јер и сами, браћо, знате да долазак наш к вама није био узалуд;
2. Него, пошто најприје страдасмо и понижавани бисмо у Филипима, као што знате, ми се осмјелисмо у Богу нашем да вам казујемо јеванђеље Божије уз велику борбу.
3. Јер наша проповијед није од заблуде, нити од нечистоте, ни у лукавству,
4. Већ као што нас је Бог провјерио да смо способни да нам се повјери јеванђеље, тако говоримо, а не као они који угађају људима, него Богу који испитује срца наша.
5. Јер, као што знате, никада не наступасмо ради ласкања, нити због похлепе: Бог је свједок;
6. Не тражећи славе од људи, ни од вас ни од других.
7. Могли смо вам бити на терету као Христови апостоли; међутим, бијасмо благи међу вама као дојиља када негује своју дјецу.
8. Тако смо чезнули за вама, да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије него и душе наше, зато што нам бијасте омиљели.
(Зач. 265).
9. Јер ви, браћо, памтите труд наш и напор; јер дан и ноћ радећи да не бисмо били на терету икоме од вас, проповиједасмо вам јеванђеље Божије.
10. Ви и Бог сте свједоци како се свето и праведно и непорочно владасмо пред вама који вјерујете.
11. Као што знате како сваког појединог од вас, као отац дјецу своју,
12. Преклињасмо вас и храбрисмо и свиједочисмо, да се владате достојно Бога, који вас призива у своје Царство и славу.
13. Тога ради и ми непрестано захваљујемо Богу, што примивши ријеч Божију коју од нас чусте, прихватисте је не као ријеч човјечију, него што заиста и јесте као ријеч Божију, која и дјејствује у вама вјерујућима.
(Зач. 266).
14. Јер ви, браћо, постадосте слични Црквама Божијим које су у Јудеји у Христу Исусу, зато што и ви пропатисте од својих сународника исто што и они од Јудејаца,
15. Који убише и Господа Исуса и своје пророке, и нас прогонише, и Богу не угађају, и противни су свима људима,
16. Спречавајући нас да говоримо незнабошцима да би се спасли; и кроз то за свагда да наврше мјеру гријехова својих, али их на крају сустиже гњев.
17. А ми, браћо, одвојивши се од вас за неко вријеме, лицем а не срцем, још више с великом жељом настојасмо да видимо лице ваше.
18. Зато хтједосмо доћи к вама, бар ја Павле неколико пута, и спречи нас сатана.
19. Јер ко је наша нада или радост или вијенац хвале? Зар нисте то и ви пред Господом нашим Исусом Христом о његову доласку?
(Зач. 267).
20. Јер сте ви наша слава и радост.

3. Радост због добрих вијести по Тимотеју о вјери и љубави Солуњана. Апостолова молитва за њих.

1. Зато, не могавши више издржати, нађосмо за добро да останемо сами у Атини,
2. Па посласмо Тимотеја, брата нашега и служитеља Божијега и сарадника нашега у јеванђељу Христовом, да вас утврди и да вас ободри у вјери вашој,
3. Да се нико не поколеба у овим невољама; јер сами знате да нам то предстоји.
4. Јер кад смо још код вас били, ми смо вам казали унапријед да ћемо имати невоља, и као што знате, то се и догодило.
5. Ради тога и ја, не могавши више издржати, послах да сазнам о вјери вашој, да вас како није искушао кушач, па да наш труд буде узалуд.
6. А сада, када нам је Тимотеј дошао од вас, и донио нам добре вијести о вашој вјери и љубави, и да нас се свагда радо сјећате, желећи да видите нас, као и ми вас,
7. Зато се вама утјешисмо, браћо, вјером вашом при свој нашој невољи и биједи.
8. Јер сад смо живи, кад ви чврсто стојите у Господу.
(Зач. 268).
9. Јер какву захвалност можемо одати Богу за вас, за сву радост којом се радујемо због вас пред Богом нашим?
10. Ноћ и дан најусрдније се молимо Богу да видимо лице ваше и да допунимо оно што недостаје вјери вашој.
11. А сам Бог и Отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама.
12. А вас Господ нека обогати и преиспуни љубављу једних према другима и према свима, каква је и наша према вама,
13. Да би се утврдила срца ваша непорочна у светости пред Богом и Оцем нашим о доласку Господа нашега Исуса Христа са свима светима његовим. Амин.

4. Живјети у светости и братољубљу. Хришћанска нада за умрле. Васкрсење мртвих.

(Зач. 269).
1. А надаље, браћо, молимо вас и савјетујемо у Господу Исусу, да као што примисте од нас: како вам се ваља владати и Богу угађати, да још више напредујете.
2. Јер знате какве вам поуке дадосмо кроз Господа Исуса.
3. Јер је ово воља Божија: светост ваша, да се чувате од блуда,
4. И сваки од вас да зна држати своје тијело у светости и у части,
5. А не у страсној жељи, као и незнабошци који не познају Бога;
6. И да нико не преступа и не штети брата својега у свему томе, јер је Господ осветник за све то, као што вам и прије рекосмо и свједочисмо.
7. Јер нас не призва Бог на нечистоту, него у светост.
8. Који, дакле, одбацује, не одбацује човјека него Бога, који је и дао Светога Духа својега вама.
9. А о братољубљу не треба да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом,
10. Јер ви то и чините према свој браћи по цијелој Македонији. Али вас молимо, браћо, да још обилније чините,
11. И да се усрдно старате да живите мирно, и да гледате своја посла, и да радите својим сопственим рукама, како вам заповиједисмо;
12. Да се владате поштено према онима што су изван, и да вам ништа не треба.
(Зач. 270).
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде.
14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.
15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули.
16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути;
17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
18. Тако утјешавајте једни друге овим ријечима.

5. Дан Господњи доћи ће изненада. Треба бдити, молити се и међусобно изграђивати у врлини.

(Зач. 271).
1. А о временима и роковима, браћо, није потребно да вам се пише;
2. Јер ви сами добро знате да ће Дан Господњи доћи као лопов у ноћи.
3. Јер када говоре: Мир је и сигурност, тада ће наићи на њих изненада погибија, као бол на трудну жену, и неће избјећи.
4. Али ви, браћо, нисте у тами, да вас тај Дан затече као лопов.
5. Јер сте ви сви синови свјетлости и синови дана; нисмо ноћи нити таме.
6. Зато немојмо спавати, као и остали, него бдијмо и будимо тријезни.
7. Јер који спавају, ноћу спавају, и који се опијају ноћу се опијају.
8. А ми који смо синови дана будимо тријезни и обучени у оклоп вјере и љубави и с кацигом наде спасења.
(Зач. 272).
9. Јер нас Бог не одреди за гњев, него да добијемо спасење кроз Господа нашега Исуса Христа,
10. Који умрије за нас да бисмо ми, било да бдимо или да спавамо, заједно с њим живјели.
11. Зато се тјешите узајамно, и изграђујте један другога, као што и чините.
12. Молимо вас пак, браћо, одајите признање онима који се труде међу вама, и вашим претпостављеним у Господу, и онима који вас поучавају,
13. И да их поштујете веома много са љубављу због дјела њиховога. Живите у миру међу собом.
(Зач. 273).
14. Молимо вас пак, браћо, савјетујте неуредне, тјешите малодушне, подржавајте слабе, будите великодушни према свима.
15. Гледајте да нико не враћа коме зло за зло; него свагда идите за добром, и међу собом и према свима.
16. Радујте се свагда,
17. Молите се без престанка,
18. На свему захваљујте; јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу.
19. Духа не гасите,
20. Пророштва не презирите,
21. Све испитујте, добра се држите,
22. Од зла у сваком виду уклањајте се.
23. А сам Бог мира да вас посвети потпуно, и васцијели дух ваш и душа и тијело да се сачува без порока за долазак Господа нашега Исуса Христа.
24. Вјеран је Онај који вас призива, који ће то и учинити.
25. Браћо, молите се за нас.
26. Поздравите сву браћу цјеливом светим.
27. Заклињем вас Господом да се прочита ова посланица свој светој браћи.
28. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама! Амин.


ДРУГА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА СОЛУЊАНИМА

1. Благодарност Богу и хвала по Црквама за вјеру и страдање. Утјеха због поновног доласка Господа Исуса.

(Зач. 274).
1. Павле и Силван и Тимотеј Цркви Солунској у Богу Оцу нашему и Господу Исусу Христу:
2. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
3. Дужни смо свагда благодарити Богу за вас, браћо, као што приличи, зато што веома расте вјера ваша и умножава се љубав свакога од вас, једног према другом.
4. Тако да се ми сами хвалимо вама по Црквама Божијим, вашим трпљењем и вјером у свима вашим гоњењима и невољама које подносите.
5. То је знак праведнога суда Божијега, да се удостојите Царства Божијега, за које и страдате,
6. Пошто је праведно у Бога да узврати муку онима који вас муче,
7. А вама страдалницима спокојство са нама када се јави с неба Господ Исус с анђелима силе своје,
8. У огњу пламеноме, који ће осудити оне који не познају Бога и не покоравају се јеванђељу Господа нашега Исуса Христа.
9. Такви ће бити осуђени на вјечну погибао од лица Господњега и од славе силе његове,
(Зач. 274).
10. Када дође у онај Дан да се прослави у светима својима и покаже се диван у свима вјерујућима, јер повјеровасте свједочанству нашему.
11. Зато се и молимо свагда за вас, да вас Бог наш учини достојним звања и испуни сваку благу намјеру доброте и дјело вјере у сили,
12. Да се прослави име Господа нашега Исуса Христа у вама и ви у њему, по благодати Бога нашега и Господа Исуса Христа.

2. О поновном доласку Господа Христа и претходном отпадништву од вјере и о Антихристу. Држати се јеванђелских предања.

(Зач. 275).
1. Али вас молимо, браћо, у погледу доласка Господа нашега Исуса Христа и нашега сабрања у Њему.
2. Не дајте се лако поколебати умом, нити уплашити, ни духом, ни ријечју, ни посланицом тобоже нашом као да је већ настао Дан Христов.
3. Да вас нико не превари ни на који начин; јер неће доћи док најприје не дође отпадништво и не појави се човјек безакоња, син погибли,
4. Који се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или светиња, тако да ће сам сјести у храм Божији као Бог, тврдећи за себе да је Бог.
5. Зар не памтите да сам вам ово казивао још кад сам био код вас?
6. И сад знате шта га задржава да се не јави до у своје вријеме.
7. Јер тајна безакоња већ дјејствује, само док се уклони онај који сад задржава.
8. И тада ће се јавити безаконик, којега ће Господ Исус убити духом уста својих и уништити појавом свога присуства;
9. Онога је долазак по дјејству сатанину са сваком силом и знацима и чудесима лажним,
10. И са сваком пријеваром неправде међу онима који пропадају, зато што не примише љубав истине да би се спасли.
11. И зато ће им Бог послати силу обмане, да вјерују лажи;
12. Да буду осуђени сви који не вјероваше истини, него завољеше неправду.
(Зач. 276).
13. А ми смо дужни свагда захваљивати Богу за вас, браћо, љубљена од Господа, што вас је Бог изабрао од почетка за спасење у светињи Духа и вјери истине,
14. На које вас призва кроз јеванђеље наше, да задобијете славу Господа нашега Исуса Христа.
15. Тако дакле, браћо, стојте чврсто и држите предања, којима сте научени, било нашом ријечју, било посланицом.
16. А сам Господ наш Исус Христос, и Бог и Отац наш, који нас је заволио и дао утјеху вјечну и наду добру у благодати,
17. Нека утјеши срца ваша и утврди вас у свакој ријечи и дјелу доброме.

3. Молити се за апостоле и за утврђење у Христу. Клонити се неуредних и нерадника.

1. Најзад, браћо, молите се за нас, да се ријеч Господња брзо шири и прославља као и код вас;
2. И да се избавимо од наопаких и злих људи, јер неће сви вјеру.
3. Но вјеран је Господ; Он ће вас утврдити и сачувати од лукавога.
4. А уздамо се у Господу за вас, да чините и да ћете чинити оно што вам заповиједамо.
5. А Господ нека управи срца ваша на љубав Божију и на трпљење Христово.
(Зач. 277).
6. Заповиједамо вам пак, браћо, у име Господа нашега Исуса Христа, да се клоните од свакога брата који живи неуредно, а не по предању које примише од нас.
7. Јер сами знате како треба да се угледате на нас, јер нисмо живјели неуредно међу вама,
8. Нити смо забадава јели хљеб у некога, но с трудом и муком, радећи дан и ноћ, да не би били на терету некоме од вас;
9. Не као да немамо власти, него да себе дамо вама за примјер, да би се угледали на нас.
10. Јер када смо били код вас, ово смо вам заповиједали: Ако неко неће да ради, нека и не једе.
11. Јер чујемо да неки међу вама живе неуредно, не раде ништа, а у све се мијешају.
12. Зато таквима заповиједамо и молимо их у Господу нашем Исусу Христу да мирно радећи свој хљеб једу.
13. А вама, браћо, да не досади добро чинити.
14. Ако ли ко не послуша ријечи наше у овој посланици, тога обиљежите, и не дружите се с њим, да би се посрамио;
15. Али га не сматрајте као непријатеља, него уразумљујте га као брата.
16. А сам Господ мира нека вам да мир свагда и у свакој прилици. Господ са свима вама!
17. Поздрав мојом руком, Павловом, што је знак у свакој посланици, овако пишем:
18. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.


ПРВА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ТИМОТЕЈУ

1. Поздрав. Опомена некима да не одступају од заповијести Јеванђеља. Павлова захвалност Христу за спасење.

(Зач. 278).
1. Павле, апостол Исуса Христа по заповијести Бога, Спаса нашега и Господа Исуса Христа, наде наше,
2. Тимотеју, правоме сину по вјери, благодат, милост, мир од Бога Оца нашега и Христа Исуса Господа нашега.
3. Као што те молих идући у Македонију, да останеш у Ефесу и заповједиш некима да не уче друкчије,
4. Нити да се баве бајкама и родословима бескрајним, који више наводе на препирке неголи на служење Богу у вјери.
5. А циљ заповијести јесте љубав од чиста срца и савјести добре и вјере нелицемјерне,
6. Од чега неки одступише и скренуше у празнословље,
7. Желећи да буду учитељи закона а не разумију ни шта говоре ни шта тврде.
(Зач. 279).
8. А знамо да је закон добар ако га ко правилно употребљава.
9. Знајући то да закон није прописан за праведника, него за безаконике и непокорне, безбожнике и грјешнике, непобожне и погане, оцеубице и матероубице, крвнике,
10. Блуднике, мужеложнике, људокрадице, лажљивце, кривоклетнике, и ако је што друго противно здравој науци,
11. Према јеванђељу славе блаженога Бога, које је мени повјерено.
(Зач. 280).
12. И захваљујем Христу Исусу Господу нашему који ми даде моћ, што ме за вјерна прими, поставивши на служење
13. Мене, који сам раније био хулник и гонитељ и пркосник, али бих помилован, јер то из незнања учиних, у невјеровању;
14. Али се још више умножи благодат Господа нашега са вјером и љубављу у Христу Исусу.
15. Истинита је ријеч и свакога примања достојна да Христос Исус дође у свијет да спасе грјешнике од којих сам први ја.
16. Али због тога бих помилован да би Исус Христос показао на мени првоме све дуготрпљење, за примјер онима који ће вјеровати у њега за живот вјечни.
17. А Цару вијекова, непролазноме, невидљивоме, јединоме премудроме Богу, част и слава у вијекове вијекова. Амин.
(Зач. 281).
18. Ову ти заповијест предајем, сине Тимотеје, сходно пређашњим пророчанствима о теби да по њима ратујеш добар рат,
19. Имајући вјеру и добру савјест, коју неки одбацивши претрпјеше бродолом вјере;
20. Међу којима су Именеј и Александар, које предадох сатани, да се науче да не хуле.

2. Молитва Богу за све људе. Павле апостол Богочовјека. Понашање мужева и жена.

(Зач. 282).
1. Молим, дакле, прије свега да се чине мољења, молитве, прозбе, благодарења за све људе,
2. За цареве и за све који су у власти, да тих и миран живот поживимо у свакој побожности и честитости.
3. Јер је ово добро и угодно пред Спаситељем нашим Богом,
4. Који хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине.
5. Јер један је Бог, један и посредник између Бога и људи, човјек Христос Исус,
6. Који себе даде у откуп за све, свједочанство у назначена времена,
7. За које сам ја постављен проповједник и апостол – истину говорим у Христу, не лажем -, учитељ незнабожаца у вјери и истини.
8. Хоћу, дакле, да се мужеви моле на сваком мјесту, подижући свете руке без гњева и двоумљења.
9. Исто тако, и жене у пристојном одијелу, стидом и честитошћу да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоцјеним,
10. Него добрим дјелима, као што приличи женама које се привољеше богопоштовању.
11. Жена нека се учи у миру са сваком покорношћу;
12. Али жени не допуштам да буде учитељ, нити да влада мужем, него да буде мирна.
13. Јер је Адам саздан први, затим Ева;
14. И Адам се не превари а жена преварена, постаде преступница;
15. Али ће се спасти рађањем дјеце, ако остану у вјери и љубави и у светињи са честитошћу.

3. Врлине епископа и ђакона у дому и у Цркви као Дому Божијем. Главна тајна побожности: Бог се јави у тијелу.

(Зач. 283).
1. Истинита је ријеч: ако ко епископство жели, добро дјело жели.
2. Али епископ треба да је без мане, једне жене муж, трезвен, мудар, поштен, гостољубив, кадар да поучава;
3. Не пијаница, не убојица, не лихвар, него кротак, мирољубив, не среброљубив;
4. Који својим домом добро управља, има послушну дјецу са сваком скромношћу;
5. А ако неко не умије својим домом управљати, како ће се моћи старати за Цркву Божију?
6. Не новокрштен, да се не би погордио и упао у осуду ђавољу.
7. А треба да има и добро свједочанство од оних који су напољу, да не би упао у срамоту и замку ђавољу.
8. Тако и ђакони треба да буду честити, не дволични, не који много вина пију, не лакоми,
9. Који имају тајну вјере у чистој савјести.
10. А и ови да се прво провјере, па онда да служе, пошто су без мане.
11. Тако и жене треба да су скромне, да не клеветају, трезвене, вјерне у свему.
12. Ђакони да буду мужеви једне жене, који добро управљају дјецом и својим домовима.
13. Јер који су добро служили, стичу себи добар степен и велику смјелост у вјери у Христу Исусу.
14. Ово ти пишем надајући се да ћу скоро доћи к теби;
(Зач. 284).
15. Ако ли се задржим, да знаш како се треба владати у дому Божијему, који је Црква Бога живога, стуб и тврђава истине.
16. И заиста велика је тајна побожности: Бог се јави у тијелу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се у свијету, вазнесе се у слави.

4. Чувати се лажних и лицемјерних учитеља. Вјежбати се у побожности. Савјети Тимотеју.

1. А Дух изричито говори да ће у посљедња времена одступити неки од вјере слушајући духове преваре и науке демонске,
2. У лицемјерју лажљиваца, чија је савјест спаљена,
3. Који забрањују женити се, и траже уздржавање од јела која је Бог створио да их са захвалношћу узимају вјерни и они који су познали истину.
(Зач. 285).
4. Јер је свако створење Божије добро и ништа није за одбацивање кад се прима са захвалношћу,
5. Јер се освећује ријечју Божијом и молитвом.
6. Ово савјетујући браћи, бићеш добар служитељ Исуса Христа, одгајен ријечима вјере и добром науком којој си сљедовао.
7. А поганих и бабских прича клони се и вјежбај се у побожности.
8. Јер тјелесно вјежбање за мало је корисно, а побожност је корисна у свему, пошто она има обећање живота садашњега и будућега.
(Зач. 285).
9. Ово је истинита ријеч и достојна свакога примања;
10. Јер за то се и трудимо и бивамо срамоћени, јер се надамо у Бога живога, који је спаситељ свију људи, особито вјерних.
11. Ово заповиједај и учи.
12. Нико да не презире твоју младост, али буди образац вјернима у ријечи, у живљењу, у љубави, у духу, у вјери, у чистоти.
13. Докле не дођем пази на читање, утјешавање и учење.
14. Не занемаруј благодатни дар у теби који ти је дат кроз пророчанство полагањем руку старјешина на тебе.
15. Ово проучавај, у овоме стој, да се напредак твој покаже у свему.
16. Пази на себе и на науку, истрај у томе; јер чинећи ово, спасићеш и себе и оне који те слушају.

5. Савјети за старије, за удовице и свештенике. Поуке Тимотеју.

(Зач. 285).
1. Старца не карај, него га савјетуј као оца; младиће као браћу;
2. Старице као матере; младе као сестре, у свакој чистоти.
3. Удовице поштуј, које су праве удовице.
4. Ако ли која удовица има дјецу или унучад, нека се уче најприје свој дом поштовати, и дуг враћати родитељима; јер ово је добро и угодно пред Богом.
5. А права удовица и усамљеница нада се у Бога и проводи у молитвама и мољењима ноћ и дан.
6. А она која се одала насладама, жива је умрла.
7. И ово заповиједај, да буду без мане.
8. Ако ли ко о својима а особито о домаћима не промишља, одрекао се вјере и гори је од невјерника.
9. Да се не уписује међу удовице млађа од шездесет година, која је била жена једнога мужа,
10. Освједочена у добрим дјелима, ако је дјецу одгајила, ако је гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала, ако је ишла за сваким добрим дјелом.
(Зач. 286).
11. А млађе удовице не примај, јер када их страст одвоји од Христа, хоће да се удају;
12. Оне подлежу осуди што прво обећање одбацише.
13. А уз то се уче и нераду, скитајући по кућама; и не само нераду, него су и језичаве и радознале, па говоре што не треба.
14. Хоћу, дакле, да се млађе удовице удају, дјецу да рађају, кућу да куће, и никаква повода не дају противнику за нападање.
15. Јер неке већ скренуше за сатаном.
16. Ако који вјерни или вјерна има удовице, нека се стара о њима, да се не оптерећује Црква, да би се она могла старати о правим удовицама.
17. Презвитери који су добре старјешине достојни су двоструке части, особито они који се труде у проповиједању и учењу.
18. Јер Писмо говори: Волу који врше не завезуј уста, и: Радник је достојан своје плате.
19. Против презвитера не примај тужбе, осим на основу два или три свједока.
20. Оне који гријеше покарај пред свима, да и остали имају страх.
21. Преклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом и изабраним анђелима да ово држиш без двоумљења, и да не чиниш ништа по пристрасности.
(Зач. 287).
22. Не полажи руке ни на кога брзо, нити учествуј у туђим гријесима. Чувај себе чиста.
23. Више не пиј само воду, него пиј по мало вина, због свога желудца и честих болести својих.
24. Гријеси неких људи су јавни и претходе суду, а код неких се објелодањују касније.
25. Тако су и добра дјела видна; а ако и нису, не могу се сакрити.

6. О робовима и лажним учитељима. Против богаћења и среброљубља. Подвизи у вјери и врлинама. Слављење Бога.

1. Они који су робови под јармом, нека своје господаре сматрају достојнима сваке части, да се не би хулило на име Божије и на учење.
2. А који имају вјернике за господаре, нека не буду према њима немарни зато што су браћа, него нека им још боље служе, јер су ти који примају њихово доброчинство, вјерни и мили.
3. Ово учи и савјетуј. Ако неко друкчије учи и не држи се здравих ријечи Господа нашега Исуса Христа и учења о побожности,
4. Погордио се ништа не знајући, него болује од запиткивања и препирања, од чега настаје завист, свађа, хуљења, лукава подозрења,
5. Празна надмудривања људи изопаченога ума и лишених истине, који мисле да је побожност извор добитка. Клони се таквих.
6. А побожност јесте велики добитак кад смо задовољни оним што имамо.
7. Јер ништа не донијесмо на свијет; јасно је да ништа не можемо ни однијети.
8. А кад имамо храну и одјећу, будимо овим задовољни.
9. А који хоће да се богате, упадају у искушење и замку, и у многе луде и погубне жеље, које гурају људе у пропаст и погибао.
10. Јер је коријен свију зала среброљубље, којему неки предавши се застранише од вјере и навукоше на себе муке многе.
11. А ти, о човјече Божији, бјежи од тога, а иди за правдом, побожношћу, вјером, љубављу, трпљењем и кротошћу.
(Зач. 288).
12. Бори се добрим подвигом вјере, хватај се за живот вјечни у који си и позван, и исповједио си добро исповиједање пред многим свједоцима.
13. Заповиједам ти пред Богом који свему живот даје и пред Христом Исусом који посвједочи пред Понтијем Пилатом добро исповиједање:
14. Да одржиш заповијест чисту и беспрекорну до јављања Господа нашега Исуса Христа,
15. Које ће у своје вријеме показати блажени и једини Владар, Цар царева и Господар господара,
16. Он који једини има бесмртност и живи у свјетлости неприступној, Кога нико од људи не видје нити може видјети; Њему част и сила вјечна. Амин.
(Зач. 289).
17. Богатима овога свијета заповиједај да се не преузносе, нити да се уздају у богатство несигурно, него у Бога живога, који нам даје све изобилно на употребу;
18. Нека добро чине, нека се богате у добрим дјелима, нека буду дарежљиви, друштвени,
19. Спремајући себи добар темељ за будућност, да добију живот вјечни.
20. О Тимотеје, сачувај повјерен ти залог, клонећи се поганих и празних разговора и спорова лажно названога знања,
21. Којему се неки приволеше и отпадоше од вјере. Благодат с тобом. Амин.


ДРУГА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ТИМОТЕЈУ

1. Захвалност Богу за вјеру Тимотејеву и подстицај дара у њему: да се не постиди страдања за Христа и да сачува залог Духа.

(Зач. 290).
1. Павле, апостол Христа Исуса по вољи Божијој, према обећању живота у Христу Исусу,
2. Тимотеју, љубљеноме чеду: Благодат, милост, мир од Бога Оца и Христа Исуса Господа нашега.
3. Захваљујем Богу, којему служим од предака у чистој савјести, што те се непрестано сјећам у молитвама својим дан и ноћ;
4. Сјећајући се суза твојих, желим да те видим да се радошћу испуним.
5. На уму ми је нелицемјерна вјера твоја, која се прво усели у бабу твоју Лоиду и матер твоју Евникију, а увјерен сам да је и у теби.
6. Из тога разлога ти напомињем да разгорије ваш благодатни дар Божији који је у теби кроз полагање руку мојих.
7. Јер нама Бог није дао духа плашљивости, него силе и љубави и цјеломудрености.
(Зач. 291).
8. Не постиди се, дакле, страдања Господа нашега, ни мене сужња његова, него буди ми састрадалник у јеванђељу по сили Бога,
9. Који нас спасе и призва призвањем светим, не по дјелима нашим, него по својој вољи и благодати датој нам у Христу Исусу прије вјечних времена,
10. А сада показаној јављањем Спаситеља нашега Исуса Христа, који разруши смрт и обасја живот и нераспадљивост јеванђељем,
11. За које сам ја постављен проповједник и апостол и учитељ незнабожаца.
12. Из тога разлога ово и страдам, али се не стидим; јер знам Коме сам повјеровао, и увјерен сам да је Он кадар сачувати залог мој за онај дан.
13. Као образац здраве науке имај оно што си чуо од мене у вјери и љубави у Христу Исусу.
14. Добро завјештање сачувај Духом Светим, који обитава у нама.
15. То знаш да се одвратише од мене сви они у Азији, међу којима су Фигел и Ермоген.
16. Господ нека даде милост Онисифорову дому, јер ме је много пута окријепио, и окова мојих није се постидјео,
17. Него дошавши у Рим још ревносније ме потражи и нађе.
18. Нека му даде Господ да нађе милост код Господа у онај дан. А колико ми је у Ефесу послужио, ти најбоље знаш.

2. Бити добар борац Христа васкрслога, трудбеник у Јеванђељу и клонити се лажних учења, препирања и жеља.

(Зач. 292).
1. Ти, дакле, чедо моје, јачај у благодати која је у Христу Исусу;
2. И што си чуо од мене пред многим свједоцима, то предај вјерним људима, који ће бити кадри и друге научити.
3. Ти се, дакле, злопати као добар војник Исуса Христа.
4. Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи.
5. Ако се ко и бори, не добија вијенац ако се не бори по правилу.
6. Земљорадник који се труди треба први да окуси од плодова.
7. Разуми шта говорим; а Господ нека ти даде разборитост у свему.
8. Памти Исуса Христа васкрслога из мртвих, од сјемена Давидова, по јеванђељу мојему,
9. За које се злопатим до самих окова као злочинац, али се ријеч Божија не да свезати.
10. Због тога подносим све ради изабраних, да и они добију спасење које је у Христу Исусу са славом вјечном.
(Зач. 293).
11. Истинита је ријеч: ако с Њим умријесмо, с Њим ћемо и живјети;
12. Ако трпимо, с Њим ћемо и царовати; ако ли се одрекнемо, и Он ће се нас одрећи;
13. Ако ли изневјеримо, Он остаје вјеран, јер се не може самог себе одрећи.
14. Ово напомињи, преклињући их пред Господом да се не препиру, што није ни од какве користи него на пропаст онима који слушају.
15. Постарај се да се покажеш ваљан пред Богом, трудбеник који се нема чега стидјети и који право управља ријечју истине.
16. А поганих празних разговора клони се; јер ће такви још више напредовати у безбожности.
17. И ријеч њихова као жива рана разједаће око себе, међу којима су Именеј и Филит,
18. Који застранише од истине, говорећи да је васкрсење већ било, и руше вјеру неких.
19. Али тврдо стоји темељ Божији, имајући овај печат: Позна Господ оне који су његови, и: Нека одступи од неправде сваки који призива име Господње.
(Зач. 294).
20. А у великоме дому нема само златних и сребрних судова, него и дрвених и глинених, и једни су за част а други за нижу употребу.
21. Ако, дакле, ко очисти себе од ових, биће суд за част, освећен и користан домаћину, припремљен за свако добро дјело.
22. Бјежи од младалачких жеља, а држи се правде, вјере, љубави, мира са свима који призивају Господа од чистога срца.
23. А лудих и неуких запиткивања клони се, знајући да рађају свађе;
24. Слуга пак Господњи не треба да се свађа, него да буде тих према свима, поучан, незлобив,
25. Који са кротошћу кара оне који се противе, еда би им како Бог дао покајање за познање истине,
26. И да се избаве из замке ђавола, који их је живе уловио да врше вољу његову.

3. О злим људима у посљедња времена. Страдање побожних за Христа. Држати се богонадахнутог Светог Писма.

(Зач. 295).
1. Али ово знај да ће у посљедње дане настати тешка времена.
2. Јер ће људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни,
3. Безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви,
4. Издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви,
5. Који имају изглед побожности, а силе њезине су се одрекли. И клони се ових.
6. Јер су од ових они који се увлаче у куће и заводе жене које су натоварене гријесима и вођене различитим пожудама,
7. Које се свагда уче, и никад не могу да дођу до познања истине.
8. Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсеју, тако се и ови противе истини, људи изопаченога ума, непоуздани у вјери.
9. Али неће више напредовати; јер ће њихово безумље постати очигледно свима, као што се десило и са онима.
(Зач. 296).
10. А ти си следовао мојој науци, живљењу, настројењу, вјери, дуготрпљењу, љубави, истрајности,
11. Гоњењима, страдањима која ми се догодише у Антиохији, у Иконији, у Листри. Каква гоњења претрпјех и од свих избави ме Господ!
12. А и сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени.
13. А зли људи и опсјенари напредоваће од зла на горе, варајући и варајући се.
14. Но ти стој у томе што си научио и што си се увјерио, знајући од кога си се научио,
15. И што из дјетињства знаш свештене списе који те могу умудрити за спасење кроз вјеру у Христа Исуса.
(Зач. 297).
16. Све је Писмо богонадахнуто, и корисно за учење, за карање, за исправљање, за васпитавање у праведности,
17. Да буде савршен Божији човјек, припремљен за свако добро дјело.

4. Подстицај на проповиједање и дјело јеванђелиста. Крај Павловог подвига и добијање вијенца. Поруке и поздрави.

1. Ја те, дакле, заклињем пред Богом и Господом нашим Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима јављањем својим и Царством својим:
2. Проповиједај ријеч, настој у вријеме и невријеме, покарај, запријети, утјеши, са сваком стрпљивошћу и поуком.
3. Јер ће доћи вријеме када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима;
4. И одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама.
(Зач. 298).
5. А ти буди трезвен у свему, злопати се, врши дјело јеванђелиста, служење своје испуни.
6. Јер ја се већ приносим на жртву, и вријеме мојега одласка настаде.
7. Добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах.
8. Сад ме чека вијенац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, праведни Судија: али не само мени, него и свима који с љубављу очекују Долазак његов.
(Зач. 299).
9. Постарај се да ми дођеш брзо.
10. Јер ме Димас остави, завољевши садашњи вијек, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене.
11. Марка узми и доведи са собом, јер ми је погодан за службу.
12. А Тихика послах у Ефес.
13. Када дођеш, донеси ми огртач што сам оставио у Троади код Карпа, и књиге, особито оне од пергамента.
14. Александар ковач многа ми зла учини. Нека му Господ плати по дјелима његовим.
15. Њега се и ти чувај; јер се веома противио нашим ријечима.
16. При мојој првој одбрани нико не оста са мном, него ме сви оставише. Нека им се не урачуна!
17. Али Господ би са мном и оснажи ме, да се кроз мене рашири проповијед и да чују сви незнабошци; и бих избављен из уста лавових.
18. И избавиће ме Господ од свакога зла дјела и спасти за Царство своје небеско; Њему слава у вијекове вијекова. Амин.
19. Поздрави Прискилу и Акилу, и Онисифоров дом.
20. Ераст оста у Коринту, а Трофима оставих у Милиту болесна.
21. Постарај се да дођеш прије зиме. Поздравља те Евул, и Пуд, и Лин, и Клаудија, и браћа сва.
22. Господ Исус Христос нека је са духом твојим. Благодат с вама. Амин.


ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ТИТУ

1. Порука Титу о постављању свештеника и о врлинама епископа. Пороци неких Крићана.

(Зач. 300).
1. Павле, слуга Божији и апостол Исуса Христа по вјери изабраних Божијих и познању истине побожности,
2. За наду вјечнога живота који прије вјечних времена обећа Бог који не обмањује,
3. А објави у одређена времена ријеч своју проповиједањем, које је мени повјерио по заповијести Спаситеља нашега Бога,
4. Титу, правоме сину по заједничкој вјери: Благодат, милост, мир, од Бога Оца и Господа Исуса Христа, Спаситеља нашега.
5. Зато те оставих на Криту да уредиш што је недовршено, и да поставиш по свима градовима старјешине, као што ти ја заповједих:
6. Ако је ко без мане, једне жене муж, и има дјецу вјерујућу, којој не приговарају да су разуздана или непокорна.
7. Јер епископ као Божији домоуправитељ треба да је без мане, не самовољан, не гњевљив, не пијаница, не убојица, не лихвар;
8. Него гостољубив, доброљубив, мудар, праведан, побожан, уздржљив;
9. Који се чврсто држи истините ријечи сагласне са учењем, да би био способан и поучавати у здравој науци и покарати оне који се противе.
10. Јер има много непокорних, празнорјечивих и обмањивача, особито који су из обрезања,
11. Којима треба уста затворити, који читаве домове изопачују учећи што не треба, ради нечасног добитка.
12. Рече неко од њих, њихов сопствени пророк: Крићани, свагда лажљивци, зли звјерови, прождрљивци лијени.
13. Свједочанство је ово истинито. Због тога карај их без поштеде, да буду здрави у вјери,
14. Да не слушају јудејске бајке, ни заповијести људи који презиру истину.
(Зач. 301).
15. Чистима је све чисто, а нечистима и невјернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савјест.
16. Говоре да знају Бога. а тјелима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дјело.

2. Савјети старима и младима и робовима. Благодат Божија у Христу, који нас је искупио од гријеха на добра дјела.

1. А ти говори што приличи здравом учењу.
2. Старци да буду трезвени, скромни, мудри, здрави у вјери, у љубави, у трпљењу.
3. Старице такође да се држе како доликује светима: да не клеветају, да много не робују вину, да уче добру,
4. Да уразумљују младе жене: да воле мужеве, да воле дјецу,
5. Да буду разборите, чедне, кућанице, добре, покорне својим мужевима, да се не би хулило на ријеч Божију.
6. Тако и младиће савјетуј да буду честити.
7. У свему покажи себе за углед у добрим дјелима: у учењу исправност, честитост, чистоту,
8. Ријеч здраву, беспријекорну, да се посрами противник немајући ништа лоше рећи за нас.
9. Робови да буду послушни својим господарима, да им буду угодни у свему, да не противрјече,
10. Да не краду, него да показују потпуну вјерност у свему, да би науку Спаситеља нашег Бога красили у свему.
(Зач. 302).
11. Јер се јави благодат Божија спасоносна свима људима,
12. Која нас учи да се одречемо безбожности и земаљских пожуда, и да поживимо разборито, праведно и побожно у садашњем вијеку,
13. Очекујући блажену наду и јављање славе великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа,
14. Који даде себе за нас да би нас искупио од свакога безакоња, и да очисти за себе народ изабрани који ревнује у добрим дјелима.
15. Ово говори и савјетуј и карај са пуном влашћу; нико да те не презире.

3. Ранији пороци и садашње врлине препорођених у Христу. Клонити се јеретика. Поруке и поздрави.

1. Напомињи им да буду покорни и послушни поглаварствима и властима, спремни за свако добро дјело;
2. Никога да не руже, да се не свађају, да буду благи, да показују сваку кротост према свима људима.
3. Јер и ми бијасмо некада неразумни, непокорни, заблудели, робујући разним пожудама и насладама, проводећи живот у злоби и зависти, гнусни, мрзећи један другога.
4. А када се јави доброта и човекољубље Бога, Спаситеља нашега,
5. Не за дјела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом новога рођења и обновљења Духом Светим,
6. Којега изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеља нашега,
7. Да бисмо, оправдани његовом благодаћу, постали насљедници живота вјечнога као што се надамо.
8. Истинита је ова ријеч, и хоћу да то потврђујеш, како би се они који повјероваше Богу старали да предњаче у добрим дјелима. Ово је људима добро и корисно.
9. А лудих запиткивања и родослова и спорова и препирања о закону клони се; јер је то некорисно и сујетно.
10. Човјека јеретика по првоме и другоме савјетовању клони се,
11. Знајући да се такав изопачио, и гријеши; самога себе је осудио.
12. Када пошљем к теби Артема или Тихика, постарај се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам одлучио да ондје зимујем.
13. Законика Зина и Апола марљиво опреми, да не оскудијевају ни у чему.
14. Али и наши нека се уче предњачити у добрим дјелима гдје год је потребно, да не буду без плода.
15. Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вјери. Благодат са свима вама. Амин.


ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ФИЛИМОНУ

1. Заузимање сужња Павла за одбјеглог роба Онисима, а сад обраћенога и вјернога хришћанина.

(Зач. 302).
1. Павле, сужањ Христа Исуса, и брат Тимотеј, Филимону љубљеноме и сараднику нашем,
2. И милој Апфији, и Архипу, саборцу нашем, и домаћој твојој цркви:
3. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
4. Захваљујем Богу мојему свагда спомињући те у молитвама својима.
5. Јер чујем за љубав твоју и вјеру коју имаш према Господу Исусу и према свима светима,
6. Да заједништво вјере твоје буде дјелотворно у познању свакога добра које имамо у Христу Исусу.
7. Љубав пак твоја чини нам велику радост и утјеху, јер си, брате, срца светих умирио.
8. Стога, иако имам пуну слободу у Христу да ти заповиједам шта треба да чиниш,
9. Због љубави радије те молим, ја лично, Павле старац, а сада и сужањ Исуса Христа,
10. Молим те за чедо моје Онисима, којега родих у оковима својим;
11. Некада теби непотребнога, а сада и теби и мени потребнога. Послах ти га натраг;
12. А ти њега, то јест срце моје, прими.
13. Ја га хтједох задржати код себе, да ми умјесто тебе послужи у оковима за јеванђеље.
14. Али без твојега знања не хтједох ништа чинити, да твоје доброчинство не би било принудно него добровољно.
15. Јер можда се зато и растаде с тобом за кратко да га добијеш за вјечност,
16. Не више као роба, него више од роба, брата љубљенога, особито мени, а колико више теби, и по тијелу и у Господу.
17. Ако сам ти, дакле, заједничар у вјери, прими њега као мене.
18. Ако ти је у чему скривио, или дужан остао, то мени урачунај.
19. Ја, Павле, написах својом руком, ја ћу платити; да ти не кажем да и самог себе мени дугујеш.
20. Да, брате, обрадуј ме у Господу; умири срце моје у Господу.
21. Уздајући се у твоју послушност, написах ти, знајући да ћеш учинити више него што кажем.
22. А уједно припреми ми гостопримство, јер се надам да ћу вашим молитвама бити вам дарован.
23. Поздравља те Епафрас који је са мном сужањ у Христу Исусу,
24. Марко, Аристарх, Димас, Лука, сарадници моји.
25. Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим. Амин.


ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ЈЕВРЕЈИМА

1. Христос је Син Божији и виши од анђела.

(Зач. 303).
1. Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка,
2. У ове посљедње дане говорио је нама преко Сина, којега постави насљедником свега, кроз којега је и вијекове створио;
3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном ријечју својом, пошто сам изврши очишћење гријехова наших, сједе са десне стране Величанства на висинама,
4. И толико се показа већи од анђела колико је славније Име наслиједио него они.
5. Јер коме од анђела икада рече: Син мој јеси Ти, ја те данас родих? И опет: Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син.
6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: И нека му се поклоне сви анђели Божији.
7. А за анђеле говори: Који чини анђеле своје духовима и слуге своје пламеном огњеним.
8. За Сина пак: Пријесто је твој, Боже, вавијек вијека; жезал правичности је жезал Царства твојега.
9. Заволио си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје.
(Зач. 304).
10. И опет: Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дјело руку твојих;
11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарјети као одијело,
12. И савићеш их као хаљину, и измјениће се, а ти си увијек исти, и године твоје неће минути.
13. А коме од анђела икад рече: Сједи мени са десне стране док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?
14. Нису ли сви они духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наслиједити спасење?

2. Слушати Христа који је истинским очовјечењем и страдањем побиједио смрт и ђавола и спасао све.

1. Због тога морамо веома пазити на оно што чусмо, да не скренемо.
(Зач. 305).
2. Јер ако је ријеч казана преко анђела потврђена, и сваки преступ и непослушност доби заслужену казну,
3. Како ћемо је ми избјећи ако не маримо за тако велико спасење, које отпоче проповиједати Господ, а потврдише га међу нама они који су чули,
4. Што и Бог посвједочи знацима и чудесима, разним моћним дјелима и раздавањем Духа Светога по својој вољи.
5. Јер Бог не покори анђелима онај свијет који долази, о којем говоримо.
6. Неко пак негдје посвједочи говорећи: Шта је човјек да га се сјећаш, или син човјечији да га походиш?
7. Учинио си га привремено мањим од анђела, славом и чашћу овјенчао си га, и поставио си га над дјелима руку твојих;
8. Све си покорио под ноге његове. И пошто му покори све, ништа му не остави непокорено. Али сада још не видимо да му је све покорено.
9. А привремено мањим од анђела видимо Исуса, због страдања све до смрти, овјенчанога славом и чашћу, да би по благодати Божијој окусио смрт за све.
10. Јер је прикладно Богу, за Којега је све и кроз Којега је све, Који приведе многе синове у славу, да Челника спасења њихова учини савршеним кроз страдање.
(Зач. 306).
11. Јер и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога, зато се не стиди да их назива браћом, говорећи:
12. Објавићу Име твоје браћи својој, усред сабора пјесмом ћу те величати.
13. И опет: Ја ћу се уздати у Њега. И опет: Ево ја и дјеца коју ми даде Бог.
14. А пошто та дјеца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удјела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола,
15. И да избави оне који из страха од смрти цијелога живота бијаху кривци за своје робовање.
16. Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини сјемену Авраамову.
17. Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и вјеран првосвештеник у служби Богу, како би очистио гријехе народа.
18. Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани.

3. Христос Првосвештеник је већи од Мојсеја, а вјерни су заједничари Његови.

(Зач. 307).
1. Зато, браћо света, заједничари звања небескога, познајте Посланика и Првосвештеника вјере наше коју исповједамо, Исуса Христа.
2. Који је вјеран Ономе који га је поставио, као и Мојсеј у свему дому његову,
3. Јер се овај удостоји веће славе него Мојсеј, као што већу част од дома има онај који га је саградио.
4. Јер је сваки дом сазидан од некога, а онај који је све саздао јесте Бог.
(Зач. 308).
5. Мојсеј пак бјеше вјеран у свему дому његову као слуга, за свједочанство онога што је имало да се каже,
6. Док је Христос као Син над домом његовим; а његов дом смо ми, ако смјело поуздање и наду којом се хвалимо до краја непоколебиво одржимо.
7. Зато, како вели Дух Свети: Данас, ако глас његов чујете,
8. Немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом огорчења у дан кушања у пустињи,
9. Гдје ме искушаваше оцеви ваши, испитиваше ме, а гледали су дјела моја четрдесет година.
10. Зато се разгњевих на покољење оно, и рекох: свагда лутају срцем, а сами не познаше путева мојих;
11. Зато се заклех у гњеву својему да неће ући у починак мој.
(Зач. 309).
12. Пазите, браћо, да не буде у некоме од вас зло срце невјеровања, одступањем од Бога живога;
13. Него бодрите један другога сваки дан, докле год то „данас“ траје, да који од вас не постане тврдокоран обманом гријеха.
14. Јер смо постали заједничари Христови, само ако првобитну вјеру до краја чврсто одржимо.
15. Док се још говори: Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша, као приликом огорчења.
16. А који су то што чуше и огорчише? Зар не сви који изиђоше из Египта вођени Мојсејем?
17. А на које се Он гњевио четрдесет година? Није ли на оне који сагријешише, чије кости остадоше у пустињи?
18. Којима ли се заклео да неће ући у починак његов, ако не онима који бијаху непокорни?
19. И видимо да не могоше ући због невјеровања.

4. Народу Божијем остављен је починак. Жива ријеч Божија. Христос Велики Првосвештеник.

(Зач. 310).
1. Бојимо се, дакле, да неко од вас, док још важи обећање за улазак у починак његов, не помисли да је одоцнио.
2. Јер и нама је јављена радосна вијест као и онима; али њима не би од користи ријеч коју чуше, пошто они који је чуше не прихватише је са вјером.
3. А ми који повјеровасмо улазимо у починак, као што је рекао: Зато се заклех у гњеву својему да они неће ући у починак мој, мада дјела Божија бијаху завршена од постанка свијета.
4. Јер рече негдје за седми дан овако: И почину Бог у дан седми од свих дјела својих.
5. А овдје опет: Неће ући у починак мој.
6. Па пошто неки имају да уђу у њега, а они којима је најприје јављена радосна вијест не уђоше због непокорности,
7. То опет одреди један дан, „Данас“, говорећи преко Давида, послије толикога времена, као што рече: Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша.
8. Јер да је њих Исус Навин увео у починак, не би се послије тога говорило о неком другом дану.
9. Према томе, народу Божијем тек предстоји починак.
10. Јер ко је ушао у одмор његов и сам је починуо од дјела својих, као и Бог од својих.
11. Постарајмо се, дакле, да уђемо у тај починак, да не би ко пао по истом примјеру непокорности.
12. Јер је ријеч Божија жива и дјелотворна, оштрија од свакога двосјеклога мача, и продире све до раздиобе душе и духа, зглобова и сржи, и суди намјере и помисли срца.
13. И нема твари сакривене пред њим, него је све обнажено и откривено пред очима Онога коме ћемо одговарати.
(Зач. 311).
14. Имајући, дакле, Првосвештеника великога, који је прошао небеса, Исуса Сина Божијега, треба да се држимо чврсто вјере коју исповиједамо.
15. Јер немамо првосвештеника који не би могао састрадати немоћима нашим, него Првосвештеника који је у свему кушан као и ми, али без гријеха.
16. Стога приступајмо смјело пријестолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за благовремену помоћ.

5. Христос Првосвештеник по чину Мелхиседекову. Млијечна и јака храна.

1. Јер сваки првосвештеник који се узима између људи, поставља се за људе на служење Богу, да приноси и дарове и жртве за гријехе,
2. Који може да саосјећа са онима који су у незнању и заблуди; јер је и сам подложан слабостима,
3. И због тога је дужан, како за народ, тако и за самога себе да приноси жртве за гријехе.
4. И нико сам себи не присваја ту част, него призван од Бога, као и Арон.
5. Тако и Христос не даде сам себи славу да буде првосвештеник, него Онај који му рече: Син мој јеси ти, ја те данас родих.
6. Као што и на другом мјесту вели: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову.
7. Он у дане земаљскога живота својега са силним вапајем и сузама принесе молитве и прозбе Ономе који је могао да га спасе од смрти, и би услишен због побожности своје.
8. Иако бијаше Син, преко страдања научи се послушности,
9. И показавши се савршен, постаде свима који су му послушни узрок спасења вјечнога,
10. Наречен од Бога Првосвештеник по чину Мелхиседекову.
(Зач. 312).
11. О томе бисмо имали говорити много, али тешко је објаснити, јер сте постали немарни за слушање.
12. Јер ви који би по годинама требало да сте учитељи, опет треба да се учите почетним основама ријечи божијих; и такви постадосте да вам треба млијеко, а не јака храна.
13. Јер који год се храни млијеком, неискусан је у знању праведности, јер је дијете.
14. А јака храна је за савршене, чија су чула навиком извјежбана за разликовање и добра и зла.

6. Чувати се отпадништва од вјере и са надом се држати обећања Божијег.

1. Зато, оставивши почетничку науку о Христу, похитајмо ка савршенству; и немојмо изнова постављати темељ покајања од мртвих дјела, и вјере у Бога,
2. И науке о крштавањима, и о полагању руку, и о васкрсењу мртвих, и о суду вјечноме.
3. И ово ћемо учинити, ако Бог допусти.
4. Јер није могуће оне који су једном просвијетљени, и окусили дар небески, и постали заједничари Духа Светога,
5. И окусили добру ријеч Божију, и силе будућега вијека,
6. Па кад су отпали, поново враћати на покајање, пошто они са своје стране опет распињу и руже Сина Божијега.
7. Јер земља која упија дажд што често на њу пада, и која рађа биље корисно онима ради којих се и обрађује, прима благослов од Бога;
8. А која рађа трње и коров, не ваља и није далеко од проклетства, а њезин је крај: у ватру!
(Зач. 313).
9. Али што се вас тиче, љубљени, иако овако говоримо, убијеђени смо да ствари стоје боље и да воде спасењу.
10. Јер Бог није неправедан па да заборави дјело ваше и труд љубави коју показасте за Име његово, послуживши и служећи светима.
11. А желимо да сваки од вас покаже ту исту ревност ради остварења наде све до краја.
12. Да не будете лијени, него да подражавате оне који вјером и истрајношћу насљеђују обећања.
(Зач. 314).
13. Јер кад Бог даде обећање Аврааму, немајући ни у кога већега да се закуне, закле се самим собом,
14. Говорећи: Заиста ћу те богато благословити и обилно те умножити.
15. И тако Авраам стрпљиво чекајући дочека обећање.
16. Јер се људи заклињу већим од себе, и сваком њиховом препирању завршетак је заклетва као јемство.
17. Зато и Бог, желећи да насљедницима обећања што поузданије покаже неизмјенивост своје одлуке, послужи се заклетвом,
18. Да бисмо у двјема непоколебивим стварима, у којима је немогуће да Бог превари, имали моћну утјеху ми који смо прибјегли да се држимо наде која је пред нама;
19. Њу имамо као котву душе, чврсту и поуздану, која улази унутар иза завјесе,
20. Гдје као претеча за нас уђе Исус, поставши Првосвештеник вавијек по чину Мелхиседекову.

7. Христос Свештеник као Мелхиседек, већи од свештеника Левијевих, вјечни је Првосвештеник Новог Завјета.

(Зач. 315).
1. Јер тај Мелхиседек, цар Салимски, свештеник Бога вишњега, који срете Авраама кад се враћаше послије пораза царева, и благослови га;
2. Коме Авраам даде и десетак од свега, он је по значењу свога имена прво цар правде, а потом је и цар Салимски, то јест, цар мира,
3. Без оца, без матере, без родослова, нити му дани имају почетка нити му живот има свршетка, а као сличан Сину Божијему остаје свештеник без престанка.
4. Но погледајте колико је велик овај, коме је и сам патријарх Авраам дао десетак од пробранога плијена.
5. И док синови Левијеви примајући свештенство имају заповијест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, иако су произишли из бедара Авраамових,
6. Дотле овај који није од њиховог рода, узе десетак од Авраама, и њега, који је имао обећање, благословио је.
(Зач. 316).
7. А ван свакога је спора да већи благосиља мањега.
8. И тако овдје десетак узимају људи смртни, а тамо онај за којега се свједочи да живи.
9. И могло би се рећи, да Левије који узима десетак, даде десетак кроз Авраама,
10. Пошто он још бијаше у бедрима оца када га срете Мелхиседек.
11. Ако је, дакле, савршенство било постигнуто кроз левитско свештенство, јер је народ њиме доведен под Закон, зашто је било још потребно говорити да ће се појавити други Свештеник по чину Мелхиседекову, а не по чину Аронову?
12. Али када се мијења свештенство, мора се промијенити и Закон.
13. Јер Онај за кога се ово вели из другога је племена, од којега нико није приступао жртвенику.
14. Јер је очигледно, да је Господ наш произишао из племена Јудиног, за које Мојсеј ништа не рече о свештенству.
15. И још је очигледније, када по подобију Мелхиседекову настаје други Свештеник,
16. Који није постао по закону тјелесне заповијести, него по сили живота неуништивога.
17. Јер Писмо свједочи: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову.
(Зач. 317).
18. Укида се, дакле, пређашња заповијест због њене немоћи и некорисности
19. Јер Закон ништа није довео до савршенства, а уводи се боља нада кроз коју се приближујемо Богу.
20. Уколико не бјеше без заклетве,
21. Јер они без заклетве посташе свештеници, а Овај са заклетвом Онога који му говори: Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову
22. Утолико Исус поста јемац бољега Завјета.
23. И оних свештеника било је много, јер их је смрт спречавала да остају,
24. А Овај, пошто остаје вавијек, има непролазно свештенство.
25. Зато и може потпуно и за увијек спасти оне који кроз њега долазе Богу, пошто свагда живи па може посредовати за њих.
(Зач. 318).
26. Јер такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грјешника и виши од небеса;
27. Који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најприје за своје гријехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувијек принијевши самога себе.
28. Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а ријеч заклетве послије Закона, поставља Сина вавијек савршенога.

8. Новозавјетни Првосвештеник је с десна Богу. Нови Завјет укида Стари.

1. А од овога што говорисмо главно је: Ми имамо таквога Првосвештеника, који сједе с десне стране пријестола Величанства на небесима,
2. Свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човјек.
3. Јер се сваки првосвештеник поставља да приноси и даре и жртве; зато је потребно да и Овај има нешто да принесе.
4. Јер ако би био на земљи, не би ни био свештеник, будући да постоје свештеници који приносе даре по Закону.
5. Који служе праслици и сјени небеских стварности, као што бјеше речено Мојсеју када је требало да начини скинију: Гледај, рече, да начиниш све по обрасцу који ти је показан на гори.
6. А сада Овај доби толико узвишеније служење колико је посредник бољега Завјета, који је на бољим обећањима заснован.
7. Јер да је први завјет био без мане, не би се тражило мјесто за други.
(Зач. 319).
8. Јер корећи њих говори: Ево иду дани, говори Господ, и учинићу са домом Израиљевим и са домом Јудиним Завјет нови,
9. Не онакав завјет који учиних са оцима њиховим у дан кад их узех за руку да их изведем из земље Египатске; јер они не осташе у завјету моме, и ја не марих за њих, говори Господ.
10. Јер ово је Завјет који ћу завјетовати дому Израиљеву послије оних дана, говори Господ: Ставићу законе моје у мисли њихове и написаћу их на срцима њиховим, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
11. И нико неће учити ближњега свога, и нико брата свога, говорећи: Познај Господа; јер ће ме сви познати, од малога до великога.
12. Јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и нећу више спомињати гријехе њихове и безакоња њихова.
13. А кад вели Завјет нови, први је учинио застарјелим; а оно што застаријева и стари, близу је ишчезнућа.

9. Старозавјетна скинија и жртве несавршене су; Христова жртва савршено спасава и уводи у небо.

(Зач. 320).
1. Имала је, додуше, и прва скинија правила за богослужење, а и Светињу земаљску.
2. Јер бјеше уређен први дио скиније, у њему свијетњак и трпеза и постављени хљебови, и то се зове Светиња.
3. А иза друге завјесе дио скиније, назван Светиња над светињама,
4. Која имаше златну кадионицу, и ковчег обложен свуда златом, у коме бјеше златни сасуд са маном, и процвјетали штап Аронов, и плоче Завјета,
5. А над њим херувими славе, који осјењаваху очистилиште; о чему сада не треба говорити подробно.
6. А пошто ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у први дио скиније да врше службу Божију;
7. А у други једном у години сам првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне гријехе из незнања.
(Зач. 321).
8. Овим Дух Свети показује да још није отворен пут у Светињу, докле год прва скинија стоји;
9. Која је праслика за садашње вријеме, када се приносе и дарови и жртве које не могу да усаврше савјест онога који служи,
10. А прописане су само за јела и пића и разна прања и обреде тјелесне до времена обнове.
11. Али кад је дошао Христос, Првосвештеник будућих добара, кроз већу и савршенију скинију, нерукотворену, то јест не од ове творевине,
12. Не са крвљу јарчијом ни јунчијом, него са својом крвљу уђе једном за свагда у Светињу извршивши вјечно искупљење.
13. Јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице, којом кад се кропе нечисти освећује их да буду тјелесно чисти,
14. Колико ли ће више крв Христа, који Духом вјечним принесе себе непорочна Богу, очистити савјест вашу од мртвих дјела, да би служили Богу живоме и истинитоме.
15. И зато је Он посредник Новога Завјета, да послије његове смрти за искупљење од преступа у првоме завјету, призвани приме обећано вјечно насљедство.
16. Јер гдје је завјештање мора да буде и смрт завјештача,
17. Јер је завјештање пуноважно тек послије смрти, пошто никада не важи док је завјештач у животу.
18. Јер ни први завјет није установљен без крви.
19. Тако, када је Мојсеј објавио све заповијести Закона свему народу, онда узе крви од јунаца и јараца, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ,
20. Говорећи: Ово је крв завјета који вама одреди Бог.
21. А тако и скинију и све сасуде богослужбене покропи крвљу.
22. И по Закону готово све се чисти крвљу и без пролијевања крви не бива опроштење.
23. Требало је, дакле, да се слике небеских ствари овако очисте, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових.
(Зач. 322).
24. Јер Христос не уђе у рукотворену Светињу, која је предобразац истинске, него у само Небо, да се сада појави пред лицем Божијим ради нас;
25. Нити улази много пута да приноси самога себе, као што првосвештеник улази у Светињу сваке године са туђом крвљу;
26. Иначе би Он морао много пута страдати почев од постања свијета; а сада на свршетку вијекова јави се једном за свагда, да својом жртвом уништи гријех.
27. И као што људима предстоји једанпут умријети, а потом суд (Божији),
28. Тако и Христос једанпут принесе себе на жртву да понесе гријехе многих. А други пут ће се појавити не због гријеха него за спасење оних који га чекају.

10. Старозавјетне жртве и сила Христове жртве. Слава Новога Завјета. Потреба вјерности Христу.

(Зач. 323).
1. Јер Закон имајући само сјенку будућих добара, а не сами лик ствари, не може никада једним те истим жртвама, које се приносе стално сваке године, усавршити оне који приступају.
2. Иначе, зар оне не би престале да се приносе, пошто они који служе не би се више осјећали грјешним, будући једном за свагда очишћени?
3. Међутим, те жртве сваке године подсјећају на гријехе.
4. Јер није могуће да крв јунаца и јараца спере гријехе.
5. Зато улазећи у свијет говори: Жртву и принос ниси хтио, али си ми тијело припремио.
6. Свеспаљенице и жртве за гријехе нису ти биле угодне;
7. Тада рекох: Ево дођох, као што је у почетку Књиге писано за мене, да учиним вољу твоју, Боже.
8. Говорећи претходно, да жртву и принос и свеспаљенице и жртве за гријехе ниси хтио нити су ти биле угодне, оне које се по закону приносе;
9. Потом рече: Ево идем да учиним вољу твоју, Боже. Укида прво, да постави друго.
10. Том вољом смо освећени приношењем тијела Исуса Христа једном за свагда.
11. И сваки свештеник стоји свакодневно служећи и много пута приносећи исте жртве које никада не могу уништити гријехе;
12. А Он, принијевши једну жртву за гријехе, занавијек сједе с десне стране Бога,
13. Чекајући даље док се не положе непријатељи његови за подножје ногу његових.
14. Јер је Он једним приносом учинио савршенима заувијек оне који се освећују
15. А свједочи нам и Дух Свети; јер пошто је напријед рекао:
16. Ово је Завјет који ћу им завјештати послије оних дана, говори Господ, дајући законе моје у срца њихова, и у мисли њихове написаћу их, каже:
17. И гријехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.
18. А гдје је опроштење гријехова, ту нема више приноса за њих.
(Зач. 324).
19. Имајући дакле, браћо, слободу за улазак у Светињу крвљу Исусовом,
20. Путем новим и живим, који нам је Он отворио завјесом, то јест тијелом својим,
21. И Свештеника великога над домом Божијим,
22. Приступајмо истинитим срцем, у пуној вјери, са срцима очишћеним од зле савјести и тијелом опраним водом чистом,
23. Држимо се чврсто у исповиједању наде без колебања, јер је поуздан Онај који је обећао;
24. И старајмо се један о другоме у подстицању на љубав и добра дјела.
25. Немојмо изостајати са скупова наших, као што неки имају обичај, него се узајамно бодримо, и утолико више колико видите да се приближује Дан онај.
26. Јер ако ми гријешимо хотимице и послије примљеног познања истине, ту више нема жртве за гријехе,
27. Него само страшно очекивање суда и јарост огња који ће прогутати противнике.
28. Кад неко преступи Закон Мојсејев, по исказу два или три свједока, има да умре без милости;
29. Замислите колико ће сада тежу казну заслужити онај који гази Сина Божијега, и крв Завјета којом је освећен за несвету држи, и Духа благодати вријеђа?
30. Јер знамо Онога који рече: Моја је освета, ја ћу узвратити, говори Господ. И опет: Господ ће судити народу својему.
31. Страшно је пасти у руке Бога живога.
(Зач. 325).
32. А сјећајте се првих дана, у које, тек просвијетљени, поднијесте многе подвиге страдања,
33. Изложени, с једне стране, поругама и невољама, а са друге, поставши састрадалници онима који то исто доживљавају.
34. Јер сте и оковима мојим саосећали, и с радошћу подносили отимање имовине ваше, знајући да ви имате боље и непролазно имање на небесима.
(Зач. 326).
35. Не губите, дакле, поуздање своје, које доноси велику награду.
36. Јер вам је трпљење потребно, да пошто извршите вољу Божију, примите оно што је обећано.
37. Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.
38. А праведник ће од вјере живјети; ако ли одступи, неће бити по вољи души мојој.
39. Ми, међутим, нисмо од оних који одступају на пропаст, него од оних који вјерују на спасење душе.

11. Вјера и њезина моћ у старозавјетним праведницима.

1. А вјера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих.
2. Јер у њој стари примише добро свједочанство.
3. Вјером сазнајемо да су свјетови саздани ријечју Божијом, тако да је видљиво постало из невидљивога.
4. Вјером принесе Авељ Богу бољу жртву него Каин; њоме би посвједочен да је праведник, када сам Бог прихвати даре његове; кроз њу он и послије смрти још говори.
5. Вјером Енох бјеше узнесен да не види смрти; и више се не нађе, јер га Бог узнесе, пошто прије његова узнесења бјеше му потврђено да је угодио Богу.
6. А без вјере није могуће угодити Богу; јер онај који прилази Богу, треба да вјерује да Бог постоји и да Он награђује оне који га траже.
7. Вјером Ноје би од Бога обавијештен о ономе што се још не види, и из побожног страха сагради ковчег за спасење дома свога; њоме он осуди сав свијет, и постаде насљедник праведности по вјери.
(Зач. 327).
8. Вјером Авраам послуша када би позван да пође у земљу коју је имао да прими у насљедство, и пође не знајући куда иде.
(Зач. 328).
9. Вјером се насели он у земљи обећаној као у туђој, и у шаторима становаше са Исаком и Јаковом, сунасљедницима истога обећања.
10. Јер очекиваше Град који има темеље, којему је неимар и творац Бог.
11. Вјером и сама Сара прими моћ да зачне, и упркос дубокој старости она роди; јер вјероваше Ономе који то обећа.
12. Зато се и родише потомци од једнога, и то престарјелога човјека, мноштвом као звијезде небеске и као пијесак небројени на обали мора.
13. У вјери помријеше сви ови не дочекавши остварење обећања, али их видјеше издалека, и поздравише, и признаше да су странци и пролазници на земљи.
14. Јер они који тако говоре показују да траже Отаџбину.
15. И да су мислили на ону из које су изишли, имали би времена да се врате;
16. Али сад желе бољу, то јест небеску. Зато се Бог не стиди њих да се назива Бог њихов; јер им је припремио Град.
(Зач. 329).
17. Вјером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања,
18. Коме бјеше казано: У Исаку ће ти се назвати сјеме,
19. Јер је разумио да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику.
20. Вјером у оно што ће доћи благослови Исак Јакова и Исава.
21. Вјером Јаков умирући благослови свакога сина Јосифова, и поклони се преко врха палице своје.
22. Вјером Јосиф на самрти напомињаше о изласку синова Израиљевих, и заповједи за кости своје.
23. Вјером су Мојсеја, пошто се роди, крили три мјесеца родитељи његови, јер видјеше да је дијете красно, и не побојаше се заповијести цареве.
24. Вјером Мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери Фараонове;
25. И више вољаше да страда са народом Божијим него да има привремену насладу гријеха,
26. Сматрајући поругу Христову за веће богатство од свега блага египатскога, јер гледаше на награду.
27. Вјером он остави Египат, не побојавши се јарости цареве, јер се чврсто држаше Невидљивога, као да га види.
28. Вјером обави пасху и кропљење крвљу, да се онај који убијаше првенце не дотакне њих.
29. Вјером пријеђоше Црвено море као по суху; а када то покушаше Египћани, потопише се.
30. Вјером падоше зидови јерихонски, када се око њих обилазило седам дана.
31. Вјером Рава блудница не погибе с невјерницима, јер прими уходе с миром.
32. И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима,
(Зач. 330).
33. Који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
34. Угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске;
35. Неке жене примише своје мртве васкрсењем; други пак бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење;
36. А други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице;
37. Камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама;
38. Они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским.
39. И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање;
40. Зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.

12. Трпјети и истрајати гледајући на Начелника и Савршитеља вјере Исуса. Педагогија Божија. Јерусалим небески и Црква прворођених на небу.

(Зач. 331).
1. Зато и ми, имајући око себе толики облак свједока, одбацимо свако бреме и гријех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји,
2. Гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вјере, који умјесто предстојеће му радости претрпи крст, не марећи за срамоту, и сједе с десне стране Пријестола Божијега.
3. Помислите, дакле, на Њега, који је од грјешника поднио такво противљење против себе, да не малакшете и не клону душе ваше.
4. Још се не супротстависте до крви борећи се против гријеха,
5. И заборавили сте савјет који вам говори као синовима: Сине мој, не занемаруј карање Господње, нити клони када те он покара.
6. Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима.
7. Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син којега отац не кара?
8. Ако ли сте без карања, које су сви искусили, онда сте копилад а не синови.
9. Даље, кад су нас наши тјелесни оци карали, ми смо их слушали. Зар се нећемо много више покоравати Оцу духова и живјети?
10. Јер они нас караху за мало дана према своме нахођењу, а Он на корист нашу, да будемо заједничари светости његове.
11. Јер свако карање, док траје, не чини се да је радост, него жалост, али послије даје мирни плод праведности онима који су кроз њега извјежбани.
12. Зато исправите клонуле руке и ослабљена кољена,
13. И поравните стазе за ноге своје, да се оно што је хромо не погорша, него напротив, да се излијечи.
(Зач. 332).
14. Старајте се да имате мир са свима и светост, без које нико неће видјети Господа;
15. Пазећи да ко не остане без благодати Божије; да не би некакав коријен горчине узрастао и направио немир, и њиме се заразили многи;
16. Да ко не буде блудник или поганац, као Исав, који за једно јело продаде своје првородство.
17. Јер знате да је он и касније, кад је хтио да наслиједи благослов, одбачен био, јер не нађе покајање, иако га је са сузама тражио.
18. Јер нисте приступили гори опипљивој, и огњу разбукталом, и мраку и тами и олуји,
19. И звуку трубе, и гласу ријечи, за који они што га чуше мољаху да им се више не говори;
20. Јер не могаху поднијети заповијест: Ако се и звијер дотакне те горе, биће каменована.
21. А призор је тако страшан био, да Мојсеј рече: Престрашен сам и дрхтим,
22. Него сте приступили Гори Сионској и Граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, миријадама анђела,
23. Свечаном сабору и Цркви првородних, записаних на небесима, и Богу Судији свију, и духовима савршених праведника.
24. И Исусу, Посреднику Новог Завјета, и крви очишћења, која боље говори неголи Авељева.
(Зач. 333).
25. Гледајте да не одбаците Онога који говори. Јер, кад не избјегоше казну они што одбацише онога који пророковаше на земљи, а камоли ми ако се одвратимо од Онога са небеса,
26. Чији глас онда потресе земљу, а сад обећа говорећи: Још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.
27. А ово „још једном“ показује промјену онога што се колеба, као створеног, да би остало оно што се не колеба.
28. Зато, примајући Царство непоколебиво, да имамо благодат и њоме да служимо угодно Богу са поштовањем и страхом.
29. Јер Бог наш је огањ који спаљује.

13. Имати хришћанске врлине. Сјећати се својих учитеља у Христу и чувати се туђе науке. Завршне поуке и поздрави.

1. Братољубље нека остане.
2. Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки и не знајући примише анђеле.
3. Сјећајте се сужања као да сте с њима оковани, и оних који се злопате, јер сте и сами у тијелу.
4. Брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста: а блудницима и прељубницима судиће Бог.
5. Не будите среброљубиви, будите задовољни оним што имате, јер је Он рекао: Нећу те оставити нити ћу од тебе одступити.
6. Тако да можемо смјело говорити: Господ је мој помоћник, и нећу се бојати; шта ми може учинити човјек?
(Зач. 334).
7. Сјећајте се својих старјешина, који вам проповиједаше ријеч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову.
8. Исус Христос је исти јуче и данас и у вијекове.
9. Не дајте се завести различитим и туђим учењима, јер је добро утврђивати срце благодаћу а не јелима, од којих не имаше користи они који су у њима уживали.
10. Ми имамо жртвеник од којега немају права да једу они који служе скинији.
11. Јер тјелеса оних животиња, чију крв за гријехе уноси првосвештеник у светињу, спаљују се ван станишта.
12. Зато и Исус, да би осветио народ крвљу својом, пострада изван града.
13. Дакле, изиђимо к Њему изван станишта, поругу његову носећи.
14. Јер овдје немамо постојана града, него тражимо онај који ће доћи.
15. Кроз Њега, дакле, непрестано да приносимо Богу жртву хвале, то јест, плод усана које исповједају Име његово.
16. А доброчинство и заједништво не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу.
(Зач. 335).
17. Слушајте старјешине своје и повинујте им се, јер они бдију над душама вашим, пошто ће одговарати за њих, да би то с радошћу чинили а не са уздисањем, јер вам ово не би било од користи.
18. Молите се Богу за нас. Јер смо увјерени да имамо добру савјест, желећи да се у свему добро владамо.
19. А молим да чините ово још више, да бих вам се што прије вратио.
20. А Бог мира, који подиже из мртвих великога Пастира оваца, крвљу Завјета вјечнога, Господа нашега Исуса Христа,
21. Нека вас усаврши у свакоме дјелу доброме, да вршите вољу његову, творећи у вама оно што му је угодно, кроз Исуса Христа, којему слава у вијекове вијекова. Амин.
22. Молим вас пак, браћо, примите ову ријеч утјехе, јер вам укратко и написах.
23. Знајте да је брат наш Тимотеј ослобођен, са којим ћу вас, ако ускоро дође, видјети.
24. Поздравите све старјешине своје и све свете. Поздрављају вас браћа из Италије.
25. Благодат са свима вама. Амин.


САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ЈАКОВА

1. Поздрав. О искушењима и гријеху. Примање и извршавање ријечи Божије.

(Зач. 50).
1. Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена расијаних по свијету.
2. Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења,
3. Знајући да кушање ваше вјере гради трпљење:
4. А трпљење нека усавршује дјело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка.
5. Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога који свима даје једноставно и без карања, и даће му се.
6. Али нека иште с вјером, не сумњајући ништа; јер који сумња он је као морски вал што га вјетар подиже и витла.
7. Јер такав човјек нека не мисли да ће примити што од Господа.
8. Двоједушан човјек непостојан је у свима путевима својим.
9. А понизни брат нека се хвали висином својом;
10. А богаташ својом понизношћу, јер ће проћи као цвијет травни.
11. Јер огрија сунце са жегом, и осуши траву, и цвијет њезин отпаде, и красота лица њезина пропаде; тако ће и богаташ на путевима својима увенути.
12. Блажен је човјек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће вијенац живота, који Господ обећа онима који га љубе.
13. Ниједан кад је кушан да не говори: Бог ме куша; јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога,
14. Него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара.
15. Тада жеља затрудњевши рађа гријех. а гријех учињен рађа смрт.
16. Не варајте се, драга браћо моја.
17. Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, силази од Оца свјетлости, у којега нема измјенљивости ни сјенке промјене.
18. Јер нас је драговољно родио ријечју истине, да будемо као првина од његових створења.
(Зач. 51).
19. Зато, драга браћо моја, нека буде сваки човјек брз чути а спор говорити и спор гњевити се;
20. Јер гњев човјеков не твори правду Божију.
21. Зато одбаците сваку нечистоту и остатак злобе, и с кротошћу примите усађену ријеч која може спасити душе ваше.
22. Будите пак творци ријечи, а не само слушаоци, варајући сами себе.
23. Јер ако ко слуша ријеч а не твори, он је сличан човјеку који гледа лице тијела својега у огледалу;
24. Јер се огледа, па отиде, и одмах заборави какав бјеше.
25. Али ко проникне у савршени закон слободе и остане у њему, и не постане забораван слушалац него творац дјела, тај ће бити блажен у дјелању својему.
26. Ако ко од вас мисли да је побожан. а не зауздава језика својега, него вара срце своје, његова је побожност узалуд.
27. Побожност чиста и непорочна пред Богом и Оцем јесте ова: посјећивати сироте и удовице у невољи њиховој, и чувати себе неопогањена од свијета.

2. Хришћанин не гледа ко је ко и испуњава сав Закон Божији. Вјера без добрих дјела мртва је.

(Зач. 52).
1. Браћо моја, не гледајући ко је ко, имајте вјеру у нашега Господа славе Исуса Христа.
2. Јер ако дође на сабрање ваше човјек са златним прстеном и у свијетлој хаљини, а дође и сиромах у биједној хаљини,
3. И погледате на онога у свијетлој хаљини, и речете му: Ти сједи овдје лијепо, а сиромаху: Ти стани ондје, или сједи овдје ниже подножја мојега;
4. Зар тиме не учинисте разлику у себи и постадосте судије са злим помислима?
5. Чујте, драга браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овога свијета да буду богати вјером, и насљедници Царства које обећа онима који Њега љубе?
6. А ви понизисте сиромаха. Нису ли богаташи ти који вас угњетавају и зар вас они не вуку на судове?
7. Не хуле ли они на добро Име којим сте названи?
8. Но, ако ви закон царски извршујете по Писму: Љуби ближњега својега као самог себе, добро чините;
9. Ако ли гледате ко је ко, гријех чините, и закон вас кара као преступнике.
10. Јер који сав закон одржи а сагријеши у једноме, крив је за све.
11. Јер Онај који је рекао: Не чини прељубе! рекао је и: Не убиј! Ако, дакле, не учиниш прељубу а убијеш, постао си преступник закона.
12. Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени;
13. Јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; а милост слави побједу над судом.
(Зач. 53).
14. Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Зар га може вјера спасти?
15. Ако ли брат или сестра голи буду, и оскудијевају у свакодневној храни,
16. И рече им који од вас: Идите с миром, гријте се, и наситите се, а не дате им што је потребно за тијело, каква је корист?
17. Тако и вјера, ако нема дјела, мртва је сама по себи.
18. Но неко ће рећи: Ти имаш вјеру, а ја имам дјела. Покажи ми вјеру твоју без дјела твојих, а ја ћу теби показати вјеру моју из дјела мојих.
19. Ти вјерујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи вјерују, и дрхте.
20. Али хоћеш ли да знаш, о човјече сујетни, да је вјера без дјела мртва?
21. Авраам, отац наш, не оправда ли се дјелима кад принесе Исака сина својега на жртвеник?
22. Видиш ли како је вјера садјејствовала дјелима његовим, и кроз дјела усавршила се вјера?
23. И испуни се Писмо које говори: Авраам повјерова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божији назва се.
24. Видите ли, дакле, да се дјелима оправдава човјек, а не само вјером?
25. А слично и Рава блудница не оправда ли се дјелима када прими уходе, и изведе их другим путем?
26. Јер као што је тијело без духа мртво, тако је и вјера без дјела мртва.

3. Обуздавање језика. Права и лажна мудрост.

(Зач. 54).
1. Браћо моја, не будите многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
2. Јер сви много гријешимо. Ако неко у ријечи не гријеши, тај је савршен човјек, моћан је зауздати и све тијело.
3. Гле, коњима стављамо узде у уста да нам се покоравају, и све тијело њихово окрећемо.
4. Ето и лађе, иако су велике и силни их вјетрови гоне, окрећу се малим кормилом онамо куда хоће онај који управља.
5. Тако је и језик мали уд, а хвали се да је велики. Гле, малена ватра, како велике ствари запали!
6. И језик је ватра, свијет неправде. Тако се и језик налази међу нашим удима, прљајући све тијело, и палећи ток живота нашега, и запаљујући се од пакла.
7. Јер сваки род звјериња и птица, и гмизаваца и риба, припитомљава се и припитомио се роду човјечијему,
8. А језик нико од људи не може укротити; то немирно зло, пуно отрова смртоноснога.
9. Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме проклињемо људе створене по подобију Божију.
10. Из истих уста излази благослов и клетва. Не ваља, браћо моја, да ово тако бива.
(Зач. 55).
11. Зар може из истог извора тећи слатко и горко?
12. Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слану и слатку воду.
13. Ко је међу вама мудар и разуман? Нека покаже од доброг понашања дјела своја у мудрој кротости.
14. Ако ли имате горку завист и свадљивост у срцима својим, не хвалите се и не лажите против истине.
15. Ово није она мудрост што силази одозго него земаљска, чулна, демонска.
16. Јер гдје је завист и свађа, ондје је неслога и свака зла ствар.
17. А мудрост која је одозго, прво је чиста, потом мирна, кротка, послушна, пуна милости и добрих плодова, непристрасна, и нелицемјерна.
18. А плод правде у миру сије се онима који мир граде.

4. Поријекло борби и свађа због жеља. Понизност пред Богом. Неосуђивање браће. Гријех самопоуздања.

1. Откуда ратови и борбе међу вама? Не отуда ли, од сладострашћа ваших, која се боре у вашим удима?
2. Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.
3. Иштете, и не примате, јер погрешно иштете, да на уживања ваша трошите.
4. Прељубници и прељубнице, не знате ли да је пријатељство према свијету непријатељство према Богу? Јер који хоће свијету пријатељ да буде, непријатељ Божији постаје.
5. Или мислите да Писмо узалуд говори: Са суревњивошћу чезне за духом, којега усели у нас?
6. А даје већу благодат; стога каже: Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат.
(Зач. 56).
7. Покорите се, дакле, Богу, а успротивите се ђаволу, и побјећи ће од вас.
8. Приближите се Богу, и Он ће се приближити вама. Очистите руке, грјешници, поправите срца ваша, дводушни.
9. Трпите и тугујте и плачите: смијех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.
10. Понизите се пред Господом, и уздигнуће вас.
11. Не оговарајте један другога, браћо; јер ко оговара брата или осуђује брата својега, оговара закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси вршилац закона него судија.
12. Један је Законодавац и Судија, који може спасти и погубити. А ко си ти што другога осуђујеш?
13. Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и боравићемо ондје једну годину, и трговаћемо и зарадићемо;
14. Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је живот ваш? Он је пара, која се за мало покаже, а потом је нестане.
15. Умјесто да говорите: Ако Господ хоће, и живи будемо, учинићемо ово или оно.
16. А сад се хвалите својом надменошћу. Свака таква хвала је зла.
17. Онај, дакле, који зна добро чинити а не чини, гријех му је.

5. Варљивост богатства. Трпељивост према браћи. Лакомислене заклетве. Моћ молитве. Љубав трема грјешнику.

1. Ходите сад богаташи, плачите и ридајте због невоља својих које долазе.
2. Богатство ваше иструну, а одијело ваше поједоше мољци;
3. Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће свједочанство против вас, и изјешће тијела ваша, као огањ. Нагомиласте благо у посљедње дане.
4. Гле, вапије плата радника који су пожњели њиве ваше, коју сте им закинули; и вапаји жетелаца дођоше до ушију Господа Саваота.
5. Наслађивасте се на земљи, и живјесте раскалашно; ухранисте срца ваша, као на дан заклања.
6. Осудисте, убисте праведника, и он вам се не успротиви.
7. Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњега. Гле, ратар ишчекује драгоцјени плод земље, стрпљиво га чекајући док не прими дажд рани и позни.
8. Будите, дакле, и ви стрпљиви, утврдите срца ваша, јер се долазак Господњи приближи.
9. Не јадикујте један на другога, браћо, да не будете осуђени: гле, Судија стоји пред вратима.
(Зач. 57).
10. За углед страдања и дуготрпљења, браћо моја, узмите пророке који говорише у име Господње.
11. Ето, ми називамо блаженим оне који претрпјеше. Трпљење Јова чусте и крај његов од Господа видјесте, јер је Господ многомилостив и сажаљив.
12. А прије свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, нити другом каквом заклетвом; нека ваше да буде да, а не, не; да не паднете под осуду.
13. Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу. Је ли ко весео? Нека пјева Богу.
14. Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње.
15. И молитва вјере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио, опростиће му се.
16. Исповиједајте пак једни другима сагрјешења, и молите се Богу једни за друге, да оздравите. Много је моћна усрдна молитва праведника.
17. Илија бјеше човјек исто као и ми, и молитвом помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест мјесеци.
18. И опет се помоли, и небо даде кишу, и земља изнесе род свој.
19. Браћо, ако ко од вас залута са пута истине, па га неко врати,
20. Нека зна да ће онај који обрати грјешника са пута заблуде његове, спасти душу од смрти, и покрити мноштво гријехова.


ПРВА САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПЕТРА

1. Поздрав. Захвалност Богу за велику наду и свети и блажени живот који Он дарова вјерујућима.

(Зач. 58).
1. Петар, апостол Исуса Христа, изабранима који странствују у расијању по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији:
2. По предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање и кропљење крвљу Исуса Христа: Благодат и мир да вам се умножи.
3. Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас по великој милости својој препороди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих,
4. За насљедство непропадљиво и неокаљано и неувенљиво, које је сачувано на небесима за вас,
5. Силом Божијом чуване кроз вјеру на спасење, спремљено да се открије у посљедње вријеме;
6. У њему се радујте, иако сте сада мало, ако треба, ожалошћени различитим искушењима,
7. Да се вриједност ваше вјере, драгоцјенија од злата пропадљивога, но огњем испитиванога, нађе на хвалу и част и славу, када се јави Исус Христос;
8. Којега не видјевши љубите, и Њега сад не гледајући но вјерујући, радујете се радошћу неисказаном и прослављеном,
9. Примајући крај вјере своје: спасење душа.
10. О којем спасењу испитиваше и истраживаше пророци, који прорицаше о вама подареној благодати;
11. Испитујући у које или какво вријеме јављаше Дух Христов који бјеше у њима, унапријед свједочећи за Христова страдања и за славе послије тога.
12. Њима се откри да не себи, него вама служаху у оном што вам се сад јави преко оних који вам проповједаше јеванђеље Духом Светим посланим с неба, у што анђели желе завирити.
13. Зато опасавши бедра разума својега, будите трезвени, сасвим се надајте благодати која ће вам се донијети откривењем Исуса Христа.
14. Као чеда послушности не поводите се за пређашњим жељама из времена вашега незнања,
15. Него по Светоме који вас је позвао, будите и сами свети у свему живљењу.
16. Јер је написано: Будите свети, јер сам ја свет.
17. И ако зовете Оцем онога који, не гледајући ко је ко, суди свакоме по дјелу, проводите у страху вријеме вашега странствовања,
18. Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из својега сујетнога живљења, од отаца вам преданога,
19. Него часном крвљу Христа, као Јагњета непорочног и безазленог,
20. Предвиђеног још прије постања свијета, а јављеног у посљедња времена ради вас,
21. Који кроз њега вјерујете у Бога који га подиже из мртвих, и даде му славу, тако да ваша вјера и надање буду у Бога.
22. Душе своје очистивши Духом у послушању истине за братољубље нелицемјерно, од чиста срца љубите једни друге искрено,
23. Препорођени не од сјемена трулежног него нетрулежног, ријечју живога Бога која остаје увијек.
24. Јер је свако тијело као трава, и свака слава човјечија као цвијет травни: осуши се трава, и цвијет њезин отпаде;
25. Али ријеч Господња остаје увијек. А то је та ријеч која је вама благовијештена.

2. Христос угаони Камен и Камен спотицања. Хришћани изабрани народ: да се клоне тјелесних жеља, покоравају властима, подражавају Христа у подношењу страдања.

1. Одбацивши, дакле, сваку злобу и свако лукавство и лицемјерје, и завист и сва оговарања,
2. Жарко желите разумнога и правога млијека, као новорођена дјеца, да о њему узрастете за спасење,
3. Ако већ окусисте да је благ Господ.
4. Приступајући Њему, Камену живом, од људи одбаченом, али од Бога изабраном, драгоцјеном,
5. И ви сами као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне Богу, кроз Исуса Христа.
6. Јер стоји у Писму: Ево полажем у Сиону Камен крајеугаони, изабрани, драгоцјени; и ко у њега вјерује неће се постидјети.
7. Вама је, дакле, који вјерујете част; а онима који се противе, камен који одбацише зидари он постаде глава од угла, и би Камен спотицања и Стијена саблазни;
8. Који се и спотичу о њега противећи се ријечи, на што су и опредијељени.
9. А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога који вас дозва из таме на чудесну свјетлост своју;
10. Који некад не бијасте народ, а сада сте народ Божији; који не бијасте помиловани, а сада сте помиловани.
11. Љубљени, молим вас као путнике и странце, да се чувате од тјелесних жеља, које војују на душу.
12. Владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за што вас опадају као злочинце, видјевши ваша добра дјела, славили Бога у дан похођења.
13. Будите, дакле, покорни сваком реду људском, Господа ради: ако цару, као господару;
14. Ако ли намјесницима, као његовим посланицима за осуду злочинцима, а за похвалу онима који добро чине.
15. Јер је тако воља Божија да добро чинећи ућуткујете незнање безумних људи;
16. Као слободни, а не као они који користе слободу за прикривање злобе, него као слуге Божије.
17. Свакога поштујте, братство љубите, Бога се бојте, цара поштујте.
18. Слуге, будите покорни са сваким страхом господарима, не само добрима и благима него и грубима.
19. Јер то је благодат, ако неко подноси жалости по савјести ради Бога, страдајући неправедно.
20. Јер каква је похвала ако гријешите па кажњавани, подносите? Него ако добро чините па подносите страдања, то је угодно пред Богом.
21. Јер сте на то и позвани,
(Зач. 59).
јер и Христос пострада за вас, остављајући вам примјер да идете његовим стопама;
22. Он гријеха не учини, нити се нађе пријевара у устима његовим;
23. Он вријеђан, не узвраћаше увредом; страдајући не пријећаше, него је препустио Ономе који праведно суди.
24. Он гријехе наше сам изнесе на тијелу својем на дрво, да за гријехе умремо, и за правду живимо, јер се његовом раном исцијелисте.
25. Јер бијасте као изгубљене овце, али сада се вратисте Пастиру и Епископу душа ваших.

3. Брачне дужности. Живјети у љубави и кротости. Страдање због добра. Христово страдање, проповијед духовима у Аду, васкрсење и вазнесење.

1. Исто тако и ви, жене, будите покорне својим мужевима, да ако неки не вјерују ријечи, онда понашањем жена и без ријечи буду придобијени,
2. Када виде чедно понашање ваше са страхом.
3. Ваше украшавање да не буде споља: у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина;
4. Него у скривеноме човјеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом драгоцјено.
5. Јер тако некад украшаваху себе и свете жене које се уздаху у Бога и покораваху се својим мужевима.
6. Као што Сара бјеше послушна Аврааму, називајући га господарем; њезине кћери постадосте, чинећи добро, и не бојећи се никаква страха.
7. Тако и ви, мужеви, живите са својим женама по разуму, указујући им част као слабијем женском сасуду, као и сунасљедницама благодати живота, да не буду ометане молитве ваше.
8. А најпослије будите сви једнодушни, сажаљиви, братољубиви, милосрдни, срдачни;
9. Не враћајте зло за зло, ни увреду за увреду; него напротив, благосиљајте, знајући да сте на то позвани да наслиједите благослов.
(Зач. 60).
10. Јер који хоће да љуби живот и да види дане добре, нека уздржи језик свој од зла, и усне његове да не говоре пријеваре;
11. Нека се уклања од зла и нека чини добро; нека тражи мир и нека му стреми.
12. Јер очи Господње обраћене су на праведнике, и уши његове на молитву њихову; а лице Господње против оних који чине зло.
13. И ко може вама наудити ако будете ревнитељи добра?
14. Него ако и страдате правде ради, блажени сте. А страха се њихова не бојте, нити се плашите;
15. Но Господа Бога освећујте у срцима својим, свагда спремни са кротошћу и страхом на одговор свакоме који тражи од вас разлог ваше наде,
16. Имајући добру савјест, да се у ономе за што вас клеветају као злочинце постиде они који куде ваше добро владање у Христу.
17. Јер је боље, ако хоће воља Божија, да страдате добро чинећи, неголи зло чинећи.
18. Зато и Христос једанпут за гријехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе Богу, усмрћен тијелом, а оживјевши духом;
19. Којим и сиђе и проповиједа духовима у тамници.
20. Ови некада бијаху непослушни кад их очекиваше Божије дуготрпљење у дане Нојеве, када се грађаше ковчег, у коме се мало, то јест, осам душа спасоше водом,
21. Која и нас сада спасава крштењем као испуњењем праобраза, не као прање тјелесне нечистоће, него обећање Богу добре савјести васкрсењем Исуса Христа,
22. Који, отишавши на небо, са десне је стране Бога, и потчињени су му анђели и власти и силе.

4. Престати са гријехом. Потреба будности, молитве и љубави. Страдање са Христом и за Христа.

(Зач. 61).
1. Када, дакле, Христос пострада за нас тијелом, и ви се том мисли наоружајте, јер ко пострада тијелом, престао је да гријеши,
2. Да остало вријеме живота у тијелу не живи више по жељама човјечијим, него по вољи Божијој.
3. Јер сте доста протеклог времена живота провели чинећи вољу незнабожаца док сте се одавали разврату, похотама, опијању, ждерању, пијанкама и богомрском идолопоклонству.
4. Зато се чуде што ви не трчите с њима у исту поплаву разврата, и хуле на вас.
5. Они ће дати одговор Ономе који је готов да суди живима и мртвима.
6. Зато је и мртвима проповиједано јеванђеље, да приме суд по човјеку тијелом, а да живе по Богу духом.
7. А свему се крај приближио. Будите, дакле, цјеломудрени и трезвени у молитвама.
8. А прије свега имајте истрајну љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво гријехова.
9. Будите гостољубиви међу собом без гунђања;
10. Сваки као што је примио благодатни дар, њиме служите једни другима, као добри управитељи разноврсне благодати Божије.
11. Ако неко говори, нека говори као ријечи Божије; ако неко служи, нека служи као по моћи коју Бог даје; да се у свему слави Бог кроз Исуса Христа, коме је слава и сила у вијекове вијекова. Амин.
(Зач. 62).
12. Љубљени, не чудите се огњу који вам бива ради кушања вашег, као да вам се нешто необично догађа,
13. Него се радујте што учествујете у страдањима Христовим, да бисте се и у откривењу славе његове радовали и веселили.
14. Ако вас руже за Име Христово, блажени сте, јер Дух Божији, Дух славе и силе почива на вама; они, дакле, хуле на њега, а ви га прослављате.
15. Само да нико од вас не пострада као убица или лопов или злочинац, или као онај који се мијеша у туђе послове.
16. Но ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога због тог удјела.
17. Јер је вријеме да почне суд од дома Божијег; ако ли прво почне од нас, какав ли ће тек бити крај онима што се противе јеванђељу Божијем?
18. И ако се праведник једва спасава, безбожник и грјешник гдје ће се јавити?
19. Зато и они који страдају по вољи Божијој, нека њему као вјерноме Саздатељу, повјере душе своје у доброчинству.

5. Дужности црквених старјешина и дужности вјерних. Нада у Бога и противљење ђаволу. Поздрави и благослов.

1. Презвитере који су међу вама молим, ја који сам сапрезвитер и свједок Христових страдања, и заједничар у слави која ће се открити:
2. Чувајте стадо Божије, које вам је повјерено, и надгледајте га, не принудно, него добровољно, и по Богу, не због нечасног добитка, него од срца;
3. Нити као да господарите насљедством Божијим; него будите углед стаду;
4. И кад се јави Архипастир, примићете вијенац славе који не вене.
5. Тако и ви млађи покоравајте се старјешинама, а сви, покоравајући се једни другима, пригрлите смиреноумље, јер се Бог гордима противи а смиренима даје благодат.
(Зач. 63).
6. Понизите се, дакле, под моћну руку Божију, да вас узвиси кад дође вријеме.
7. Све своје бриге положите на Њега, јер се Он стара за вас.
8. Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере.
9. Њему се противите утврђени вјером, знајући да се таква иста страдања догађају вашем братству по свијету.
10. А Бог сваке благодати, који вас позва у вјечну своју славу у Христу Исусу, нека вас Он, пошто мало пострадате, усаврши, утврди, укријепи, утемељи;
11. Њему слава и сила у вијекове вијекова. Амин.
12. По Силуану, вјерном брату, као што мислим, написах вам ово мало, да посавјетујем и посвједочим да је то истинита благодат Божија, у којој ви стојите.
13. Поздравља вас Црква у Вавилону, изабрана као и ви, и Марко син мој.
14. Поздравите једни друге цјеливом љубави. Мир вам свима који сте у Христу Исусу. Амин.


ДРУГА САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПЕТРА

1. Поздрав. Дарови божанске силе и хришћанске врлине. Христово преображење на гори и поузданост пророчке ријечи.

(Зач. 64).
1. Симон Петар, слуга и апостол Исуса Христа, онима што су примили са нама једнако драгоцјену вјеру у правди Бога нашега и Спаса Исуса Христа:
2. Благодат и мир да вам се умножи познањем Бога и Исуса Господа нашега.
3. Пошто нам је његова божанска сила даровала све што је потребно за живот и побожност, познањем Онога који нас позва славом и врлином,
4. Кроз које су нама дарована драгоцјена и превелика обећања да кроз њих постанете причасници божанске природе, избјегнувши похотну трулеж у свијету.
5. И управо на ово уложите сву ревност па пројавите у вјери вашој врлину, а у врлини знање,
6. А у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,
7. А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.
8. Јер кад ово све имате и умножава се у вама, то вас неће учинити нерадним и неплодним за познање Господа нашега Исуса Христа.
9. Јер ко овога нема слијеп је, кратковид је, заборавивши своје очишћење од старих гријеха.
(Зач. 65).
10. Зато, браћо, постарајте се још већма да своје призвање и избор утврдите, јер чинећи ово нећете погријешити никад;
11. Јер ће вам се тако изобилно дати улазак у вјечно Царство Господа и Спаса нашег Исуса Христа.
12. Зато нећу престајати да вам о томе стално напомињем, иако знате и утврђени сте у овој истини;
13. Јер мислим да је право, док сам у овом тијелу да вас опомињањем будим,
14. Знајући да ћу ускоро оставити тијело своје, као што ми и објави Господ наш Исус Христос.
15. А трудићу се да се послије мојега одласка ви свагда сјећате овога.
16. Јер вам не објависмо силу и долазак Господа нашега Исуса Христа сљедујући измишљеним бајкама, него смо сами били очевидци величанства његова.
17. Јер он прими од Бога Оца част и славу када му дође овај глас од величанствене славе: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи.
18. И овај глас чусмо ми како сиђе с неба, док бијасмо с Њим на гори светој.
19. И имамо најпоузданију пророчку ријеч, и добро чините што пазите на њу као на свјетилник који свијетли у тамном мјесту, докле Дан не осване и Даница се не роди у срцима вашим.
(Зач. 66).
20. И ово прво знајте да ниједно пророштво Писма не бива по личном тумачењу.
21. Јер никад пророштво не настаде човјечијом вољом, него покретани Духом Светим говорише свети Божији људи.

2. Чување од лажних пророка и порочних учитеља.

1. А било је и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унијети јереси погибли, и одрицаће се Господара који их искупи и довешће себи наглу погибао.
2. И многи ће поћи за њиховим нечистотама, због којих ће се похулити на Пут истине.
3. И у лакомству искоришћаваће вас варљивим ријечима; њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дријема.
4. Јер кад Бог не поштедје анђеле који сагријешише, него их баци у окове мрака пакленога, и предаде да се чувају за суд:
5. И не поштедје стари свијет, него сачува проповједника правде Ноја, и седморо с њим, и наведе потоп на свијет безбожнички;
6. И градове Содом и Гомор осуди на пропаст и у пепео претвори, поставивши их за примјер будућим безбожницима;
7. И избави праведнога Лота намученог развратним владањем безаконика;
8. Јер док живљаше овај праведник међу њима, гледајући и слушајући безакона дјела из дана у дан, мучаше праведну душу своју;
(Зач. 67).
9. Зна Господ побожне да избавља од искушења, а неправеднике да чува за казну у дан судњи;
10. А особито оне који иду за тијелом у нечистој похоти, и презиру господство Божије; дрски, самовољни, и не дрхте хулећи на славе,
11. Док анђели, који су већи снагом и силом, не износе против њих пред Господом хулнога суда.
12. А они, као бесловесне животиње, по природи саздане за лов и трошење, хулећи на оно што не познају, у покварености својој пропашће,
13. И примиће плату неправде. Они сматрају за сласт посведневно уживање; бестидници и неваљалци, који се наслађују својим пријеварама, једући са вама;
14. Очи су им пуне прељубе и непрестанога гријеха, прелашћују неутврђене душе, имају срце извјежбано у лакомству. Дјеца проклетства!
15. Оставивши прави пут, залуташе, и пођоше путем Валаама Восорова који заволи плату неправде,
16. Али би покаран за своје безакоње: немушто марвинче проговори гласом човјечијим и спријечи безумље пророково.
17. Они су извори безводни: облаци олујом гоњени, за њих се чува мрак таме заувијек.
18. Јер говорећи надувене и сујетне ријечи прелашћују на тјелесне жеље и разврат оне који су стварно побјегли од оних што живе у заблуди,
19. Обећавајући им слободу а сами су робови покварености; јер од кога је ко побијеђен томе и робује.
20. Јер ако они који побјегну од нечистота свијета познањем Господа и Спаса Исуса Христа, опет се у њих заплету и буду надвладани, бива им потоње горе од првога.
21. Јер боље би им било да не познаше Пут правде, неголи кад га познаше што се вратише од предате им свете заповијести.
22. Њима се догодило оно што вели истинита пословица: Пас се враћа на своју бљувотину, и: Свиња се окупала па се у блату ваља.

3. Посљедњи дани и Христов Други долазак. Чекање новог неба и нове земље. Достојно припремање. Павлово писање. Свршетак.

(Зач. 68).
1. Ево, љубљени, пишем вам већ другу посланицу; у њима подсјећањем будим ваш чисти разум,
2. Да се сјетите ријечи које су раније казали свети пророци, и заповијести апостола ваших од Господа и Спаса,
3. Знајући прво ово да ће у посљедње дане доћи ругачи који ће живјети по својим сопственим жељама,
4. И говорити: Шта је с обећањем Доласка његова? Јер откако се оци упокојише све стоји тако од почетка стварања.
5. Јер они хотимице губе из вида да небеса бише одавно, и да је земља из воде и од воде саздана ријечју Божијом,
6. Од којих тадашњи свијет, водом потопљен, пропаде.
7. А садашња небеса и земља остављени су његовом ријечју за огањ и чувају се за Дан суда и погибли безбожних људи.
8. Али ово једно немојте превиђати, љубљени, да је један дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан.
9. Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни; него нас дуго трпи, јер неће да ико пропадне но да се сви покају.
10. А доћи ће Дан Господњи као лопов ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се ужарене распасти и земља и дјела што су на њој изгорјеће.
11. Па кад ће се све ово распасти, какви треба да будете ви у светом владању и побожности,
12. Очекујући и желећи да скорије буде долазак Божијега Дана, од кога ће се небеса огњем запаљена распасти и стихије ужарене растопити.
13. Нова пак небеса и нову земљу по обећању Његовом очекујемо, гдје правда обитава.
14. Зато, љубљени, очекујући ово старајте се да се нађете пред Њим чисти и непорочни у миру.
15. И дуготрпљење Господа нашега држите за спасење, као што вам и љубљени наш брат Павле по даној му мудрости писа,
16. Као што говори о овоме и у свима својим Посланицама, у којима су нека мјеста тешко разумљива, која неуки и неутврђени изврћу, као и остала Писма, на своју сопствену пропаст.
17. А ви, дакле, љубљени, знајући унапријед, чувајте се да обманом безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од својега ослонца,
18. Но узрастајте у благодати и у познању Господа нашега и Спаса Исуса Христа. Њему слава и сада и у Дан вјечни. Амин.


ПРВА САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ЈОВАНА БОГОСЛОВА

1. О Логосу живота. Хођење у свјетлости. Признавање своје грјешности.

(Зач. 68).
1. Што бјеше од почетка, што смо чули, што смо видјели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о Логосу (Ријечи) живота;
2. И Живот се јави, и видјели смо, и свједочимо, и објављујемо вам Живот вјечни, који бјеше у Оца и јави се нама;
3. Што смо видјели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са Оцем и са Сином његовим Исусом Христом.
4. И ово вам пишемо да радост наша буде потпуна.
5. И ово је обећање које смо чули од њега и јављамо вама, да је Бог свјетлост, и таме у њему нема никакве.
6. Ако речемо да имамо заједницу с њим и у тами ходимо, лажемо и не творимо истину.
7. Ако ли у свјетлости ходимо, као што је Он сам у свјетлости, имамо заједницу једни са другима, и крв Исуса Христа, Сина његова, очишћава нас од свакога гријеха.
(Зач. 69).
8. Ако речемо да гријеха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.
9. Ако исповиједамо гријехе своје, вјеран је и праведан да нам опрости гријехе, и очисти нас од сваке неправде.
10. Ако речемо да нисмо сагријешили, правимо га лажом и ријеч његова није у нама.

2. Држање Христових заповијести. Стара и нова заповијест љубави. Чувати се од свијета и Антихриста. О помазању од Духа Светога.

1. Дјечице моја, ово вам пишем да не сагријешите; и ако неко сагријеши, имамо Заступника код Оца, Исуса Христа Праведника.
2. А он је жртва помирења за гријехе наше, и не само за наше него и свега свијета.
3. И по томе знамо да смо га познали, ако заповијести његове држимо.
4. Онај који говори: Познао сам га, а заповијести његове не држи, лажа је, и у њему истине нема;
5. А који држи ријеч његову, заиста је у њему љубав Божија достигла савршенство; по томе знамо да у њему јесмо.
6. Онај који говори да у њему пребива, дужан је да као што Он поживје и сам тако живи.
(Зач. 70).
7. Браћо, не пишем вам заповијест нову, него заповијест стару коју имасте од почетка. Заповијест стара јесте ријеч коју чусте од почетка.
8. Опет вам пишем заповијест нову, оно што је истинито у њему и у вама: да тама пролази и свјетлост истинита већ сија.
9. Онај који говори да је у свјетлости, а мрзи брата својега, у тами је све до сада.
10. Онај који љуби брата својега, у свјетлости пребива, и саблазни у њему нема;
11. А који мрзи брата својега, у тами је, и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му тама заслијепи очи.
12. Пишем вам, дјечице, да су вам опроштени гријеси ради Имена његова.
13. Пишем вам, оци, јер сте познали Онога који је од почетка. Пишем вам, младићи, јер сте побиједили нечастивога. Писах вам, дјецо, јер сте познали Оца.
14. Писах вам, оци, јер сте познали Онога који је од почетка. Писах вам, младићи, јер сте јаки и ријеч Божија у вама пребива и побиједили сте нечастивога.
15. Не љубите свијета ни што је у свијету. Ако неко љуби свијет, љубави Очеве нема у њему;
16. Јер све што је у свијету: похота тјелесна, и похота очију, и надменост живљења, није од Оца, него је од свијета.
17. И свијет пролази и похота његова; а онај који твори вољу Божију остаје вавијек.
(Зач. 71).
18. Дјецо, посљедњи је час, и као што чусте да Антихрист долази, и сада су се појавили многи антихристи; отуда знамо да је посљедњи час.
19. Од нас изиђоше, али не бијаху од нас; јер да бијаху од нас, остали би с нама; али да се покажу да нису сви од нас.
20. А ви имате Помазање од Светога и знате све.
21. Не писах вам зато што не знате истину, него што је знате, и да никаква лаж није од истине.
22. Ко је лажљивац ако не онај ко пориче да Исус јесте Христос. Тај је антихрист, који одриче Оца и Сина.
23. Сваки који одриче Сина, ни Оца нема; а који признаје Сина, има и Оца.
24. Ви, дакле, што чусте од почетка, то у вама нека остане; ако у вама остане то што од почетка чусте, и ви ћете остати у Сину и у Оцу.
25. А ово је обећање које нам Он обећа, живот вјечни.
26. Ово вам написах о онима који вас варају.
27. А ви, Помазање које примисте од Њега, у вама остаје, и нема потребе да вас ико учи; него како вас то исто Помазање учи о свему, и истинито је и није лаж, и као што вас научи, останите у њему.
28. И сада, дјечице, останите у њему да када се јави имамо свјетлост, и да се не постидимо пред њим о Доласку његовом.
29. Ако знате да је Он праведан, знајте да је сваки који твори правду од њега рођен.

3. Дјеца Божија не гријеше и имају љубав према Богу и браћи. Заповијест да вјерујемо и љубимо.

1. Видите колику нам је љубав дао Отац, да се дјеца Божија назовемо и будемо; зато нас свијет не познаје, јер њега не позна.
2. Љубљени, сада смо дјеца Божија, и још се не откри шта ћемо бити; а знамо да када се открије, бићемо слични Њему, јер ћемо га видјети као што јесте.
3. И сваки који ову наду има у њега, очишћава себе, као Он што је чист.
4. Сваки који чини гријех и безакоње чини; а гријех јесте безакоње.
5. И знате да се Он јави да Гријехе наше узме; и гријеха у њему нема.
6. Сваки који у њему пребива не гријеши; сваки који гријеши није га видио нити га је познао.
7. Дјечице, нико да вас не вара: који твори правду праведан је, као што је Он праведан;
8. Онај који твори гријех од ђавола је, јер ђаво гријеши од почетка. Ради тога се јави Син Божији да разори дјела ђавоља.
9. Сваки који је рођен од Бога не чини гријех, јер сјеме Његово остаје у њему, и не може гријешити, јер је од Бога рођен.
10. По овоме се познају дјеца Божија и дјеца ђавоља: Сваки који не твори правду није од Бога, ни онај који не воли брата својега.
(Зач. 72).
11. Јер ово је порука, коју чусте од почетка, да љубимо једни друге.
12. Не као што Каин бјеше од нечастивога и закла брата својега. А због чега га закла? Јер дјела његова бијаху зла, а брата му праведна.
13. Не чудите се, браћо моја, ако вас свијет мрзи.
14. Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти.
15. Сваки који мрзи брата својега јесте човјекоубица; а знате да ниједан човјекоубица нема вјечни живот који остаје у њему.
16. По томе смо познали љубав што Он за нас живот свој положи; и ми смо дужни полагати живот за браћу.
17. А који има богатства овога свијета, и види брата својега у невољи, и затвори срце своје од њега, како онда љубав Божија борави у њему?
18. Дјечице моја, не љубимо ријечју ни језиком, него дјелом и истином.
19. И по томе знамо да смо од истине, и успокојићемо пред њим срца своја:
20. Јер ако нас осуђује срце, Бог је већи од срца нашег и зна све.
(Зач. 73).
21. Љубљени, ако нас срце наше не осуђује, смјелост имамо пред Богом;
22. И што год иштемо, примамо од њега, јер заповијести његове држимо и чинимо што је угодно њему.
23. А ово је заповијест његова: да вјерујемо у име Сина његова Исуса Христа, и да љубимо једни друге као што нам је дао заповијест.
24. И онај који држи заповијести његове у њему пребива, и Он у њему. И по томе знамо да Он пребива у нама, по Духу којега нам је дао.

4. Разликовање духа истине и духа лажи. Љубав према Богу и ближњима. Бог је љубав.

1. Љубљени, не вјерујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изишли у свијет.
2. По овоме распознавајте Духа Божијег: Сваки дух који признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, од Бога је;
3. А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, није од Бога; и то је дух Антихриста, за којега сте чули да долази, и сада је већ у свијету.
4. Ви сте од Бога, дјечице, и побиједили сте их, јер је већи Онај који је у вама неголи који је у свијету.
5. Они су од свијета, зато говоре од свијета, и свијет их слуша.
6. Ми смо од Бога; који познаје Бога слуша нас, који није од Бога не слуша нас. По овоме познајемо духа истине и духа обмане.
7. Љубљени, љубимо једни друге; јер је љубав од Бога, и сваки који љуби од Бога је рођен, и познаје Бога.
8. Који не љуби не познаде Бога; јер Бог је љубав.
9. У томе се показа љубав Божија према нама што је Бог Сина својега Јединороднога послао у свијет да живимо Њиме.
10. У томе је љубав, не што ми завољесмо Бога, него што Он завоље нас, и посла Сина својега, као жртву помирења за гријехе наше.
11. Љубљени, кад овако Бог заволи нас, и ми смо дужни љубити једни друге.
12. Бога нико никада није видио; ако љубимо једни Друге, Бог у нама пребива, и љубав је његова савршена у нама.
13. По овоме знамо да у Њему пребивамо, и Он у нама, што нам је дао од Духа својега.
14. И ми смо видјели и свједочимо да је Отац послао Сина – Спаситеља свијета.
15. Који призна да је Исус Син Божији, Бог у њему пребива и он у Богу.
16. И ми смо познали и повјеровали љубав коју Бог има према нама. Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему.
17. Тиме се љубав показала савршеном у нама, да бисмо имали смјелости на Дан суда; јер као што је Он, и ми смо у овоме свијету.
18. У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер је у страху мучење, а ко се боји, није се усавршио у љубави.
19. Ми љубимо њега, јер Он први заволи нас.
(Зач. 74).
20. Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, којега није видио?
21. И ову заповијест имамо од њега: Који љуби Бога, да љуби и брата својега.

5. Вјера која побјеђује свијет. О свједочанству на небу и на земљи. Врсте гријеха. Свијет у злу лежи. Познање Истинитог Бога.

1. Сваки који вјерује да Исус јесте Христос, од Бога је рођен; и сваки који љуби родитеља, љуби и рођеног од њега.
2. По томе знамо да љубимо дјецу Божију кад Бога љубимо и заповијести његове држимо.
3. Јер ово је љубав Божија – да заповијести његове држимо; а заповијести његове нису тешке.
4. Јер све што је рођено од Бога побјеђује свијет; и ово је побједа која побиједи свијет – вјера наша.
5. Ко је тај који побјеђује свијет до онај који вјерује да Исус јесте Син Божији?
6. Он је тај што дође водом и крвљу, Исус Христос; не само водом, него водом и крвљу; и Дух је онај који свједочи, јер Дух је истина.
7. Јер је троје што свједочи на небу: Отац, Логос (Ријеч), и Свети Дух; и ова тројица су једно.
8. И троје је што свједочи на земљи: дух, и вода, и крв; и ово троје су уједно.
9. Ако примамо свједочанство човјечије, свједочанство је Божије веће; јер ово је свједочанство Божије које је посвједочио о Сину својему.
10. Који вјерује у Сина Божијега има свједочанство у себи; који не вјерује Богу начинио га је лажом, јер ни је вјеровао свједочанству којим је Бог посвједочио о Сину својему.
11. И ово је свједочанство да нам је Бог дао живот вјечни; и овај живот је у Сину његовом.
12. Онај који има Сина има живот; ко нема Сина Божијега нема живота.
13. Ово написах вама који вјерујете у име Сина Божијега, да знате да имате живот вјечни и да вјерујете у име Сина Божијега.
14. И ово је смјелост коју имамо према њему да нас послуша ако што молимо по вољи његовој.
15. И кад знамо да нас слуша што год молимо, знамо да имамо тражено што смо искали од њега.
16. Ако неко види брата својега гдје гријеши гријехом не на смрт, нека се моли, и даће му живот; онима који гријеше не на смрт. Има гријех на смрт, за њега не кажем да се моли.
17. Свака неправда је гријех; а има гријех не на смрт.
18. Знамо да сваки рођени од Бога не гријеши, него који је рођен од Бога чува себе, и нечастиви га се не дотиче.
19. Знамо да смо од Бога, и да свијет сав у злу лежи.
20. А знамо да је Син Божији дошао и дао’ нам разум да познајемо Истинитога; и јесмо у Истинитоме, у Сину његовом Исусу Христу. Он је истинити Бог и живот вјечни.
21. Дјечице, сачувајте себе од идола! Амин.


ДРУГА САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ЈОВАНА БОГОСЛОВА

1. Поздрав. Дјеца Цркве ходе у љубави. Чувати се лажних учитеља.

(Зач. 75).
1. Старјешина изабраној госпођи и дјеци њезиној, коју ја волим у истини, и не само ја, него и сви који су познали истину,
2. Ради истине која остаје у нама и с нама ће бити вавијек:
3. Да буде с вама благодат, милост, мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, Сина Очева, у истини и љубави.
4. Обрадовах се веома што сам нашао неке од дјеце твоје да ходе у истини, као што примисмо заповијест од Оца.
5. А сад, молим те, госпођо, не као да ти нову заповијест пишем, него коју имадосмо од почетка, да љубимо једни друге.
6. А ово је љубав: да ходимо по заповијестима његовим. Ово је заповијест, како чусте од почетка, да по њој ходите.
7. Јер многе варалице изиђоше у свијет, који не признају Исуса Христа да је дошао у тијелу; такав је варалица и антихрист.
8. Чувајте се, да не изгубимо оно што урадисмо, него да примимо потпуну плату.
9. Сваки који преступа и не остаје у учењу Христовом, тај Бога нема; а који остаје у учењу Христовом, он има и Оца и Сина.
10. Ако неко долази к вама и ово учење не доноси, не примајте га у кућу и не поздрављајте се.
11. Јер ко се поздравља с њим, учествује у његовим злим дјелима.
12. Имао бих много да вам пишем, али не хтједох на хартији и мастилом, него се надам да ћу вам доћи и усмено вам говорити, да радост наша буде потпуна.
13. Поздрављају те дјеца сестре твоје изабране. Амин.


ТРЕЋА САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ЈОВАНА БОГОСЛОВА

1. Поздрав Гају. Радост због хришћанског живота и гостопримства. Диотреф и Димитрије.

(Зач. 76).
1. Старјешина Гају љубљеноме, којега ја заиста љубим.
2. Љубљени, молим се да у свему добро напредујеш, и здрав да будеш, као што ти добро напредује душа.
3. Јер се обрадовах веома када дођоше браћа свједочећи о истини твојој, како ти у истини живиш.
4. Од тога немам веће радости него да чујем како моја дјеца живе у истини.
5. Љубљени, вјерно чиниш што год радиш за браћу и за намјернике,
6. Који посвједочише твоју љубав пред Црквом; и добро ћеш учинити ако их испратиш достојно Бога.
7. Јер Имена његова ради изиђоше, не примајући ништа од незнабожаца.
8. Ми смо, дакле, дужни примати такве, да будемо сарадници Истини.
9. Писах Цркви; али Диотреф, који жели да буде први међу њима, не прима нас.
10. Зато, ако дођем, споменућу његова дјела која твори, ружећи нас злим ријечима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтјели да их примају, и изгони их из Цркве.
11. Љубљени, не угледај се на зло, него на добро. Који добро чини од Бога је, а који зло чини није видио Бога.
12. О Димитрију су посвједочили сви, и сама истина; а и ми свједочимо; и знате да је свједочанство наше истинито.
13. Много имадох да пишем, али нећу мастилом и пером да ти пишем;
14. Него се надам да ћу те ускоро видјети и усмено ћемо говорити.
15. Мир ти! Поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену. Амин.


САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ЈУДЕ (ЈАКОВЉЕВОГ)

1. Поздрав. Борба за вјеру светих и спасење. Лажни учитељ. Опомене вјернима.

(Зач. 77).
1. Јуда, слуга Исуса Христа, а брат Јаковљев, призванима, освећенима Богом Оцем и сачуванима Исусом Христом:
2. Милост и мир и љубав да вам се умножи.
3. Љубљени, старајући се на сваки начин да вам пишем о општем спасењу, имадох потребу да вам пишем молећи да се борите за вјеру једанпут предану светима.
4. Јер се увукоше неки људи одавно унапријед записани за ову осуду, безбожници који благодат Бога нашега изврћу на разврат, и одричу се јединога Владике и Господа нашега Исуса Христа.
5. А хоћу да вас подсјетим, што ви свакако знате, да Господ спасивши народ из земље египатске, погуби затим оне који не вјероваше;
6. И анђеле који не одржаше своје достојанство, него напустише своје боравиште, оставио је за суд великога Дана у оковима вјечним под мраком,
7. Као што Содом и Гомор, и градови око њих који се бјеху на њима сличан начин одали блуду и повели за другим тијелом, стоје као примјер, подвргнути осуди огња вјечнога.
8. Слично, дакле, и ове сањалице скрнаве тијело и презиру Господство (Божије), а на славе хуле.
9. А Михаило Арханђел, када препирући се са ђаволом говораше о Мојсејевом тијелу, не усуди се изрећи хулнога суда, него рече: Господ нека ти запријети!
10. А ови хуле на оно што не знају; а што по природи као бесловесне животиње знају, у томе се развраћају.
(Зач. 78).
11. Тешко њима, јер путем Каиновим пођоше и у пријевару Валаамове плате упадоше, и побуном Корејевом изгибоше.
12. Они су ругло на вашим вечерама љубави, једући с вама без зазора, себе напасајући; облаци безводни, које вјетрови витлају; дрвета јесења, бесплодна, двапут умрла, и из коријена ишчупана;
13. Бијесни таласи морски који се пјенушају својим срамотама; звијезде луталице, за које се мрак таме чува занавијек.
14. Али и за ове пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: Гле, иде Господ са хиљадама хиљада светих својих,
15. Да учини суд над свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дјела којима безбожност чинише, и за све дрске ријечи које безбожни грјешници говорише против Њега.
16. Ово су гунђала, роптачи, који ходе по жељама својим, и уста њихова говоре надувене ријечи, и ради користи ласкају људима.
17. А ви, љубљени, сјетите се ријечи које су већ казали апостоли Господа нашег Исуса Христа,
18. Јер вам говораху да ће се у посљедње вријеме појавити ругачи који ће ходити по својим безбожним жељама.
19. Ово су они који стварају раздоре, чулни су и Духа немају.
20. А ви, љубљени, изграђујте себе својом најсветијом вјером, молећи се у Духу Светоме,
21. Одржите себе у љубави Божијој, очекујући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вјечни.
22. И са расуђивањем једнима будите милостиви,
23. А друге у страху спасавајте отимајући их из огња, а треће карајте са страхом, мрзећи и хаљину опогањену од тијела.
24. А Ономе који вас може сачувати безпријекорне и поставити пред славом својом непорочне у радости,
25. Јединоме премудроме Богу, Спаситељу нашему, кроз Исуса Христа, Господа нашега, слава и величанство, моћ и власт прије свих вијекова, и сада, и у све вијекове! Амин.